понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Универзитет у Београду пао за више од сто места на Шангајској листи

Лане је БУ био 302, а ове године позициониран између 401. и 500. места, углавном због мањка научних радова професора, док прво место убедљиво годинама држи Харвард
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићпетак, 16.08.2019. у 21:00
(Фото: А. Васиљевић)

Најновије рангирање на Шангајској листи, објављено јуче у подне, показало је да је Универзитет у Београду (УБ) пао за око сто места на скали поређења хиљаду универзитетских установа у свету. Док је најстарији универзитет у Србији прошле године заузео 302. место, сада је позициониран између 401. и 500. места на престижној листи коју још од 2003. године прави шангајски Универзитет Ђао Тонг. На овај пласман највише утичу научни радови универзитетских професора и осталих запослених, што наводи на закључак да је овогодишњи резултат, бар делом, узрокован падом у броју, квалитету и цитираности тих радова.

Како је истакнуто на сајту Универзитета у Београду, померили су се наниже „у односу на стабилно заузимање око 300. места у претходне три године”.

– До тога је дошло првенствено због чињенице да поједине земље, нарочито оне у Источној Азији, све више улажу значајна средства у оснаживање и позиционирање својих универзитета.

Иако је Шангајска листа неформална, ствар је престижа бити на њој, јер обухвата само два одсто светских универзитета. Критеријуми за рангирање су: алумни добитници Нобелове награде (и сродних дисциплинарних награда), наставници/истраживачи добитници Нобелове и сродних награда, број високоцитираних наставника/истраживача у оквиру одређене научне области. Такође, на позицију утичу и број научних радова објављених у часописима „Сајенс” и „Нејчер”, број научних радова објављених у часописима који се налазе и Индексу научних цитата и Индексу цитата друштвених наука, као и академски допринос према наведеним индикаторима у односу на број запослених – наводе представници УБ-а.

Иако је ово неформално рангирање, ствар је престижа бити у друштву само два одсто светских универзитета

Они подсећају да је УБ у јуну потврдио своје место у рангирањима светских универзитета по научним областима, високо се позиционирајући у 25 научних области од укупно 54.

На листи Универзитета Ђао Тонг УБ се први пут нашао 2012. године, међу 500 рангираних и сада се жестоко приближио тој почетној позицији. У међувремену је 2016. успео да скочи на 298. место, а 2017. на 284. Прошле године пао је на 302. позицију, што значи да је из групе 300 најелитнијих прешао у скупину од 400 најбољих универзитета, а сада је и та позиција нарушена.

Иначе, од првих 18 универзитета на овогодишњој Шангајској листи 15 је из Америке, а три су из Велике Британије. Убедљиви шампион, са сто поена, је Харвард, вицешампион је Станфорд, са 75,1 бодом, док је трећепозиционирани британски Кембриџ, који има 72,3 поена.

Са новим људима – лако и до 200. места

Новина у рангирању на Шангајској листи ове године је проширење списка са 500 на хиљаду универзитета. Захваљујући томе, међу најбољима се нашао и Универзитет у Новом Саду, који је позициониран између 900. и 1000. места. С обзиром на то да у свету постоји 20.000 универзитета, садашње позиције УБ-а, међу 500 најбољих, и новосадског универзитета, међу 1.000 академских установа, ипак говоре о веома успешном раду наших академских стручњака.

Ректорка Београдског универзитета Иванка Поповић изјавила је да је и само „присуство БУ на тој листи успех, с обзиром на недовољна улагања за науку и високо образовање у Србији”. Поповићева је рекла медијима да је пад на листи био очекиван, да се то знало а и показатељи то наговештавали већ претходних неколико месеци.

Како потврђује проф. др Петар Булат, проректор за наставу УБ-а, пад на скали престоничког универзитета у највећем делу је последица трке са земљама које улажу више у своје образовање.

– С једне стране, суочени смо са одливом стручњака из Србије због бољих услова за рад и веће плате у иностранству, а с друге стране УБ се сусреће са ограничењем запошљавања нових кадрова. Онда се дешава ово што се десило на Шангајској листи. Као и у другим областима, тако и на универзитетима они богатији, који буквално имају неограничене буџете, могу да купе готове стручњаке који имају добре публикације и лако одскоче на Шангајској листи. Не мислим да су УБ-у неопходна баш велика средства, већ релаксација у запошљавању стручњака. Уз добар ветар у леђа који би УБ-у дала држава могли бисмо да се попнемо близу 200. места – уверен је проректор Булат, који додаје да је за сваку позицију изнад те потребан огроман новац, за који није ни рационално да у овом тренутку и стању наша држава улаже у научне и академске установе.


Коментари17
b0291
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владија Шарац
Не изненађује да је овај велики пад повезан са малим бројем објављених радова. Сетимо се како је пре неколико месеци др Весна Тодорчевић (Којић, Манојловић ...) манипулисала медијима да би се домогла звања редовног професора, иако јој је списак радова био јадан, недовољан и за доцента. На крају се излактала до жељеног звања, а пошто неко то одгоре види све, углед универзитета плаћа цех. А није она једини пример негативне селекције ...
Dragan
Nazalost Univerzitet u Beogradu odavno jr izlozen losoj selekciji, a profesori imaju 300 i vise hlljada poatu i koriste druge fondacije da bi sebi obezbedili korist sve na racun studenata,rezultat je zato takav.
Stevan Markovic. Pais
Скор на Шангајској листи није био резултат квалитета БУ већ рада Министарства и групе од око 200 професора и професионалаца (Станко С.) који су "штимовали" профил универзитета. Наравно, било је и више објављивања, али је то био "нуспроизвод" кампање, али било је како добрих радова тако и манипулација. То су наравно и други универзитети у међувремену схватили и сад је то такмичење у ТОЈ "дисциплини". Боље би било да се манемо штимовања и бавимо се нормалном науком, резултат ће доћи сам од себе.
Boro
Tuzno , ovo je objektivna ocena merena samo naucnim nivoom fakulteta. Posebno zalim ,BU Je i moja skola. Razlozi su ne vrednovanje naucnog rada , vec poslusnosti i partijske pripadnosti , brzi partijski doktorati pa i lazni prepisani , inflacija doktora nauka. Bolonja po kojoj je mnogo lakse doktorirati nego pre. Partijsko napredovanje na funkcijama. Za utehu takvi profesori su dobili odrasene ruke na fakultetima bez kontrole drzave , velike plate ,pored loseg rada u nastavi sa studentma
Dejan
Resite pitanje nepotizma na fakultetima pa cete videti rezultate. Stanje u obrazovanju je odraz opsteg stanja u drustvu. Samo sto su ovde stvari merljive I vrlo brzo vidljive, tesko ih je sakriti politickom demagogijom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља