недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:42
ИСКУШЕЊА РОДИТЕЉСТВА

Запостављени брачни партнери

Родитељи су данас склони да исказују много више љубави, чак и претеране бриге према деци него што се посвећују мужу, односно жени, а то је по уверењу психолога чест разлог за пораст броја развода
Аутор: Александра Мијалковићнедеља, 18.08.2019. у 12:00
(Фото Ансплеш)

Наравно да своје дете волите највише на свету и да сте спремни за њега све да урадите. Наравно да његове интересе стављате на прво место. Често деца по природи својих потреба заокупљују сву пажњу родитеља – морате их нахранити, напојити, обући, забавити, утешити, организовати њихово време... Мужу, односно жени све то, јасно, није потребно.

Ако љубав према детету упоредимо са одласком у основну школу, где у ствари немате другог избора, једноставно је то обавеза, онда је љубав према брачном партнеру као одлазак у средњу или вишу школу: на свакоме је да се определи колико и како ће му се посветити. Исход неретко буде – запостављени брачни партнер.

Велика грешка, упозоравају психолози!

Какав брак – таква деца

Наиме, међусобна љубав и узајамна брига родитеља и те како утичу на срећу детета показују истраживања: у таквим породицама она се осећају сигурно, заштићено, много више него тамо где су осећања „захладнела” или блискости више нема. Дете од родитеља учи не само како изгледају односи међу људима, него и како би они требало да се понашају једно према другом.

Нерешене тензије међу родитељима, показале је једна студија, аутоматски се преливају на њихове односе са децом, нарочито кад су у питању очеви. Деца чији се родитељи непријатељски односе једно према другом себе криве за такве сукобе, а последица је веома често све гори успех у школи.

Закључак друге студије, спроведене 2014. у Великој Британији, на узорку од 40.000 домаћинстава, јесте да су адолесценти срећнији кад се њихове мајке осећају задовољно и вољено у браку (вези) са партнером. С друге стране, судбина деце чији су родитељи разведени је много мрачнија. Психолози зато кажу да је најбоље што можете да учините за своје дете – да волите и поштујете његову мајку, односно оца!

Није новост да су деца из „растурених” бракова тужнија, несрећнија и мање успешна у животу.

(Фото Пикселс)

Синдром празног гнезда

Кад је, пре неколико година, у једној анкети младима постављено питање да ли је за срећу важније да имају децу или добар брак, потврдан одговор на прво питање је троструко надмашио потоњи. Али везивати своју срећу за потомство је веома опасна и краткорочна стратегија, упозорава Белинда Лускомб у „Тајм магазину”, ауторка књиге „Бракологија”. Љупки малишани зачас се претворе у проблематичне, бунтовне тинејџере који с презиром одбијају сваку блискост и нежност са родитељима. А онда одрасту – и оду.

Ваша одрасла деца не желе да буду предмет ваше свакодневне посвећености и великих очекивања. Ако сте добро одрадили посао родитељства она ће живети свој живот и редовно игнорисати ес-ем-ес поруке које им шаљете.

На жалост, многи родитељи се толико вежу за дете, толико времена, труда, енергије и емоција инвестирају у њега, „жртвујући” неке сопствене жеље и интересе, да на крају оно постане њихова главна и једина преокупација и основни разлог постојања. Неки психотерапеути тврде да је управо ово разлог што је у последњих четврт века удвостручен број развода брачних партнера старијих од 50 година, а утростручен у генерацији изнад 65 година. То је последица одрастања и одласка синова и кћери око којих се дотле вртео цео њихов живот, смисао њиховог живота – такозвани синдром празног гнезда.

Карл Пилемер са Универзитета Корне, који је после разговора са 700 парова објавио књигу „Тридесет лекција о љубави”, каже да је његово највеће откриће било како одлазак деце утиче на „кризу средњих година” и односе међу родитељима.

– Запањујуће је колико мало тих парова је могло да се сети времена које су провели сами са својим партнером. Као да су одустали од своје везе. Они који су постали тога свесни, и са 50 или 55 поново се посветили својој жени, односно мужу, почели да граде нову блискост кроз разговоре, изласке и заједничке активности, успели су да спасу брак – наводи Пилемер.

Једини начин да родитељи одрасле деце очувају свој добар однос и одрже брак, саветују психолози, јесте да се присете да нису деца разлог што су у првом реду пожелели да буду заједно – већ узајамна привлачност и љубав. Деца су диван, али веома напоран и сложен подухват који је настао као последица те љубави и међусобне оданости. Кад деца крену својим путем време је да се та џиновска слагалица звана родитељство доврши, склопи, и остави по страни. И да мама и тата поново постану пре свега двоје људи који се воле, разумеју и проводе време заједно.


Коментари0
3a0db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља