среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:38

И наредних дана топло

понедељак, 12.08.2019. у 08:06
(Фото ЕПА/Stephanie Lecocq)

Сви температурни рекорди у Србији су углавном пробијени у последњих 10 година али високе температуре су бележене и пре готово сто година, преноси Танјуг.

Историјски температурни рекорд у Србији, забележен је пре две године у Зајечару, када је у 15.00 часова измерено 45 степени Целзијуса, преноси РТС.

Најтоплији августовски дан у Београду у последњих 130 година био је 5. август 2017. године. Тада је измерено 40 степени измеду 16 и 17 цасова. Претходни најтоплији 5. август, са 39 степени, био је давне 1928. године.

„Када је реч о наредним данима градови на југу биће изложенији топлотном таласу, пре свега Ниш, Ћуприја и Крушевац. У Нишу је ове године већ измерена температура од преко 42 степена”, рекао је за РТС метеоролог Владимир Ђурдевић са Метеоролошког института.

Код нас врели топлотни талас најчешће стиже из Африке. У Европи другу годину за редом имамо лета која пробијају све рекорде. Ове године сви рекорди оборени су у Француској.

„Тешко је прогнозирати где ће бити најтоплији талас али то не значи да ће се тај тренд наставити и у будуће. Сви рекорди су углавном пробијени у последњих 10 година, а само у априлу ове године имали смо температурна одступања од 5-6 степени”, каже Ђурдевић.

Захлађење нас очекује у среду и четвртак, након чега би требало да уследи стабилно и топлије време.

Глобално загревање је процес у коме живимо а у процесу климатских промена човек је кључан фактор због потрошње фосилних горива и ефекта стаклене баште.

„Постоји међународни договор који предвида престанак коришћења фосилног горива. Према париском споразуму до половине овог века треба да се заустави повећање температуре од два степена. У супротном, ако пређемо неке тачке преокрета доћи ће до отапања Јужног пола и пораста нивоа мора што би условило исељавања стотина милиона људи и изумирања биљних и животињских врста”, рекао је Ђурђевић.


Коментари1
b5d65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nedeljko
Nažalost, u tekstu ima mnogo netačnih podata o izmerenim temperaturama. Globalno zagrevanje ne postoji. Ugljen-dioksid ima zanemarljiv uticaj na temperaturu vazduha, što znači da čovek ne može da menja klimu na globalnom nivou. Sve promene su posledice prirodnih procesa pre svega usled promenljive aktivnosti Sunca. Predviđanja o katastrofama usled topljenja leda na Antarktiku je besmislica. Ali ono što je zanimljivo jeste da u narednim decenijama sledi blagi pad temeperature, kao što je poslednjih decenija zabežen blagi porast (statistički nije značajan). I upravo kad se desi taj blagi pad (nije promena klime, već samo ciklična ponovljivost) današnji "ložači" će to da pripišu svojim zalaganjima za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte. Cvrc!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља