петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:35

Српско-албански политички ћорсокак

Такво стање српско-албанских односа у суштини не одговара ни Западу ни Истоку, јер је то још један на списку проблема поводом којих велике силе одмеравају своју моћ, при чему су албански, односно српски интереси – другостепени
Аутор: Миодраг Р. Ђорђевићнедеља, 18.08.2019. у 18:00
Обећавајуће руковање у Бриселу 2013.

Српско-албански односи већ су предуго у политичком ћорсокаку из којег се не назире излаз, а степен њиховог заоштравања све више расте. Такво стање не погодује ни албанској ни српској страни, јер представља потенцијално жариште за нове сукобе и ратове. Због тога је трагање за што скоријим излазом из овог ћорсокака од животног значаја за обе стране, пре свега за Србију и српски народ, будући да српска страна трпи много веће штете и суочава се са много тежим проблемима. Док Албанцима такво стање отежава остваривање циљева везаних за обликовање државе и њеног положаја у међународним односима, на државу Србију такво стање делује катастрофално, пре свега у погледу животног стандарда српског народа и грађана Србије, а посебно у погледу успостављања пријатељских односа са земљама у окружењу, као и са земљама развијеног Запада. Такво стање српско-албанских односа у суштини не одговара ни Западу ни Истоку, јер је то још један на списку проблема поводом којих велике силе одмеравају своју моћ, при чему су албански, односно српски интереси – другостепени.

Актуелно државно-политичко руководство Србије још не показује одлучност да нађе излаз из српско-албанског политичког „ћорсокака”, јер се намерно окупира заблудом да косметски проблем може и мора бити решен компромисом којим би Србија поново преузела стварни суверенитет над Косовом или, пак, над делом Косова на којем живи већинско српско становништво. Притом се „заборавља” да се Албанци, ослањајући се на безрезервну подршку моћних западних сила, неће никада одрећи територијалне целовитости Космета, због чега је и трошење енергије и средстава Србије у циљу повећања броја држава које повлаче признање косовске независности, као и у циљу спречавања уласка Косова у међународне организације, потпуно непотребно и штетно, јер је историја потврдила чињеницу да су мапе света и појединих држава увек цртале велике ратнопобедничке светске силе.

Компромис са Албанцима за који се Србија данас залаже, без икакве сумње, није могућ, па је прича државно-политичког руководства Србије како води тешку и свакодневну „борбу” за Косово, у суштини, одлагање проблема и даље заоштравање српско-албанских односа, као последица тог одлагања. Кад је Ивица Дачић, у друштву са Александром Вучићем, схватајући тежину и деликатност косовског проблема, 2013. године потписао Бриселски споразум, био је уверен да је такав споразум у интересу српског народа и основа за могући компромис са Албанцима. Он је био први републички функционер који је јавно говорио да „ми можемо да машемо Уставом Србије на Косову колико год хоћемо, али да од тога нема ништа”, што су сви поштени и разумни људи, како у Србији, тако и на Косову, разумели и одобравали, с обзиром на стицај историјских околности у којима су се нашли српски народ и држава Србија. Главна одредница Бриселског споразума која се односи на косовско статусно питање је примењена, па је косметска (још необликована) државна творевина наставила да функционише самостално, ван правних оквира Србије. Међутим, с обзиром на изјаве појединих високих српских званичника, стиче се утисак да српско руководство данас одступа од фундаменталне оријентације Бриселског споразума, као да се ништа није десило. Проглашавање Бриселског споразума „мртвим”, а европских интеграција „завршеним”, као и отворени наговештаји да српски политички „брод” треба окренути у другом правцу, без сумње наносе огромну штету Србији и српском народу. Такво русофилство није потребно ни пријатељској Русији, која никада није оспоравала Бриселски српско-албански споразум, нити се противила стратешкој оријентацији Србије ка чланству у ЕУ.

Решење косовског проблема подразумева, поред осталог, поштовање Бриселског споразума и прихватање косовског фактицитета. Такав став и полазиште Србије, односно њеног државно-политичког руководства, може да створи услове за могући компромис са Албанцима, са акцентом на целокупан спектар гаранција, инструмената и механизама за заштиту људских и грађанских права косметских Срба. У том циљу треба учинити договор са Руском Федерацијом и Кином, без чије сагласности и учешћа, једнако као и учешћа западних сила, није могуће решење косовског проблема. У разумевање Русије, и не само Русије, за одлучан приступ српског руководства, не би требало сумњати, јер је Русија често наглашавала да ће, кад је реч о Косову, увек подржати опредељење Србије. Таква подршка је данас више него потребна, јер Србија није више у могућности да плаћа високу социјалну цену коју намеће косметски проблем. Наравно да то није једноставно и наравно да ће због таквог приступа бити отпора различите врсте, почев од појединих великодостојника СПЦ, који се држе косовског мита и завета, па све до екстремних српских националиста и појединих представника руководства косметских Срба, којима косовска агонија погодује за привилегије, корупцију и богаћење, као и за манипулацију власти. Утолико је већа одговорност и обавеза руководства Србије, на челу са Александром Вучићем, у савлађивању тих отпора, руководећи се стварним интересима српског народа и грађана Србије у садашњој фази друштвено-историјског кретања.

Редовни професор универзитета

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари3
3d5f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душан Поповић
Али можете временом и променити своје мишљење о Косову јер људи се развијају, напредују, разрашћују, не стоје на једном месту, стичу осим књишке и духовну мудрост, па је сасвим могуће да и ви станете у одбрану Косова, онако како најбоље умете, у складу са силама и могућностима које су Вам дате. Нисам ироничан и не желим никога да вређам. Опростите ако сам био злурад у претходном коментару.
Душан Поповић
Одмерено, високопарно, учено и књишки мудро, професор предлаже признање лажне ''Републике Косова''. Бриселског споразума, који помињете, као и сваког другог договора, не придржавају се шиптари, а пре споразума, постоји Устав РС и Резолуција 1244. Какав компромис, са ким, са шиптарским терористима и ''хирурзима''? Тешко. Помињете високу социјалну цену косметског проблема. Космет нема цену, па цена није ни висока, нити је у питању проблем. Косово је испит за сваког Србина. Пали сте, професоре.
Dr.Armeric i prijatelji
Dusan Popovic, veliko Vam hvala na Vasem komentaru! Sretan sam da u mojoj Srbiji ima jos ljudi koji misle kao Vi i koji to - javno komentarisu,jos jednom hvala Vam! Ovakvih "profesora" se stidim.....
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља