понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:07

Стотину путева по двеста метара

Град нема довољно пара за више од хиљаду километара, што сеоских путева што градских улица без асфалта
Аутор: Мирољуб Дугалићсреда, 14.08.2019. у 15:21
(Фото М. Дугалић)

Краљево – Кад је реч о асфалтирању путева и улица на подручју града Краљева, свако би да из куће или дворишта може у папучама или да не прља ципеле. Али не може, јер нема довољно пара за више од хиљаду километара, што сеоских путева што градских улица без асфалта. Град Краљево је по пространству највећа локална самоуправа у Србији и има 92 насеља. Зато се градска власт већ другу годину, свакако и из разлога очувања политичке подршке, држи принципа свакоме помало, а никоме колико се тражи.

Тако ће и ове сезоне радници градског јавног предузећа „Путеви”, сходно одлуци Градског већа, у селима, приградским насељима и самом граду асфалтирати скоро стотину, тачније 95 саобраћајница, али дужине од двеста до највише три стотине метара. За те потребе у градском буџету је планирано 62 милиона динара, дупло више него лане, поготово ако се тој суми додају и износи које грађани из одређене улице морају да прикупе, а реч је о 15 процената од вредности посла. То, међутим, плаћају мештани само у срединама које нису обухваћене градским планским документима, дакле у селима и појединим приградским насељима. Стога се, против те „дискриминације” становници у насељима где су обавезни да финансијски учествују у асфалтирању често буне, поготово што је ранија обавеза оних који живе у граду у смислу плаћања доприноса за уређење грађевинског земљиште сада сведена на симболични износ. Но, политички представници локалне власти су и даље за одлуку да се то учешће задржи како би се, у ситуацији несташице новца, лакше бранили од нереалних захтева. Насупрот томе, градитељи сматрају да би та глоба ипак требало да се укине.

– То често изазива свађе у насељима између самих мештана, подстиче препирке ко је платио ко није, а сав бес се најчешће тамо на терену усмери на нас, иако смо за то најмање криви – тврди Мирко Вуковић, директор ЈКП „Путеви” у Краљеву.

Директор Вуковић одговара и на наше питање да ли је боље асфалтирати мање путних праваца а да буду дужи, па тако редом из године у годину, од села до села.

– За нас би, свакако, било боље. Јер овако се повећавају манипулативни трошкови, много пута се селе машине од насеља до насеља, па би можда и цена асфалтирања по квадрату од око 1.700 динара могла бити нешто нижа. Затим, док се процени и договори које путне правце, рецимо ове године, асфалтирати, а има их много, прође добар део грађевинске сезоне. Но, ми смо, упркос томе, пре месец дана кренули да радимо и мислим да ћемо све што је планирано до почетка зиме успети да реализујемо – каже Вуковић.

Иначе, од око 125.000 становника који живе на територији града Краљева више од половине их је у граду. Тај тренд селидбе из села у град, често и услед лоше комуникације, траје одавно, па ће, по свој прилици, сеоским вододеринама још одлазити, како се овде каже, на калдрму, нажалост, и све учесталије и даље од краљевачке...


Коментари6
31075
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dušan
Ja sam radio u Italijanskoj opštinskoj sekciji za puteve. I ovde je politička igra koji će se put asfaltrati a koji ne. Preovlađuju dve logike da se ulice koje koriste turisti najbolje održavaju kao i seoski putevi koji brzo propadaju dok su gradske sporedne ulice u drugom planu. Ne postoji samodoprinos ali ni odgovornost za kvalitet radova tako da opštinari i izvođači radova uvek imaju posao i zaradu. Ali postoji u opštini telefon za reklamacije i nadoknada za pretrpljene štete od rupa i granja
Milanko Kraljevo
I ovakav nacin rada i poboljsanja infrastruktur u selima mogao bi da se prihvati kao ispravan da je pravedan i jednak za sve sto dobro ynaju mestani ali ljudi u vlasti,naravno i direktor preduzeca Putevi Kraljevo Mirko Vukovic.Na primer,ako u nekom selu na primer Jovcu zivi neki glacesina pa i najsitniji-nema ucesca jer je naroda malo,pet sest kuca ali je glavni ili prvi do glavnog iz tog sela.Drugi primer,ako je iz Dedevaca neki politicar cak iz treceg esalona po vrednosti nema ucesca .
predrag mitrović
Bankrot opština radi ono što svi siromasi rade, seče uši i krpi dupe. Možda će tim gradnjanima, koji imaju potrebu da sa čistim cipelama izdaju na asfalitani trotoar i ulicu, jednog dana doći iz dupeta u glavu da glasaju za opciju koja će promeniti ovaj neprirodan politički i ekonomski sidtem
Seljak
Ako ustav propisuje jednakost svih državljana, bez obzira da li su građani ili seljaci, siguran sam da ste saglasni da u istom procentu izgradnju infrastrukture treba da plate i državljani Republike Srbije koji žive u gradovima. I na poljoprivredno zemljište se plaća porez, a nelegalnih objekata u gradovima ima mnogo više nego u selima.
Владислав Т.
Свако село финансира сеоске путеве из самодоприноса и то чак и до 60 посто, што је пракса свуда у свету. Друго у селу се на плаћа градско грађевинско земљиште, а ни објекти нису легализовани у већини случајева. Која град у свету финансира све путеве за све локалне руралне заједнице, ниједан. Природно је да се села празне, јер су многа настала у другим околностима(Османско доба) и из различитих разлога(скривање од Османлија), стога је логично њихово нестајање.
Draga
Финансирање сеоских путева се свуда у свету врши из самодоприноса? И у селу се плаћа порез на имовину(легализовану или не), као и накнада за грађевинско земљиште, сходно процењеној вредности имовине и грађевинског земљишта. Логично је да се села празне зато што је у градовима лакше наћи посао, али није логично да нестају зато што се напуштена земља не обрађује.
Препоручујем 21

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља