среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Отворене Рашке духовне свечаности

Ова манифестација се окреће вредностима правде, једнакости и индивидуализма, сећајући се Вудстока
Аутор: Марина Вулићевићсубота, 17.08.2019. у 22:29
Вуле Журић, Мухарем Баздуљ, Гојко Божовић и Небојша Брадић Потпис Данијел Касарес (Фото Марко Марковић)

Рашка – Закључком да Данило Киш може да буде „заједнички садржалац” супротстављених страна некадашње Југославије зато што је био савршени индивидуалац, да је то један од разлога због којег он повезује људе који немају никакве политичке нити поетичке везе, Мухарем Баздуљ је пре свечаног отварања 26. Рашких духовних свечаности наговестио идеју и дух овогодишње манифестације, чији је мото „Бити свој, бити срећан”, поводом 50 година Вудстока.

Ту мисао изрекао је у разговору са Вулетом Журићем, Гојком Божовићем и Небојшом Брадићем, иначе новим добитником признања „Стефан Првовенчани”, о стваралаштву Андрића, Црњанског и Киша, указујући и на то да је Киш изабрао утицаје ових наших класика, као и генерацијски им блиског Крлеже. Међу упечатљивим паралелама које је у свом излагању успоставио, налази се и та да су Андрић, Црњански и Крлежа били поданици Аустроугарске,  а да су  затим велике наде полагали у новоосновану државу,  насталу на њеним рушевинама.

– Киш је имао способност да свој језик пројектује на своје претке, а изабрао је да управо ови људи буду његови преци – запазио је Баздуљ.

Навршава се 30 година од Кишове смрти, а издавач његових сабраних дела у „Архипелагу” Гојко Божовић приметио је да је доказ тога да је овај стваралац наш културни и књижевни предак управо огромна литература написана о његовом делу. Сваки критичар има потребу да поводом Киша заузме одређени став, да се одреди према њему, како је рекао. А Киш је од Црњанског прихватио лирику у својој прози породичног циклуса, док је од Андрића усвојио однос према историји, према чињеницама и фикцији. Још је нешто заједничко уочио Божовић у делима Андрића, Црњанског и Киша, а то је њихов однос према есејистици као савршеном изразу поетичких идеја и односа према уметности и свету.

Као редитељ који је на сцену поставио нека Андрићева дела, Небојша Брадић је такође уочио богату индивидуалност великих писаца српске књижевности о којима је овде било речи, запажајући да нам такве величине недостају у овом времену.

Нема индивидуалности без слободе, без правде и солидарност, и управо су ти идеали деце цвећа, окупљене те 1969. године у Вудстоку, уз музику Џоан Баез, Џимија Хендрикса, Џоа Кокера, инспирисале ауторе овогодишњег програма Рашких духовних свечаности.

На свечаном отварању, председник Општине Рашка Игњат Ракитић говорио је о традицији коју одржава ова, културна манифестација, али и о новим тенденцијама у уметности за које се залаже,  као и хуманистичким вредностима као негацији себичности. Ракитић је подсетио и на оно што је у нашој култури обележило ту 1969. годину,  а то је оснивање Битефа, затим Златна палма у Кану за филм „Скупљачи перја”, Андрићева Нобелова награда.

Свечаност је отпочела химном „Рашки уранак” црквеног хора „Св.  Василије Острошки”.

Уследио је наступ шпанског гитаристе Данијела Касареса, као и представа „Лимунација”, по тексту Душана Ковачевића, и у режији  Небојше Брадића.


Коментари4
a1a12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Bazdulju nedostaje otklon od jugoslovenstva i na pravom je putu.
Miodrag Stojkovic
Понекад неко од назовимо релативно анонимних грађана носилаца културно уметничких дешавања у земљи, конкуришу за неке престижне награде али узалуд, нису јавне личности, а можда имају јачу биографију од лаурата. Неправда па тотије.
Sreten Bozic -Wongar
U arhivi biblioteke Melbirn Universeteta nalaze se ce celocupna izdanja ( 78 knjiga ) izdavacke kuce Srpska Misao- pisane na cirilici, stampane od 1950 do 1975. Knjige su stampane u tirazu po 3.000 i slate srpskim cotaocima po celom svetu. Slate su i Narodnoj biblioteci u Beograd ali je ista odbila da ih primi. Knjiesu usle u literaturu Australije jer su pocetak stampanja knjiga u Australiji na jeziku koji nije engleski.
Stevo
Svi ti prvoborci Vudstoka, bili su teski narkomani i najveci sebicnjaci. Bob Dilan je krenuo sa kritikom potrosackog drustva, danas je jedan od najbogatijih Amerikanaca. Dzoe Koker je pre par godina umro u kuci od 1480 m2. Nisu se odrekli silnog bogatstva da bar malo isprave nepravdu protiv koje su krenuli u boj! U laz i licemerje smo ogrezli na globalnom planu. O cemu vi pricate i ko su vam uzori? I da se ovim povodom setite Vudstoka? Glupost vecih dimenzija!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља