недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Од школе за сада само дозвола и планови

Има пара, али не и титулара за градњу Српске куће у Албанији и Северној Македонији који би нашем живљу помогли да чувају национални језик и културу
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 15.08.2019. у 20:30
Екрем Дулевић (Фото: З. Анастасијевић)

Дозвола постоји, али нема темеља за српску школу. Прошле су три године откако је „Политика” објавила вест да је један од последњих Срба који чува наш језик и преноси га најмлађим припадницима националне мањине у Албанији Екрем Дулевић успео да се избори за грађевинску дозволу помоћу које ће подићи српску школу у околини града Фиера, у Реф Либошу, где живи. Документ је, како каже, добио уз подршку челника албанске владе, али од тада до данас није постављен чак ни камен темељац за школу која би се простирала на три спрата и 450 квадрата, а функционисала у оквиру неке врсте српског културно-привредног центра.

Није помогло ни то што су, како је „Политика” пренела септембра 2016, српско удружење „Јединство”, којим Дулевић председава, и амбасада наше земље у Тирани од тадашњег премијера Александра Вучића добили обећање да ће држава финансирати изградњу прве школе у Албанији за Србе мухамеданце. Мукотрпну борбу нашег живља да у Албанији очувају национални језик и културу, па тиме и опстанак, додатно погоршава и чињеница да од фебруара више не функционишу ни курсеви српског које је још од 2010. у својој кући најмлађим нараштајима, са неколицином образованијих житеља, Дулевић лично држао.

Каже да с времена на време добије обећања да ће школа бити изграђена, али да она преко ноћи падају у воду, па се понекад осећа као да планира да гради Скадар на Бојани.

– Последње обећање да ће градња почети добио сам пре око два месеца од Вељка Одаловића, генералног секретара Министарства спољних послова. Нисам могао више финансијски да истрајем и држим курсеве српског у својој трпезарији. Знање сам успео да пренесем на око 1.000 наших потомака. Само у Фиеру живи око 5.000 Срба, чија деца у албанским државним школама уче албански и енглески. Годину дана су два пута недељно у државној школи учили и српски језик, али тога више нема. Гашењем мојих курсева укинута је шанса младим Србима у Албанији да науче бар основе матерњег језика – истиче Дулевић који, иначе, уступа део имања за градњу школе.

Он појашњава да је грађевинска дозвола формално издата за градњу српског културног центра, али да пројекат који годинама постоји у ствари подразумева изградњу основне школе.

– И у амбасади у Тирани и у Министарству спољних послова Србије речено ми је да је наша држава определила новац за градњу српске школе у Фиеру, али да чекају још нека решења из Београда. На томе све стоји, питам се колико још година да чекамо та решења – истиче Дулевић и додаје да би овим српској мањини бар донекле била дата права која одавно имају Грци, Македонци и Бошњаци у Албанији који се образују на матерњем језику у грчкој средњој школи у Ђирокастри, македонској средњој школи у Пустецу, као и одељењима у албанским државним школама у којима се 20 одсто наставе одвија на македонском језику. Бошњаци такође имају основну школу на матерњем језику у Драчу.

Новац за градњу Српске куће на земљишту које Дулевић уступа издвојен је пре чак седам година, потврдила је за „Политику” амбасадор др Љиљанa Никшић, начелник Одељења за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме Министарства спољних послова. Каже да је Влада Србије 2012. године доделила 97.000 евра „бесповратних новчаних средстава” за изградњу првог културно-привредног центра у Албанији – седишта Удружења „Јединство” у Фиеру.

После четири године упорног рада српске дипломатије и ургенција код највиших функционера албанске владе, укључујући и председника парламента, прибављена је и грађевинска дозвола. На питање зашто онда три године нико не поставља камен темељац за центар у Фиеру амбасадор Никшић одговара да је код највећег броја сличних иницијатива за подизање српских кућа удружења Срба у региону проблем како осигурати да се по изградњи објекта у који матица уложи вишемилионска средства обезбеди континуитет делатности.

– Део тог проблема је и како да се спречи могућа пренамена или „приватизација” објекта и земљишта или њихово отуђивање и на тај начин обесмисли и обезвреди инвестиција државе Србије у Србе у региону. У том смислу, од 2012. у Фиеру у Албанији, као и у Кучевишту, у Северној Македонији постоји отворено питање решавања титулара, односно власништва над објектима. И у једном и у другом случају власник земљишта су невладине организације Срба у региону, и то у Фиеру „Јединство”, а у Кучевишту удружење „Вук Караџић” – истиче Љиљана Никшић, откривајући да у Кучевишту објекат „мирује” још од 2014, иако је скоро завршен, у очекивању да се коначно дефинише његов правни статус.

Поред опције да титулари Српске куће у Фиеру или у Кучевишту буду тамошња удружења нашег народа, постоји и могућност да ту „улогу” преузме Влада Србије. Другу могућност предложила је и чак амбасада Србије у Тирани, а адвокат је сачинио уговор. Љиљана Никшић открива да реализацију, међутим, спречава чињеница да „још није прибављено позитивно мишљење албанског законодавства које је наша амбасада затражила преко министарства иностраних послова Албаније, и то дипломатском нотом”.

– Имајући у виду тенденцију неких од земаља у региону да отежају или чак онемогуће подизање објеката овакве намене, од земље до земље је различит приступ и ограничен маневарски простор за деловање по уобичајеном моделу да се држава Србија упише као титулар, односно власник над објектом и земљиштем српских центара у региону. Отуда процеси уписа у регистар непокретности трају годинама – указује Никшићева на срж проблема који, упркос доброј вољи државе да финансира градњу, кочи постојање српског центра и школе не само у Албанији, већ и у Северној Македонији.


Коментари1
c9002
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар
Свака част, Екреме Дулевићу. И огромна грдња српским властима. Ако држава Србија није у стању да финансира изградњу ЈЕДНЕ српске школе у суседству, значајном за историју српског народа на Балкану, онда министар просвете моментално треба да поднесе оставку. Ионако се није ничим прославио. А о Кучевишту (и Табановцима, Нагоричану, Матејчу и другим српским местима Северне Македоније) да и не говоримо.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља