уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:12
ИНТЕРВЈУ: АЛЕКСАНДАР В. ГАЈИЋ, професор Правног факултета у Београду

Није било законских препрека да Морина не буде изручен Србији

Образложење је дато у једном пасусу, без навођења конкретних правних прописа или ставова, што је у потпуној супротности са међународним обавезама Северне Македоније
Аутор: Жељко Шајнпетак, 16.08.2019. у 22:00
Александар Гајић (Принтскрин)

Специјално за „Политику”

Томор Морина, бивши члан ОВК, по одлуци правосудних органа Северне Македоније неће бити изручен Србији. Такву одлуку су наговештавали и политичари из извршне власти, међу којима се највише истицао Бујар Османи, заменик председника владе за европска питања.

Након одлуке Врховног суда, министарство је дужно да поштује ту одлуку и обавести надлежни ресор Владе Републике Србије, у вези са изручењем. Међутим, према писању македонских медија, коначну реч даће министарка правде Рената Дескоска. Наглашава се да ће ово решење битно пореметити односе Северне Македоније са Србијом.

По оцени, Александра В. Гајића, професора Правног факултета у Београду, са Катедре међународног права, судска власт у Северној Македонији усагласила је своју одлуку са политичким одлукама које су у колизији са владавином права, што потврђује чињеницу да судска власт у Северној Македонији није независна.

Како оцењујете одлуку Врховног суда Северне Македоније у вези са захтевом Србије за изручење Морине?

Имао сам прилику да детаљно прочитам решење Врховног суда. Ово решење јасно говори и о карактеру деловања овог суда и о степену политичког утицаја на доношење одлука у предметима као што је овај. Целокупно образложење дато је у једном пасусу, без навођења конкретних правних прописа или ставова. Оно је у потпуној супротности са оним што су међународне обавезе Северне Македоније према Европској конвенцији о екстрадицији, као и према Уговору о изручењу између Републике Србије и Северне Македоније. Не садржи ниједну правну анализу нити било какво образложење које је подлога закључка тог суда да нису испуњени услови за изручење Томора Морине Републици Србији.

Можете ли прокоментарисати разлоге наведене у решењу Врховног суда на основу којих је одбијено изручење Морине?

Ниједан од разлога који је навео Врховни суд, потврђујући одлуку Основног суда у Скопљу, није препрека за екстрадицију. Врховни суд се позвао на македонски Закон о сарадњи у кривичним стварима, Европску конвенцију о изручењу и Уговор између Северне Македоније и Републике Србије о изручењу. Закључио је да нема законских услова за екстрадицију, а притом није навео ниједну одредбу било ког од наведених аката. Из самог образложења је јасно да је одлука диктирана и да за њу не може постојати ваљано правно образложење.

Прва чињеница на коју се позвао суд јесте то да је Морина држављанин такозване републике Косово и Велике Британије, а да није држављанин Републике Србије.

Чињеница да Морина није држављанин Србије није препрека да буде изручен Републици Србији, нити према Европској конвенцији о екстрадицији нити према Уговору о изручењу између Северне Македоније и Србије. Једини разлог који би могао да буде препрека био би тај да је Морина држављанин Северне Македоније, што очигледно није, или да је и држава чији је он држављанин поднела захтев за његово изручење, што не фигурира у конкретном случају. Дакле, овај разлог је, једноставно, неоснован.

Други разлог односи се на Резолуцију 1244 и наводну независност Косова, коју је признала Северна Македонија.

Територија КиМ је неспорно била под пуним суверенитетом Републике Србије, односно Југославије, у време извршења кривичних дела за која се Морина терети. Међутим, у случају када се оптужени сумњичи да је извршио ратни злочин према цивилном становништву, услов места извршења кривичног дела није основ за одбијање екстрадиције. Врховни суд није навео конкретне одредбе било Европске конвенције о изручењу, било Уговора о изручењу између Србије и Северне Македоније. За кривична дела за које је оптужен Морина у Србији може се судити било где у свету – и у Србији, и у Македонији, или у било којој другој држави – реч је о ратном злочину према цивилном становништву, стога је место извршења ирелевантно.

Решење Врховног суда је нејасно у погледу поштовања Резолуције Савета безбедности УН 1244 из 1999. У одлуци се каже да је Косово независно од 2008. године, а претходно да је територија Косова стављена под власт УН Резолуцијом 1244. У најкраћем, Резолуција 1244 јасно указује да су све државе дужне да штите принцип територијалног интегритета, односно да се територија КиМ налази у саставу Србије. Резолуцијом 1244, и поред успостављања привремене управе, ни на који начин није ограничено право Србије да обавља своју надлежност у кривичним стварима у вези са злочинима који су на тој територији извршени. Оно што је противправно јесте признавање такозване независности Косова од Северне Македоније. Резолуција 1244 је још на снази и обавезује и Северну Македонију.

Питање статуса територије КиМ је, свакако, важно правно и политичко питање. Међутим, у конкретном случају, није релевантно да ли је РСМ признала Косово као самосталну државу. Оно што је релевантно јесте то да ли се за иста кривична дела, то јест ратне злочине над цивилним становништвом, може гонити према правном поретку Северне Македоније. Како су ратни злочини универзално прихваћена кривична дела, нема препрека изручењу.

Да ли се Врховни суд Северне Македоније бавио питањем основаности оптужби против Томора Морине?

Ово питање, свакако најзначајније, Врховни суд није ни дотакао. Нема ниједне реченице о томе да ли докази који су му предочени и оптужница садрже и најмањи дефект. Да постоји неки недостатак, судови Северне Македоније би могли врло елегантно да образложе одбијање захтева за изручење. У конкретном случају, реч је о веома тешким злочинима, за које постоје адекватни докази.

Каква је веза између потерница Интерпола и надлежности Републике Србије да суди за злочине на територији КиМ?

Надлежност јасно демонстрира и чињеница да су на захтев Србије расписане црвене потернице Интерпола за особе које су оптужене за ратне злочине против цивилног становништва на територији КиМ. Расписивање црвених потерница Интерпола пролази кроз ригорозну процедуру.

Да ли можете да повучете паралелу између овог случаја и, на пример, случаја одбијања изручења Србији Рамуша Харадинаја?

То су две потпуно одвојене ситуације. Француска је приликом ратификације Европске конвенције о изручењу учинила низ резерви којима је ограничила њену примену. Суд у Колмару прво је установио да су испуњени сви правни услови за изручење Рамуша Харадинаја – дакле, није фигурирала чињеница чији је он држављанин нити место извршења кривичног дела. Утврђено је чак и да документација која је достављена чини оправданим вођење кривичног поступка. Оно због чега није изручен јесте то што је Француска ставила резерву да екстрадиција може бити одбијена уколико би произвела изузетно тешке последице за окривљеног, с обзиром на његову улогу у оружаном сукобу на Косову, политичком животу Косова и да би му се судило у држави која не признаје независност Косова. Другим речима, политички положај Харадинаја, његова улога у политичком животу Косова били су кључни за доношење одлуке о одбијању извршења. Такву улогу Морина, очигледно, нема.

Без обзира на неоснованост разлога француског суда, резерву коју је ставила Француска није ставила Северна Македонија.

Француски суд установио је да су правни разлози за изручење испуњени. Врховни суд Северне Македоније није се потрудио да пружи било какво оправдање које би могло да буде барем предмет расправе.

Какве су последице ове одлуке? У ранијем интервјуу за „Политику” говорили сте, поред осталог, о томе да појединци у Северној Македонији доприносе заташкавању злочина над цивилним становништвом на КиМ.

Указао сам да појединци доприносе заташкавању злочина над цивилним становништвом на КиМ. Какав је њихов утицај на правосуђе јасно говори одлука Врховног суда о одбијању изручења Морине. Одсуство било ког сувислог правног аргумента чини јасним да је реч о политичкој одлуци. Врховни суд није ни покушао да је одене у правну аргументацију, очигледно због тога што сувисла правна аргументација за такву одлуку не постоји.

Северна Македонија је прекршила низ међународних правних обавеза, између осталог, и уговоре на које се позива у свом решењу, Европску конвенцију о изручењу и Уговор који је закључила са Србијом о изручењу. Из образложења Врховног суда Северне Македоније, у крајњој линији, произлази да је основни разлог тај што је Северна Македонија признала такозвану независност Косова. Одбијајући изручење Томора Морине за тешка кривична дела – ратне злочине против цивилног становништва – Северна Македонија се декларисала као држава која убиства и прогоне Срба зарад остваривања независности Косова чини оправданим, а учиниоце најтежих кривичних дела имуним од кривичног гоњења.


Коментари13
ecb52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kipreos
A sta ce Srbije da radi po tom planu? Hocemo i dalje da budemo samo dobri susedi?
Boris
Kada je neko nama ikada izručen? Inače, naslov nije pravilan, dovodi u zabludu...
Ivan Istrijan
Još 1992. u Rimu su ispisivali: Kosova -Tetova". Do 2020. bit će do uključenog Skoplja.
Mirko
Nije bilo razloga da nam morina ne bude isporučen iz Makedonije, i to govori profesor pravnog fakulteta. Pitao bih ga da li zna u zadnjih 20 godina da je neka zemlja isporučila nekog zločinca nad srbskim narodom. Makedonija je priznala kosovo i da li je profesor ikada imao pomisao da će nam Morina biti izručen. Normalno bi bilo da nije i da to mala i zavisna Makedonija nije smela. Mislim da je ovo izjava političkog udvaranja vlastima.
odavno
Šiptari su ih odavno okupirali, sada i gradove preimenuju. Tuga.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља