среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Не знамо које то море шуми у нама

Лети ваља читати текстове који не уљуљкују свест и који насприпремају за велике искораке
Аутор: Марина Вулићевићсубота, 17.08.2019. у 18:00
Мартин Бубер (Фото Википедија); Жан-Клод Каријер ((Фото: Roman Bonnefoy, Википедиа,CC BY SA 3.0)

Путовање је суштина лета, физичка промена места или духовна спознаја која брзином светлости помера границе ума. Стајање у месту не постоји, тако да ако се не иде унапред, неизбежан је повратак на старо. Зато без заваравања, лети ваља читати текстове који не уљуљкују свест и који нас припремају за велике искораке.

На пример, путописе, попут оног о Индији, у виду „Речника заљубљеника у Индију” (у преводу Олгице Стефановић, и у издању „Службеног гласника”), којег је написао истински мудрац Жан-Клод Каријер, француски писац, драматург и сценариста. Или „Екстатичке исповести, Антологију мистичких текстова” аустријско-јеврејског филозофа, теолога и писца Мартина Бубера, (у преводу с немачког Радована Поповића, и у издању чачанског „Градца”).

Жан-Клод Каријер (који нам је познат и по књизи разговора с Умбертом Еком, о томе да се „не надамо да ћемо се решити књига”, па и по „Речнику глупости и грешака у расуђивању”, у коауторству с Гијем Бештелом) Индију посматра без заваравања, као велику симфонију епског спева „Махабхарата”, те мноштва људи и предела, узвишености и неједнакости.

„Ако не волимо људе, немојмо ићи у Индију. Немогуће је обилазити ову јединствену републику, а немати додира са спољним светом, у туристичком аутобусу који ће нас водити од споменика до споменика, док ми жмуримо пред самом земљом и њеним народима. Гомила је овде главни пејзаж. Она учествује у свему. Нема сумње да због тога у индијској књижевности свих периода ликове често привлаче избеглиштво и самоћа, одрицање, одлазак: због умора од човека.”

Али, Каријер не саветује дошљаку изолованост, већ да прихвати гомилу и да се изгуби у њој. У Бомбају (Мумбају), поражен је сиромаштвом, хаосом, али и дирнут „довитљивошћу немаштине” ситних занатлија и трговаца. у Калкути се диви културном животу, филму и музици, али не може побећи од утиска опште беде. Уз Питера Брука, како приповеда, 1982. године пратио је једну младу часну сестру Мајке Терезе, која је сиромасима помагала да преживе или да бар достојанствено умру. У овом речнику важна одредница је и „будизам”, уз откровење патње из незнања, и из лавиринта жеља. Разрешење од бола доноси сазнање и унутарње буђење, кроз гашење жеље.

Путујући кроз индијску мисао, једнако као и пределима, Каријер открива дарму, закон, дужност, „силу многоструких обличја, поредак свемира, због којега се окрећу планете”. Следити дарму значи понашати се у дослуху са својом савешћу. Жан-Клод Каријер посматра ситуације у којима људи одбијају да следе свој пут, када читави народи не желе то да чине и окрећу се незнању и насиљу, па тиме постају колективно одговорни за поредак у свету: „Ако заборавимо дарму, и дарма ће заборавити нас. Ако занемаримо поредак у свету, он ће се окренути против нас.”

Из многоликог метежа Индије, летњи увиди воде до унутарњих визија људи, виђења које је Мартин Бубер објаснио као „силу доживљаја, хтење за исказивањем неисказивога”, у потрази за оним Једним света, кроз јаство.

„Тежња за казивањем, коју екстатичар осећа, ипак није напросто немоћ и муцање, него такође моћ и мелодија. Он без трага несталом заносу жели да прибави сећање, оно безвремено да спасе у времену – он хоће да Јединство лишено мноштва преобрази у јединство свег мноштва(...) У миту, у Ведама и Упанишадама, Мидрашу и Кабали, код Платона и Исуса, није ли обзнањен симбол онога што екстатичар доживљава? Нису ли учитељи свих времена, који су га створили и увек изнова стварали, црпели из његовог доживљаја? Они су такође искусили Јединство, они су такође из Јединства прешли у мноштво(...) Није ли доживљај екстатичара симбол прадоживљаја светског духа? Ослушкујемо себе и не знамо више које то море шуми у нама”, писао је Бубер, који је сабрао искуства Индије, мистику ислама, суфија и њихових следбеника, неоплатоничара, грчког монаштва, фрањеваца, немачког средњег века, мистику севера, све до 18. века. У прилогу из „Махабхарате” стоји запажање: „Онај ко, као мудрац, жудњу одасвуда повуче у себе самог, као корњача своје удове, као бестрасан и у сваком погледу слободан човек, увек је срећан. Он ће се с успехом уздићи до брамана јер жудње враћа у своју унутрашњост, утажује жеђ, упија, те је према свим бићима добронамеран и пријатељски расположен.”

Суштина пута Истока и Запада, одмора и рада, лета и зиме, самоће и дружења, јесте мир, као права мера ствари. Стога „Махабхарата”, и с нашег почетка, каже да кад неко сва бића посматра „с успокојеним сопством у свом срцу, онда он самоме себи служи као светлост”.


Коментари8
0cda0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavica Krsmanovic,glumica
Sjajan tekst . Hvala.
Galla
Hipnotisana! Bravo! Hvala Bogu, da ima jos autora koji razmisljaju i pisu o vecnom i sveprisutnom... -Ko veruje u Boga, zna da ga ima, ko ne veruje zna da ga nema(Rabin) Za neverne Tome.
pravo izbora
Svako bira svoju literaturu. U ovoj nepismenoj zemlji samo nam fale ovakve preporuke, pa to je da baciš knjige i pobegneš u divljinu. Malo se smirite, pseudo intelektualci, pogledajte dom svoj.
Es. Ku.
SJAJNO. Bravo, Marina. Ne pamtim da je nešto ovako poodavno napisano... Zato ne krijem fascinacije . Sve čestitike.
Vujisic
A vi gospodo onda citajte Seseljeve memoare.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља