субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Успеси са укусом горчине

Српска економија расте, али се не развија
Аутор: Војислав Гузинасреда, 21.08.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Ако економске резултате из последњих неколико година, које и актуелна власт нарочито истиче, посматрамо без упуштања у то куда воде, можемо бити задовољни постигнутим.

Из енормног буџетског дефицита од 2,2 милијарде евра у 2014. години, доспели смо до буџетског суфицита с којим ћемо, вероватно, као и претходне две, завршити и ову годину. Настављамо и са растом БДП-а, додуше не у проценту из претходне године (4,3 одсто), али не мањим од три одсто. У 2018. години имали смо прилив по основу страних директних инвестиција од 3,5 милијарди евра (8,2 одсто БДП-а), а ове године за шест месеци, поручују из НБС, две милијарде евра, што је неупоредиво више него у земљама у окружењу. Девизне резерве су на рекордном нивоу (око 12 милијарди евра), динар је јачи него на почеку године, па НБС више купује него што продаје девиза на девизном тржишту да би спречила још веће јачање динара, а инфлација је у планираним оквирима. Јавни дуг је, према подацима Министарства финансија, мањи за 1,3 милијарде евра од максималног с краја 2016. године, а учешће скупих доларских дугова сведено са трећине на мање од четвртине укупног јавног дуга. Плате евидентно расту, а најновија порука с врха власти је да ће до краја године достићи, а можда и прећи, 500 евра. Стотине километара путева је завршено, а Београд је претворен у градилиште.

Овако огољено наведени резултати заиста делују задовољавајуће. Нажалост, у економији, као, уосталом, и свему другом, ваљаност садашње политике и резултата потврђује или негира будућност. Тако гледано, заиста имамо разлога за бригу. Било би погрешно овакву оцену схватити искључиво као критику актуелних реформатора наше економије и негирање постигнутог. Смисао текста, ако сам у томе успео, јесте да укажем на чињенице које спречавају да постигнуто постане одрживо, а да се раст српске економије претвори у развој. Зато, неуобичајено, наставак текста почињем закључком: српска економија расте, али се не развија.

Да појасним. Раст економије који се изражава у расту бруто вредности производа и услуга и расту БДП-а као новододате вредности увећане за индиректне порезе (ПДВ и акцизе) није сам себи циљ, већ услов и претпоставка развоја. Развој се огледа у промени структуре производње и услуга, повећању продуктивности, повећању учешћа новододате вредности у бруто вредности производа и услуга, расту учешћа скупљег живог рада у БДП-у, бољем, садржајнијем и комфорнијем животу грађана, пуној валоризацији науке и сопствених ресурса у расту и развоју економије и, на крају, у јачању економске независности земље. Зато раст БДП-а без развоја економије губи смисао и способност одрживости.

Нажалост, наш економски раст не показује скоро ништа што би се могло довести у везу са развојем економије у напред наведеном смислу. Напротив. Суштинске промене у структури привреде за сада нема, квалитет запослености се погоршава све већом употребом јефтиније радне снаге у материјалној производњи и услугама промета. Квалитетнији и стручнији кадар, иначе најважнији ресурс у малој земљи попут наше, све више своје услуге нуди развијеним економијама и државама. Материјална производња и стране инвестиције у производњи материјалних добара и трговини заснивају се на високом увозном садржају, како инвестиционих добара и репроматеријала, тако и потрошних добара. Економски систем и текућа политика су наглашено у функцији страног капитала, чиме се битно мења власничка структура материјалне имовине, девиза од извоза и добити као потенцијала за реинвестирање у нове капацитете. Наравно, таквом променом структуре и имовине и свега што се створи у току године смањује се отпорност наше економије на ударе по основу евентуалне стагнације или рецесије економске активности земаља главних спољнотрговинских партнера.

У постојећем економском амбијенту, у којем ће стране директне инвестиције у овој години, судећи по досадашњем приливу, представљати половину иначе недовољних укупних инвестиција, а овогодишњи спољнотрговински дефицит у робној размени премашити шест милијарди евра, тешко да се може говорити о задовољавајућој макроекономској или каквој другој равнотежи и јаком динару као резултату здраве економије и финансија, нити, иначе скромно, смањење износа јавног дуга има неку тежину.

Економиста, Београд

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари8
6a995
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Stanisa u imovinskom pravu postoji takozvano ''zalozno pravo''. Od zaloga je najpoznatija hipoteka koja predstavlja garanciju za zajmodavca u smislu velicine kamate. Veca zaloga = manja kamata. U Srbiji nije razvijeno ''trziste kapitla'' na kome bi gradjani kupovali akcije ili obligacije preduzeca. Kao da prduzecima pare padaju s neba. Vise se ulagalo u vikendice koje ljudi ne mogu da obidju zbog cene benzina. Vrednost intelektualne svojine se sastoji u zabrani kopiranja i licencijama.
Бранислав Станојловић
А кад се све буде раскрчмило?
Slavko Mirkovic
Nema bogatih kolonija.
Боба
Наравно, сведочи цела Африка од које имамо нижи просек плата данас. Ови који се уздају да ће да буду "Хонг Конг" или Сингапур заборављају да се ради о специфичним лучким зонама које су се обогатиле од протока опљачкане робе од које је већина профита иначе отишла колонизаторима. Србија нити има море нити те шансе да се обогати као колонија што не значи да се неки неће обогатити продајући бајке наивним.
Препоручујем 23
Slavko Mirkovic
@nis rados, daje molim Vas. Sigurno su ih kolonizovali da bi im bilo bolje.
Препоручујем 9
Прикажи још одговора
nikola andric
Srpaki paradoks je uvodjenje kapitalizma dok se od drzave ocekuje resenje svih problema. Na zapadu preduzeca uvode inovacije ili to sto autor naziva ''razvoj''. Razvoj se ogelda u broju patenta koje svaka drzava godisnje dobija od patentnih zavoda. Drzavni ucinak u tom domenu predstavljaju ''univerzitetski'' patenti posto drzava finansira obrazovanje. Ali glavni cilj obrazovanja je naucno istrazivanje i sloboda naucnika. U imovinsko pravnom smislu se to naziva ''intelektualna svojina''.
Staniša Mladenović
Најразвијеније државе имају највише примењених иновација. У Србији чак ни Фонд за развој није предвидео залогу интелектуалне својине за добијање кредита иако је то законом регулисано.
Препоручујем 16

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља