субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:51

Који су најтежи испити на факултетима

Уска грла на факултетима представљају они испити где је пролазност током читаве школске године мања од 30 одсто, а скоро да нема државног факултета који нема један или два таква предмета
недеља, 18.08.2019. у 12:17
Фото Драган Јевремовић

Ко положи Српску књижевност 20. века и Синтаксу српског језика на Филолошком факултету, Фармакологију на Фармацији, Географију Србије на Географском, Физиологију на Хемијском, Анализу 1 и Анализу 2 на Математичком, Филозофију на Православно-богословском, може да рачуна да је завршио факултет.

Овако студенти описују „баук предмете”, где је пролазност на испитима мала, које преносе из године у годину, због којих су остали „заглављени” на факултетима, студирају дуже и по неколико година, а неки чак и одустају од факултетске дипломе.

У Ректорату Универзитета у Београду кажу да проблем постоји и да су још у октобру тражили да им сви факултети доставе податке колика је пролазност на испитима на нивоу школске године.

„Факултети на различите начине приказују изласке и пролазност на испитима, тако да нисмо могли да сагледамо праву ситуацију”, каже за Танјуг проректор УБ професор Петар Булат.

Уска грла на факултетима представљају они испити где је пролазност током читаве школске године мања од 30 одсто. Скоро да нема државног факултета који нема један или два таква предмета.

Студенти кажу да је проблем обимно градиво, али и захтевни професори. Синтакса српског језика Филолошком факултету главобољу задаје бројним студентима.

И.С. каже да се испит састоји из теста, колоквијума, писменог и усменог дела.

„Мени је проблем представљао краћи тест из интерпункције који се ради у оквиру колоквијума. Дозвољене су две грешке у супротном падате, односно не можете на колоквију”, прича И.С. који каже да му је остао само тај испит и да га „вуче” више година.

Прича да су очајне и остале колеге, да се дешавало да студент положи тест, колоквијум и писмени део али да на усменом, који се састоји из три дела, не заблиста и да опет мора све из почетка у наредном року.

Професор Петар Булат каже да реагује на сваку пријаву студената уколико проблем постоји са неким предметима, а као пример навео је Географски факултет где су се студенти жалили на малу пролазност, строге критеријуме на предмету Географија Србије код професора Миле Павловић.

„Последњих шест рокова био сам на испитима код Миле Павловић и истина је негде на средини. Имали смо ситуацију да испит пријави 40 студената, изађе на испит 18, од тих који изађу у првих пет минута празан папир преда пола. Онда кажете код Миле Павловић се тешко полаже. Наравно да се тешко пролази када не напишете ништа”, рекао је Булат.

Он је додао да ће Универзитет и у будуће реаговати на све примедбе студената, да је жалба стигла студената са Филолошког факултета и да ће након годишњих одмора и ту проверити каква је ситуација.

Студент проректор УБ Данило Потпарић наглашава да је кључни проблем преоптерећеност студената и да треба урадити подробнију анализу предмета који имају пролазност испод 30 одсто.

„Треба видети шта је проблем да ли преобимност предмета или недовољан број колоквијума којима се студенти ослобађају дела градива или је у питању нешто треће”, навео је Потпарић за Танјуг.

Он је нагласио да предстоји нови циклус акредитације факултета и да су упутили захтев Сенату БУ да представници студената учествују као чланови комисије за акредитацију студијских програма.

„Надам се да ћемо на тај начин сви заједно успети да решимо проблем пролазности на појединим предметима кроз студијске програме који се акредитују”, рекао је он.

Студенти Машинског факултета некада су се мучили да положе математику, физику, механику, а декан тог факултета проф. Радивоје Митровић каже да више немају предмете где је пролазност мања од 30 одсто и да је управа на томе интензивно радила претходних година.

„Годинама смо радили на томе да се са професорима који предају те предмете изнађе начин да кроз додатну наставу, кроз више самосталних задатака, студенти лакше савладају градиво и да буде већа пролазност на испитима „, рекао је Митровић.

И студенти на том факултету су се организовали и помажу једни другима. Данас на том факултету, тврди декан, нема више предмете где је пролазност мања од 30 одсто.

Дешава се, каже, да студенти пријављују, а да не излазе на испите. Због тога су увели да четири пута може бесплатно да се пријави испит, а да пети и сваки наредни пут студент мора да плати по 600 динара.

„Дешавало нам се да у јануару њих 600 пријаве све испите, а да изађе свега 100 студената. Проблем је што ми одредимо 30 асистената да дежурају, 15 или 20 учионица за полагање, а њих дође за две сале. Малтретирали смо људе без потребе. Није циљ да оглобимо било кога, већ да подигнемо одговорност на виши ниво”, закључио је он.


Коментари92
8021c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pojedini državni fakulteti idu ka samouništenju
Vrlo lako rešivo.Pozvati profesore sa eminetnih fakulteta u svetu da malo pročešljaju način rada i način ocenjivanja onih koji su privatizovali katedre na državnim fakultetima.Tamo gde je mala prolaznost postoji više razloga za to kao što su frustracija profesora,nesposobnost profesora,mogućnost korupcije,nesređeni unutrašnji odnosi na faksu gde svaki frustrirani profa dokazuje da je car obaranjem studenata i davanjem veće važnosti svom ispitu u odnosu na druge..da prekratim teror nad studentima
Džordi
Opet zamena teza.Nije problem u takozvanoj jačini ispita,evo ja ću vam dokazati to i garantujem da ću na bilo kom ispitu na jednom tehničkom fakultetu poobarati sve studente,uslovno opravdano.Problem je mnogo mnogo dublji.Pojedini profesori svoje rejtinge strogoće i skoro nikave prolaznosti na svojim ispitima neopravdano stiču masovno obarajući studentne.Lako rešiv problem.Dovede se profesor sa nekog od značajnijih eu fakulteta pa neka isti proceni pravilni rad tih strašnih profa.
Marković
Сматрам да је наш циљ и циљ државе, а то је повећање процента високообразованих. Навешћу мисли мог професора Бранислава Марковића из Науке о управљању који каже да је највећи проблем Србије мањак високообразованих. У случају наглих инвестиција наша земља неће имати довољан број високообразованих који би управљали системима. Мораћемо увозити стручни кадар и тиме доћи у ситуацију да странци управљају нашим системима и тиме бити колонија. У данашње време ратови се добијају информацијама и знањем.
Vanesa
Trgovinsko pravo u Nisu je usko grlo kroz koje se nikako ne moze proci i stici do diplome.Ljudi godinama unazad stoje na istom mestu. Ispit je vrlo suvoparan,tezak,preobiman(1200str.),profesorka godinama predaje ispit iz tudjih knjiga (nikako da napise svoju) sto izaziva dodatnu konfuziju kod studenata. Pritom profesorka ne zeli da gradivo podeli na dva dela (ispit ima dve zasebne celine)pa ako student recimo odlicno zna prvu a nesto pogresi na drugoj ona nece da ga oslobodi tog dela vec iznova
Sale
Primer je katedra za ORL na Medicinskom fakultetu u gradu gde studiram. Istu literaraturu,ista pitanja na testu,ista pitanja ma usmenom delu ispita, iste profesore kod kojih padamo, imamo i mi i 'bolonjci'. Čak je i osnovana grupa (na društvenoj mreži) za pomoć pri spremanju ispita u kojoj učestvuju i 'bolonjci' i 'predbolonjci'. Zato ni govora o smetanju 'starih studenata' bilo mlađim kolegama bilo organizaciji nastave i ispita! Tim pre što u nastavi 99% nas više ne prisustvuje a svako polaganj

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља