среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
ПОГЛЕДИ

Чињенице су свете, коментар је слободан

Вучић је – вођен циљем концентрације управљачких овлашћења – херкуловским личним ангажманом у знатној мери успео да од слободне штампе створи „позитивну штампу”, која је штит његове одбране и копље обрачуна са ривалима
Аутор: Бошко Јакшићсреда, 21.08.2019. у 18:00

Сусрети власти и опозиције унели су током две рунде нешто пристојности у политички дијалог без суштинског приближавања ставова, а за три дана тек предстоји дебата на терену медијских слобода које колосално утичу на предизборни амбијент.

Од како је широк опозициони фронт у децембру потписао декларацију која констатује да нема услова за слободне и фер изборе, копља се ломе око медија који су једна од кључних институција либералне демократије.

У борби против злоупотреба изборних процедура слободни медији су најважнији фактор корекције ове државе у којој су све значајне политичке и друштвене институције изгубиле субјективитет, а њен председник демантује правило да су најбољи управљачи они који су неприметни.

Томе што је Србија, по класификацији Фридом хауса, „делимично слободна”, умногоме је допринео извештај о „уочљивом паду медијских слобода откад је на власти Александар Вучић”.

Вучић је – вођен циљем концентрације управљачких овлашћења – херкуловским личним ангажманом у знатној мери успео да од слободне штампе створи „позитивну штампу”, која је штит његове одбране и копље обрачуна са ривалима.

Медији су најефикаснији инструмент да власт оствари замисао да на дан гласања не мора да покраде ниједан глас. У таквим околностима изборна воља грађана није слободна, већ је форматизована даљинским који је у монополском власништву режима.

Како обезбедити фер приступ медијима, пре свега РТС-у, и независност регулаторних тела које треба да спрече пропагандне злоупотребе зарад промовисања једне политичке опције?

Лако, када би политичари новинарима допустили да свој посао раде у складу са професионалном етиком и стандардима заната. Али, многи то неће, свесни да им контрола медија обезбеђује предност у политичкој борби.

Тако је то трајало годинама, а онда је превршило. Протест са улица избацио је медијску тематику у сам врх овдашње политике. Ако жели да обори степен унутрашње напетости и умили се критичарима са Запада, власт ће морати да на тему медија учини уступке.

За почетак – око састава РЕМ-а и РИК-а, али држим да треба променити и директора, главног уредника, Управни одбор и Програмски савет РТС-а како би информативни програм обезбедио равномерну заступљеност свих актера политичког живота.

Опозиција захтева да се хитно смене сви чланови РЕМ-а и да се на њихово место поставе високо стручни људи који се доказано залажу за слободу изражавања. Да ли је то прихватљиво властима које све који се „доказано залажу за слободу изражавања” доживљава као противнике? Да ли је прихватљиво опозицији у чијим редовима још има реликата оних који су у своје време тежили да контролишу медије?

Што се тиче таблоида, егзекутора одмазде и десантних јединица медијске сатанизације Вучићевих ривала, власт ће, знам, рећи да су у приватном власништву и да није њихово да утичу. Тачно, власт и не треба да се меша, али нека се мешају организације за надзор које би свој посао одрадиле утерујући таблоиде у оквире елементарне пристојности и поштовања журналистичке етике.

Сусрети подсећају на састанке масонске ложе: нису тајни, али нису ни јавни, па је питање слободног извештавања већ довело до расцепа у опозицији. Странка слободе и правде бојкотовала је другу рунду инсистирајући на отворености за јавност.

Чему уцена да састанци морају да буду отворени? Радозналост професије налаже да будем за, али познавање карактера српских политичара ме наводи на закључак да је боље да – барем у овој фази – седе сами. Камере би их понеле да прикупљају јефтине политичке поене и да избегавају суштинска питања изборних услова.

Опозиција максимализмом – попут захтева да власт мора да испуни све 42 препоруке Стручног тима протеста „Један од пет милиона” – ризикују да процес дијалога сасече у старту, што би била неопростива грешка чије би последице било лако дефинисати: власт би се обрадовала поклону, напустила дијалог и наставила по старом.

Отвара се пут за кориговање политичког система у Србији. На промене ће морати да се сачека. Боље еволуција него револуција. Успостављање демократије је процес који негде траје дуже, негде краће, али се никад не зауставља. Ово је само почетак. Закаснео, али и то је боље него ово сада.

Важно је изборити се за дијалог на више важних тема, без очекивања да ће све бити завршено за неколико месеци, још мање да ће сви захтеви опозиције бити уважени. Ваљане институције немогуће је направити за неколико месеци. Била би то дестилисана политичка наивност.

Вучићеви ривали треба да капиталишу на ономе што су до сада учинили улични протести и бојкот парламента. А учињено је много, иако некоме то можда тако не изгледа: власт је прихватила да разговара и мора да се ослободи страха да губи тиме што ће чинити уступке.

Вучићеви разнородни ривали, окупљени искључиво око идеје рушења „диктатора” – без јасно дефинисаних ставова и програма – не би смели да ликују и почну да славе „пораз” режима. Далеко су од победе. Дијалог помаже свима који се не боре против једног имена и презимена, већ против ауторитарне владавине која уништава оно мало институција које су опстале.

Разумљиво је да политичке снаге не могу да прихвате сваки компромис како би сачувале сопствени идентитет, али дебата око договора о слободи медија не би требало да спада у сферу компромиса.

Зато апелујем на обе стране: дозволите да и Србија постане земља у којој ће важити златно правило у заглављу „Гардијана”: чињенице су свете, коментар је слободан.


Коментари9
fc129
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Pogledi autora su interesantni, ali im je težište kao kad bi nadnaravnim moćima ubogog stanovnika Berna probudili jedno jutro u Paraćinu. Sve što kaže i uradi tog jutra bi bilo smisleno, ali bi sredina teškom mukom sa takvim nesretnikom komunicirala. Danas živimo u globalnom trendu gde vladaju tumačenja ispred činjenica, i taj svetski zrak kao i svi drugi se kroz Srpsku prizmu deformisao u vlast Vučića. Svet ima Salvinija, Orbana, Trampa i ključ za popravku takvih vlasti još nije niko otkrio.
ObicnaBaba
Glasaci imaju SVOJA uverenja i prema njima biraju medije, one medije koji su u saglasnosti sa njihovim uverenjima, nema tih para da neko kupi ili gleda ili slusa medij koji promovise stavove suprotne njegovim, onaj ko to ne zna stvarno znaci da NISTA ne razume. Uostalom evo ja LICNO mogu sa skoro 100 godina da unapred kazem kako koji novinar ili list ce komentarisati neki dogadjaj, i to ne smatram nekom pamecu, to isto moze celo moje okruzenje, ne umisljajte da Vi na nekog uticete :).
nikola andric
''Mediji imaju veliki uticaj ali ne na mene?'' Jakcicev jezik je slican Vucicevom; ''ja pa ja''. Iz komentara u Politici na svaku izjavu srpskih politicara se moze videti isti ''uticaj'' kao na Jaksica. Pretpostavka da je narod glup pa ne kopca ''istinu'' odnosno ''cenjenice'' je vrlo naivna. Potencirano formulsano: Srbi ne veruju nikome pa kako to da veruju medijima? Sta je sa ''socijalnim medijima''? Internet pruza vise informacija nego normalan covek moze da procita. Tradicija vlasti?
Dukara
Gospodine Jaksicu, zar vi zaista verujete da mediji nekome treba da donesu vlast ili da su meiji odlucujuci u osvajanju vlasti. Pametni ljudi vise ne veruju narucenim tekstovima, hocu reci da vecina novinara pripada neukom lobiju. Ono u sta iole ozbiljni ljudi veruju jeste realni video, direktan prenos, slika i ono sto vide ocima na ulici. Takodje metodom uporedjivanja ko je sta rekao moze se sa sigurnoscu znati ko laze a ko govori istinu. Its itd
usaf
Gospon Jaksic-novinarska velicina,novinarsko pero zbog koga vredi procitati "Politika".Doduse ima tu jos par novinara,koji zajedno sa Jaksicem "stite Politika" da ne sklizne u tabloid!!!BRAVO Jaksicu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља