петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:51
пад Универзитета у Београду на Шангајској листи

Министарство: Успех је и то што смо на листи – потребна је реформа

Универзитет у Београду пао је на Шангајској листи и у овогодишњем рангирању заузео позицију између 401. и 500. места. -И даље велики успех бити међу 500 најбољих универзитета, каже ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић
четвртак, 15.08.2019. у 19:00
(Фото А. Васиљевић)

Један од кључних разлога за лошију позицију Универзитета у Београду на Шангајској листи је податак да наши универзитети немају више ни једног научника који се налази на листи најцитиранијих научника на свету, а тај критеријум утиче са 20 одсто на укупан скор сваког универзитета, наводи се у саопштењу Министарства просвете.

Министарство наводи и да су, истовремено према критеријуму који вреднује број радова наших истраживача у часописима са СЦИ и ССЦИ листе, наши универзитети котирани одлично.

По том критеријум, наиме, Универзитет у Београду се налази чак испред неких универзитета који су међу 100 најбољих на свету.

Универзитет у Београду се, иначе, на Шангајској листи за 2019. годину налази између 401. и 500. места, што је знатно лошија позиција у односу на претходну годину (између 301. и 400. места).

Универзитет у Новом Саду је задржао позицију између 901. и 1000. места.

У саопштењу Министарства објашњено је да се, осим оних 20 одсто поена, који следују универзитетима чији су научници међу најцитиранијима у свету, следећих 30 одсто добија се на основу тога да ли универзитет има научнике, било међу запосленима, било међу бившим студентима, а који су добили Нобелову награду или Филдсову медаљу.

Додатних 20 одсто поена носи број радова објављених у најпрестижнијим часописима „Nature” и „Science”, али и по том критеријуму су наши универзитети лоше позиционирани.

У саопштењу се наводи и да је конкуренција међу универзитетима широм света све оштрија, улагања у науку и високо образовање посебно у Азији су све већа, те се и сама чињеница да се наши универзитети налазе на листи најуспешнијих може сматрати одређеним успехом.

Напомиње се да се од 2017. године воде детаљне обласне листе универзитета у 54 области и да је према том рангирању, 2017. године Универзитет у Београду био заступљен у 18 области, прошле (2018) у 27, а ове (2019) у 25.

Када је у питању Универзитет у Београду, најзначајније позиције у 2019. години држе области: наука и технологија хране (50), рударско и минерално инжењерство (92), инструментална наука и технологија (134), металуршко инжењерство (179), јавно здравље (180), и стоматолошке науке (187. место у свету). Поред ових 6 области, у још 19 других Универзитет у Београду је у првих 500 на свету.

Министарство напомиње да је за нашу државу важно и то да је Универзитет у Новом Саду у три области сврстан у првих 500 на свету: наука и технологија хране (163), ветеринарске науке (290) и хемијско инжењерство (485).

Универзитет у Крагујевцу је у две области сврстан у првих 500 на свету: клиничка медицина (257) и математика (489).

Министарство напомиње да је позиција универзитета на Шангајској листи резултат вишедеценијског рада, те да овакав резултат указује да је потребна озбиљна реформа сектора високог образовања и науке и да у тој реформи поред државе морају да учествују и универзитети.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је, иначе, како се наводи, приступило свеобухватној реформи финансирања науке, основан је Фонд за науку, и већ је расписан први позив.

Такође, у саопштењу се подсећа да је пре месец дана усвојен нови Закон о науци и истраживањима, а ради се на реформи финансирања високог образовања, која је евидентно неопходна.

„У последњих неколико година је сваке године повећаван буџет за науку, али су свакако потребна још већа улагања. Очекујемо да ће сви ови кораци у наредним годинама позитивно утицати на позицију наших универзитета на Шангајској листи”, поручују из Министарства.

И даље велики успех бити међу 500 најбољих универзитета

Универзитет у Београду јесте пао на овогодишњој Шангајској листи, али никако не можемо говорити о неуспеху, јер смо и даље међу 500 најбољих универзитета у свету, изјавила је ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић.

„Сматрам и даље да је наша позиција у топ 500 изванредан успех за један универзитет који долази из земље која има ограничене могућности да финансира науку, истраживања и уопште високо образовање”, рекла је Поповић за Танјуг.

Она је додала да су са Универизтета у Београду најављивали да ће доћи до пада на Шангајској листи, зато што постоје многи фактори који утичу на пласман једног универзитета.

„Ми смо најавили да ћемо због одређених параметара које ове године не можемо да испунимо склизнути на Шангајској листи само нисмо знали колико ће то бити”, каже Поповић, преноси Танјуг.

Како је навела, стицајем околности Универзитет у Београду имао је у протекле две године допринос који сада не постоји.

Због тих неколико поена, како каже, дошло је до велике промене.

„Јако је велика конкуренција и десетинке поена утичу на пласман”, појаснила је она.

Додаје да је у Србији годинама уназад наука у стагнацији, али да се нада да ће новим законима - Законом о фонду за науку и Законом о науци и истраживању, у следећем периоду Универзитет у Београду полако да се консолидује и стабилизује позицију на Шангајској листи.

„Јесте дошло до пада на листи, али никако не можемо говорити о неуспеху, јер бити у топ 500 универзитета у свету је невероватан успех. Ми смо у региону још увек најбољи”, навела је она.

Универзитет у Београду се на Шангајској листи за 2019. годину налази између 401. и 500. места,

На прошлогодишњој листи био је рангиран између 301. и 400. места.

Велики пад Универзитета у Београду на Шангајској листи

Универзитет у Београду пао је на Шангајској листи и у овогодишњем рангирању заузео позицију између 401. и 500. места.

Прошле године Београдски универзитет био је позициониран између 301. и 400 места, а годину дана раније између 201. и 300. места.

Прво и друго место на листи заузимају амерички универзитети Харвард и Стенфорд, а трећи је британски Кембриџ. Међу првих десет универзитета осам је из САД, а два из Велике Британије.

Шангајска листа, коју сваке године објављује универзитет Циао Тонг из Шангаја, једна је од најутицајнијих листа која рангира најбоље универзитете у свету.

То је неформална листа, али је ствар престижа наћи се на њој, јер обухвата само два одсто светских универзитета.

Критеријуми по којима се обавља рангирање су број добитника Нобелових награда, број научних радова објављених у часописима Сајенс (Science) и Природа (Nature), као и цитираност истраживача.

Универзитет у Београду се први пут на Шангајској листи нашао 2012. године, када је такође био рангиран између 401. и 500. места.


Коментари31
0a437
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevan Markovic.Pais
Тек сам сад видео друге коментаре. Не, пријатељи, у заблуди сте. Листе су доста нетачне, али грубо гледано одсликавају реалност. Ситуација није тако лоша данас, а сигурно није била тако добра као што је раније изгледало. То је све комплексно. Треба престати са пропагандом, са штимовањем профила универзитета, бавити се образовањем и науком и јавним радом (то су задаци универзитета), а резултат неће изостати. Новца никад неће бити довољно, треба престати са интригама и глупостима и незнањем.
natalija
Komentaru u medijima na ovu vest pokazuju duboko nerazumevanje situacije! Svi su mogli danima da osete FEKALNI SMRAD U Beogradu. Zemlja gde se fekalije 2 milionskog grada izlivaju u Savu i Dunav ili gde od 1974 postoji divlja (držvana) deponija u Vinči...vidite ti stručnjaci (profesori, naučnici) nisu sportisti, zabava, ima se može se, "ukrasi na torti"! Ama narode stručnjaci su neophodni državi da bi se moglo živeti i preživeti. U takvom haosu mali je korak do kolere, kuge.... šta kad odeš u bolnicu na operaciju ko će da te operiše? Hirurg, ili kasapin, ili dr sa kupljenom diplomom? Da bi postojao hirurg (bilo koji doktor nauka) potrebni su neki PRED USLOVI. Nije moguće u ovakvoj non stop haotičnoj državi (gde se stalno non stop svi zakoni i društveni tokovi menjaju) gde je SVE POLITIKA, gde struke nemaju autonomiju, gde znaje nema autonomiju, postojanje nauke a to znači ni postojanje bilo kavih civilizovanih standarda. Cena? Kuga, lepra...kanceri svih vrsta....
Радојко
Квалитет образовања је у паду, догађа се да су бољи самоуки који формалну диплому купују на мегатрендизованим школама (приватним и државним). Власт и медији преувеличавају сваки успех до размера открића камена мудрости, па се неупућенима чини да смо генијалан народ са идеалним школама. Улагање у науку по глави истраживача је барем 50 пута мање него у цивилизованом свету, Министарство никад горе. Државни универзитети годишње произведу барем 2000 доктора наука, али мало ко од њих жели да остане.
Brando
Истина, потврђујем Ваше речи. У време када сам ја био средњошколац, о Математичкој гимназији смо знали тек толико да тамо иду људи који условно ,,разбијају'' математику. Нико их није ковао у звезде, нити правио ларму око њих. Са пропашћу регуларног школства, та школа свакодневно доживљава медијско ескпонирање. Ваљда властодршци ове земље, уз свесрдну помоћ новинара, стварају лажну слику о грандиозном српском школству.
Препоручујем 16
Lazar
Lista pre svega rangira u iverzitete prema naucno istrazivackim kvalitetima koni dolaze kao rezultat postdiplomskih studija kao i istrazivackih projekata post doktrorskih projekata. Prvo neka se popravi kvalitete diplomskih studija pa cemo kasnije resavati postdiplomske i postdoktorske projekte. Sva sreca sto ne znamo gde smo na listi kvaliteta diplomskih studija... Pozdrav od dipl. Inz. Mas.
Milan
Na Pravnom fakultetu imaju plate 7000 evra.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља