недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:42

Три крагујевачка Скадра

Најстарији је пут ка Баточини, који није завршен ни после 15 година градње, најважнији је научни институт с банком матичних ћелија на коме су радови стали пре годину и по, а највише полемика изазвала је кућа Ђуре Јакшића
Аутор: Бране Карталовићчетвртак, 15.08.2019. у 22:55
Пут ка Баточини и Коридору 10, дугачак једва 25 километара, почео је да се гради у јесен 2004. године, а толико је пута крпљен и настављан да личи на чудовиште доктора Франкенштајна (Фотографије: Б. Карталовић)

Крагујевац – Број објеката у првој престоници модерне Србије чија је градња почела па стала, све је већи. Најстарији крагујевачки „Скадар на Бојани” је пут ка Баточини. Саобраћајница са четири траке, која централни град Шумадије треба да споји са ауто-путем Београд–Ниш почела је да се гради пре 15 година, а још није завршена. Најважнији „Скадар” је научни институт с банком матичних ћелија на којем се радови не изводе већ годину и по, а највише полемика изазвала је кућа Ђуре Јакшића, која је тек допола завршена.

Пут ка Баточини и Коридору 10 почео је да се гради у јесен 2004. године, усред кампање за локалне изборе. Један од претендената на фотељу градоначелника, тада директор важног градског предузећа, управо је на том месту хтео да поентира, хвалећи се пред новинарима како је покренуо велику инвестицију која ће препородити Крагујевац. Тај кандидат је на изборима прошао као бос по трњу, јер га је убедљиво победио дугогодишњи крагујевачки градоначелник Верољуб Стевановић, који је после неколико пута, у друштву републичких званичника што су се мењали као на траци, секао врпце и отварао радове на појединим деоницима овог крагујевачког „Скадра”.

Речено је да ће то бити реплика Јакшићеве куће из 19. века, али већ на први поглед је јасно
да новоградња ничим не подсећа на стари објекат 

Наиме, пут ка Баточини, дугачак једва 25 километара, толико је пута крпљен и настављан да личи на чудовиште доктора Франкенштајна, а ни после деценију и по градње није завршен. Наводно, нешто је запело с експропријацијом земљишта у општини Баточина.

Институт крагујевачког Факултета медицинских наука, у коме је, између осталог, требало да се чувају матичне ћелије наших грађана, вероватно је најважнији национални пројекат који је у Крагујевцу покренут у последњих 20 или 30 година. Градња тог великог научног центра најављена је још 2006. године, а иницијатори су били наши угледни професори, генетичар Миодраг Стојковић и микробиолог Небојша Арсенијевић, својевремено декан Факултета медицинских наука и ректор Универзитета у Крагујевцу.

По окончању власти демократа, штафетну шалицу, кад је реч о изградњи института, преузео је бивши председник Србије Томислав Николић, рођени Крагујевчанин. Он је у зиму 2016. године положио камен темељац и убацио такозвану временску капсулу с поруком: „Што човек започне, да Бог не оспори”. Говорећи о значају пројекта, председник Николић је, такође, поручио да је важно да чувамо „српски код, српски ген”, а посао на изградњи објекта поверен је грађевинској фирми „Банковић”.

Почетком године, на Факултету медицинских наука су нам рекли да ће радови на институту, прекинути пре годину и по, бити настављени овог пролећа, али мајстора и даље нема на већ укоровљеном градилишту.

Институт Факултета медицинских наука, где је требало да се чувајуматичне ћелије, вероватно је најважнији национални
пројекат који је у Крагујевцу покренут у последњих 20 или 30 година 

Институт с банком матичних ћелија у Крагујевцу је пројекат који финансира Европска банка, а вредност инвестиције, рачунајући и опрему, износи око 14 милиона евра.

Крагујевчани су се највише спорили у вези с кућом Ђуре Јакшића у Карађорђевој улици, у којој је велики српски сликар и песник кратко живео средином 19. века, радећи у Првој гимназији као професор. Да ли ту оронулу кућу треба обновити или ју је, можда, боље потпуно срушити, била су само нека од питања која су оптерећивала овдашњу јавност.

Средином прошле године, актуелна власт с Радомиром Николићем је пресекла Гордијев чвор и донела одлуку да се на месту старе куће подигне нова. Речено је да ће то бити реплика Јакшићеве куће из 19. века, али већ на први поглед је јасно да новоградња ничим не подсећа на стари објекат. Ем је дупло већа ем архитектонски нема никакве везе с кућама од блата и дасака које су се у Србији правиле пре 150 година.

Радови на новој кући, вредни око 20 милиона динара, почели су готово одмах по рушењу старе, али су убрзо и стали. Нико од надлежних не жели да каже где је запело с пројектом који се финансира уз помоћ Владе Швајцарске. Тако је и кућа Ђуре Јакшића, после низа полемика, постала још један крагујевачки „Скадар на Бојани”.

Шта је омело градитеље у Крагујевцу? Можда нека грешка у пројекту, недостатак новца, можда закулисне политичке игре или је, напросто, нека зла вила умешала своје прсте?


Коментари11
86c49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Оштроило
Hvala pre svega Kragujevcanima ali I svim ostalim. Skadar is teksta je metafora ali I signal da je krajnje vreme da oslobodimo nasu istoriju od falsifikata I da sa ponosom odamo postovaje drevnim precima, nosiocima jedne od najstarijih svetskih civilizacija. Kada se udubimo u nasu istoriju vidimo da iste snage vec par hiljada godina nastoje da razjedine I uniste srpski korpus. Imaju domace pomagace ali I je najveca prepreka nase neznanje I okupirani mediji kroz koje je tesko poslati poruku. TBC.
Dragutin Radosavljević
Da, ja dr Dragutin Radosavljević, sam započeo izgradnju auto-puta Kragujevca - Koridor 10 2004. godine, kao direktor Fonda za gradjevinsko zemljište grada Kragujevca u prisustvu Branka Jocića tada direktora JP Direkcije za puteve RS. To je više decenijska ideja koja je nastala još za vreme gradonačelnika Bore Petrovića 1978. godine kada je projekat istog i uradjen. Ja se ponosim time što sam započeo izgradnju istog. Do 2010. godine put bi bio izgradjen.
Branko
Izostavljena su još dva započeta kako ih nazvaste metaforom "skadra" , južna i severna obilaznica...
Pera
Molim Vas da procerite zašto i dalje stoji skela na ulazu u zgradu suda u Kragujevcu (stoji već dve godine), a novu palatu pravde uspeli su iz temelja da podignu za pola godine.
Боба
Крагујевац намерно заобилазе све власти још од 1944-е. Зашто? Разлози су разни - некада "четничка" прошлост а сада политичко слепило. Итекако би имало економског смисла изместити државну администрацију из Београда и у Крагујевац, Нови Сад, Ниш и Крушевац и Краљево рецимо, изградити аутопут до Београда правцем старог пута преко Тополе и Младеновца који је био први модерни пут у Србији. Али нема ко изгледа.
Sotir Gardačić
Pa i da se ministarstva raspodele po različitim gradovima ili da pređe cela vlada u Kragujevac ne bi bilo garancije da bi nam bilo bolje. Osim toga, Carigradski drum je uvek išao dolinom Morave. Nakon zavrsetka koridora 11 i auto-puta Niš-Čačak bio bi red na Vojvodinu.
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља