недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 11.08.2019. у 18:48 Гвозден Оташевић

Музички генијалци који не знају ноте

Највећим трубачким фестивалом у свету владају ромски мизичари са српског југа: на досадашњих 58 Сабора чак 42 пута узели су Прву трубу и 34 звања најбољег оркестра
Ста­ра дра­га­чев­ска свад­ба на 59. Са­бо­ру (Фо­то­гра­фи­је Ми­ле­та Мир­че­тић)

Гуча – Чим угледају овај свет малишани из ромских махала завичајног српског југа добијају очински благослов да постану трубачи. И то ће се обистинити, правило је, тек кад победе у Гучи, јер по улазницу за бољи живот мораће најпре да дођу овде.

И још се није догодило да постану велико музичко име док не прођу сито и решето Драгачевског сабора трубача. Једини Марко Марковић (32) из Владичиног Хана никад није свирао за награде у Гучи иако је већ са 14 лета заслужено стекао мајсторско место трубача у оркестру свог оца Бобана. И постао властита именица у овом уметничком занату.

Сви остали били су у трубачкој прeстоници света и такмичили се, славећи успут победу као црвено слово. Тако је Гуча уздигнута у место њиховог успеха, други завичај, тачка из које путују ка слави и новцу. Зато су највећи српски сабор обележили управо ромски оркестри и трубачи с југа: на укупно 58 Сабора, чак 42 пута је, по одлуци стручног жирија, за прву трубу био проглашен Ром, док је у надметању за најбољи оркестар Сабора однос 34–24, такође за Роме.

И ове године, од 16 финалиста у Гучи, девет су ромске капеле. Откуда таква надмоћ трубача из јужних крајева спрам колега из западне и источне Србије?

Два разлога су основна. Први потиче из чињенице да су „јужњаци” у низу година потпуно били посвећени музици јер им је то једино занимање, за разлику од аматера из западне Србије, који су се повремено окупљали после напорних пољопривредних радова и увежбавали свој репертоар спорадично. Други разлог је у комбинацији егзотичних, „неправилних” ритмова заснованих на источњачком музичком обрасцу, као и „урођеном таленту и смислу за импровизацију”, док су се домаћи држали двојке. У народњачко-естрадном наречју, „двојка” се односи на двочетвртински такт, најчешћи музички метар у српским народним играма и колима, наводи се у студији др Драгослава Петровића, социолога и композитора из Ниша.

Кнез Милош и његова фамилија имали су своје Цигане забављаче 1829, били су то извесни Мустафа и један његов пратилац, свирали су виолину и кларинет, али им је мелодија личила више на ратну песму но на израз нежних осећања.

Српски Роми временом су прихватали источњачке музичке инструменте – зурле, ћемане, даире или деф и тарабуку – али није забележено да су свирали гајде, гусле или фрулу.

У делима Боре Станковића и Стевана Сремца на многим местима срећемо описе тадашњих циганских оркестара који су, свирајући чочеке, стварали посебно расположење.

Ор­ке­стар Бо­ја­на Ри­сти­ћа из Вла­ди­чи­ног Ха­на

Чалгиџијски састави (чалгиџија – свирач, тур.) били су језгро из којег су касније, заменом инструмената, настали ромски блех-оркестри.

Први оркестар на тлу Србије – почетна половина 19. века – био је „везирова циганска музика која је имала, поред капелника (мектербаша) две хегаде, један сахан, један велики бубањ, једне цимбуле, једне даире с прапорцима и један триангл, илити просто рећи саџак у који је једна зрикава Циганка једном гвозденом шипком ударала”, наводи Тихомир Ђорђевић.

Данашњи Роми Србије воде порекло претежно из Турске, Румуније и Мађарске, а у Гучи се такмиче од трећег Сабора, 1963. нижући победе из године у годину. Последњу деценију прошлог столећа на највећем фестивали трубе у свету обележио је, са седам победа, Бобан Марковић (55), који је од сиромашка из махале у Хану постао светски познат музичар, па сваког лета држи стотину концерата по свету.

– Гуча је српска слава, слава свих трубача света. Ја сам овде дошао јако мали, а отишао сам велики, Гучи дугујем све што сам стекао у животу – казао нам је Марковић, додајући: „Почео сам да дувам у трубу чим сам проходао и свираћу све док будем могао да идем.”

Он више не може без Гуче, а ни Гуча без њега, па су га Драгачевци прогласили почасним грађанином варошице и својим амбасадором у свету. А он се, отуда, из света, не враћа без части, као у једној прилици кад је у Лондону требало с оркестром да одсвира мањи део из партитуре, и дали су му ноте као и осталим саставима. Некако је објаснио домаћинима да он и његови трубачи не знају ноте.

„Онда је Бобан замолио диригента да му само једном одсвира тај део. Мени је довољно само једном, рекао је. И стварно, овај је само једном извео оно што је требало да се одсвира – Бобан је то запамтио и за пет минута томе научио целу своју групу и они су то перфектно одсвирали”, испричала је новинарима Биљана Крстић у једној прилици.

Двојица Саралија заслужни су што је музика из прашњавих махала српског југа угледала светла светских позорница. Емир Кустурица својим филмовима, уз аранжмане Горана Бреговића, нудећи балкански звук с ромским мотивима. Бреговић је на концертима скоро увек користио свој чувени поклич – Је’н, два,три, Цигани, јуриииш – и рекордну посећеност забележио на Пјаци Сан Ђовани у Риму 1997, када је свирку његовог „Оркестра за свадбе и сахране” пратило чак 500.000 обожавалаца.

Најдаровити трубачи из наших ромских насеља стекли су име и новац, неки чак мало богатство али живот има, шта да се ради, и своје јунаке који ће се довека борити за комад хлеба. О томе сведочи Јовиша Славковић из Гуче, некадашњи директор Сабора:

– Причао ми је, у своје време, један трубач из околине Грделице, овако: „Лепо ми је говорила гатара кад сам био мали: до 40. године има да се мучиш без пара. Ја је питам: А, после? Она каже: После ће се навикнеш.”

Коментари0
fd5c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља