Пропусти при именовању београдских улица се настављају. Нови дупликати су улице са именима Ђоке Крстића – Ђорђа Крстића, Жупана Властимира – Кнеза Властимира, Белимарковићева – Јована Белимарковића, Војводе Миленка – Миленка Стојковића, Змаја од Ноћаја – Стојана Чупића, Светоандрејска – Сентандрејска, Генерала Штурма – Павла Јуришића Штурма, Кнеза од Семберије – Кнеза Иве од Семберије, Катићева – Јанка Катића. Чувени Валтер „у цугу” добија дупликат (Валтерова, Звездара – Владимира Перића, Железник), као и Тибор Церна, херој са Кошара (Командира Церне, Мали Мокри Луг – граматички неправилно Улица Тибор Церне, Браће Јерковић).

За Ученичку улицу у Крњачи пише да је користе ђаци када иду пешке у школу у Јајинцима. За Јована Смиљанића да је рођен 1889, учесник балканских и Првог светског рата, а био управник Београда 1865–1866. За Милановачку да је названа по граду Милановцу, који не постоји. Горњи Милановац већ има улицу у Београду, Доњи нема. Нова граматичка чуда су улице Енрика Паћија (уместо Пација; аутор споменика кнезу Михаилу), Бешановачка (по Бешеновачком језеру), Жана Сибелијуса (уместо традиционалног Јана), Хуана Антониа Самарана (уместо Антонија). Огрешили смо се о Тимотија Џона Бајфорда за живота, а сада настављамо, па добија улицу без падежа, са погрешним презименом – Тимоти Џона Бајфорта. Питам се, питам колико писмених седи у комисији.

Ту су и не(у)обич(аје)не верзије: Топличина (поред две Топличке, исправна варијанта по правопису) и Јухорова (поред постојеће Јухорске; као да су Топлица и Јухор особе), Посавинска (Посавска већ постоји, такође по правопису), Поцеринска или Влах-Бате Орлића. Крњача баш није позната по драгуљима или мирисима (и поред расадника), али сада има улице Алпских ружа, Ћилибара, Жада, Јасписа, Лаписа, Сунчевог камена. Мој фаворит је ипак у Вишњици: Улица рајских птица.

Драган Марковић,
Београд