недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:14
КОЛИКО КОШТА БЕСПЛАТНО ШКОЛОВАЊЕ

Више од две просечне плате за ђака првака

Проблем настаје када се сви трошкови удвоструче, јер статистика каже да нешто више од 40 одсто породица у Србији има двоје деце
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићнедеља, 18.08.2019. у 22:00
Фото Драган Јевремовић

То што је школовање у Србији бесплатно, не значи да оно ништа не кошта. У августу и септембру, с почетком школске године, стижу и највећи удари на кућне буџете, који углавном надилазе трошкове обележавања слава, највећих верских празника и рођендана. Још неопорављени од издатака којe су имали за какво-такво летовање, одвајања дела плата за зимницу, па и дрва за огрев, родитељи школараца се управо ових дана бацају и на куповину уџбеника, прибора, ранаца, али и опреме за физичко и ликовно.

Рате за екскурзије родитељи београдских гимназијалаца плаћају већ од јуна, а сада приде стижу и додатни издаци за рекреативне наставе и јесењу гардеробу и обућу – број већу у односу на прошлогодишњу.

Према нашој рачуници, основни првосептембарски трошкови за једног ђака износе око 42.000 динара. Ту смо урачунали уџбенике, лектиру, прибор, ранац, опрему за физичко, као и одећу и обућу, и то по најскромнијим ценама. Ако се томе додају још и исхрана, џепарац, екскурзије, излети и рекреативна настава, као и спортске и културне активности, долазимо до вртоглаве цифре од готово 125.000 динара.

То значи да маме и тате за годину дана бесплатног школовања свог основца морају припремити више од две просечне плате (према Републичком заводу за статистику, просечна плата у Србији износи 55.380 динара).

Ова цифра, међутим, у многим кућама множи се с два, јер нешто више од 40 одсто породица има двоје деце, казују подаци с последњег пописа становништва. Наиме, од 1.476.105 породица у Србији, једно дете има 764.546, двоје деце 591.114, док троје малишана гаји 99.638 породица.

Је­ле­на Бран­ко­вић, че­тр­де­сет­тро­го­ди­шња мај­ка тро­је шко­ла­ра­ца, ка­же да је из де­се­то­го­ди­шњег ис­ку­ства у шко­ло­ва­њу нај­ста­ри­јег де­те­та из­ву­кла бар две по­у­ке и пре­по­ру­чу­је не­ис­ку­сни­јим ро­ди­те­љи­ма да их се при­др­жа­ва­ју.

– Школ­ске књи­ге су не­што што сам при­хва­ти­ла као уоби­ча­је­ни по­ро­дич­ни тро­шак, а бес­плат­ни ком­плет ко­ји до­би­јам за тре­ће де­те ми мно­го зна­чи. Али чи­ње­ни­ца да де­се­ти­не хи­ља­да ди­на­ра го­ди­шње да­мо на школ­ски при­бор за њих тро­је сва­ке го­ди­не ме пре­не­ра­зи. Баш ју­че сам у ве­ћем тр­го­вин­ском лан­цу из­бро­ја­ла 10.000 ди­на­ра за гу­ми­це, олов­ке, тем­пе­ре, пер­ни­це, бло­ко­ве, ше­ста­ре и са­мо де­сет све­за­ка. Мо­ра­ће­мо још да их до­ку­пи­мо. Ис­ку­ство по­ка­зу­је да ме је ку­по­ви­на школ­ског при­бо­ра на че­ко­ве и од­ло­же­но пла­ћа­ње увек ви­ше ко­шта­ла, јер та­да уба­цим у кор­пу и по­не­што што и ни­је баш нео­п­ход­но, ми­сле­ћи да ћу то ла­ко от­пла­ти­ти на ра­те. Ка­да сам то схва­ти­ла – по­че­ла сам све да ку­пу­јем го­то­ви­ном и та­ко сма­њу­јем удар на кућ­ни бу­џет – ис­ти­че Бран­ко­ви­ће­ва.

Она до­да­је и да је прак­са по­ка­за­ла да се не ис­пла­ти ку­по­ва­ти јеф­ти­ни­ји школ­ски при­бор, јер га ђа­ци бр­зо по­тро­ше, или мал­те­не ба­це. Ки­не­ске бо­ји­це и олов­ке, ка­же, то­ли­ко су не­ква­ли­тет­не да их је го­то­во не­мо­гу­ће за­ре­за­ти, во­шта­не бо­ји­це пу­ца­ју при пр­вом ко­ри­шће­њу, а ран­че­ви се по­це­па­ју и пре кра­ја по­лу­го­ди­шта. Ова мај­ка на­гла­ша­ва да је јој мно­го ис­пла­ти­ви­је ку­пи­ти пу­ну и ква­ли­тет­ну пер­ни­цу не­мач­ких про­из­во­ђа­ча, на при­мер, у бе­о­град­ским књи­жа­ра­ма за 800 ди­на­ра не­го узе­ти на по­пу­сту не­ку сум­њи­вог ква­ли­те­та за 500 ди­на­ра, јер ће до на­ред­ног 1. сеп­тем­бра мо­ра­ти да до­ку­пи бар још јед­ну та­кву. 

Оно без че­га се у шко­лу не мо­же кре­ну­ти је­су уџ­бе­ни­ци, уз ко­је у 90 од­сто слу­ча­је­ва на­став­ни­ци тра­же да се до­ку­пе рад­ни и на­став­ни ли­сто­ви. Та­кав ком­плет од се­дам уџ­бе­нич­ких је­ди­ни­ца јед­ног од нај­за­сту­пље­ни­јих из­да­ва­ча у Ср­би­ји за пр­ви раз­ред ко­шта 5.350 ди­на­ра, де­сет књи­га за че­твр­ти раз­ред ста­је 5.710 ди­на­ра, ком­плет од 19 уџ­бе­нич­ких је­ди­ни­ца за ше­сти основ­не с ма­те­ри­ја­ли­ма за тех­нич­ко и два стра­на је­зи­ка окру­гло је 15.000 ди­на­ра. Као и сва­ке го­ди­не, нај­ску­пље су књи­ге за осми раз­ред, ком­плет са­др­жи чак 25 уџ­бе­нич­ких је­ди­ни­ца и ко­шта 16.829 ди­на­ра. На све то ка­сни­је се до­да­је и лек­ти­ра ко­ја ко­шта од 300 до 1.000 ди­на­ра. Ани­ца Ив­ко­вић, мај­ка дво­је осно­ва­ца, ис­ти­че да је са­мо за књи­ге свог пр­ва­ка одво­ји­ла бли­зу 10.000 ди­на­ра.

– У шо­ку сам од при­пре­ма де­це за шко­лу. Одво­ји­ли смо на стра­ну 200 евра на­да­ју­ћи се да ће под­ми­ри­ти све тро­шко­ве јер смо ста­ри­јој ћер­ки, ко­ја са­да кре­ће у дру­ги раз­ред, про­шлог сеп­тем­бра ку­пи­ли све но­во. Већ смо по­тро­ши­ли око 35.000 ди­на­ра при­пре­ма­ју­ћи их за шко­лу, а ни­смо их пот­пу­но опре­ми­ли – очај­на је мај­ка.

Док су Ти­то­ви пи­о­ни­ри од пр­вог до че­твр­тог основ­не има­ли по јед­ну ко­жну ђач­ку тор­бу, чу­ве­ни мо­дел с Мир­ком и Слав­ком, или две пе­ти­це на по два џе­пи­ћа на пред­њој стра­ни, да­на­шњи ро­ди­те­љи све­до­че да ђа­ци че­сто са­мо го­ди­ну да­на но­се је­дан ра­нац. Онај ква­ли­тет­ни­ји, оја­ча­ни, за ђа­ка пр­ва­ка ко­шта око 4.500 ди­на­ра. До­ду­ше, и те­жи­на ђач­ке тор­бе бар се ду­пли­ра­ла са сме­ном ге­не­ра­ци­ја, па те­шко да би ју­на­ци ко­му­ни­стич­ког до­ба, Мир­ко и Слав­ко, из­др­жа­ли те­рет ко­ји им на­ме­ћу да­на­шњи из­да­ва­чи књи­га или кре­а­то­ри школ­ског пла­на и про­гра­ма...

Док уз пер­ни­це од 800 ди­на­ра ку­пе и све­ске, бло­ко­ве, ле­њи­ре, ше­ста­ре и оста­лу опре­му, ма­ме и та­те из­дво­ји­ће још бар 2.000 ди­на­ра. И све то под усло­вом да на­став­ник ни­је мно­го зах­те­ван у по­тра­жи­ва­њу нео­ба­ве­зне, али уоби­ча­је­не до­дат­не опре­ме за час, по­пут ко­лаж-па­пи­ра, шпер­пло­чи или тем­пе­ра... Спи­сак за пр­во­сеп­тем­бар­ску ку­по­ви­ну се ту не за­вр­ша­ва. Са­мо тор­бе за фи­зич­ко ста­ју од 350 до 2.500 ди­на­ра. По­треб­но их је на­пу­ни­ти с два цр­на шорт­са и две бе­ле ма­ји­це за фи­зич­ко, што ко­шта ми­ни­мал­но 1.200 ди­на­ра. При­де па­ти­ке од бар 2.500 ди­на­ра.

Ако узме­мо да је про­сеч­на це­на ком­пле­та уџ­бе­ни­ка око 12.000 ди­на­ра и све на­ве­де­но са­бе­ре­мо, до­би­ја­мо да ро­ди­тељ јед­ног уче­ни­ка 1. сеп­тем­бра мо­ра ми­ни­мал­но има­ти спрем­них 24.350 ди­на­ра (без оде­ће и обу­ће).

Та­ње­њу нов­ча­ни­ка, ме­ђу­тим, ту ни­ка­ко ни­је крај. Са­го­вор­ни­ци „По­ли­ти­ке” ис­ти­чу да у тро­шко­ве при­пре­ме за шко­лу та­ко­ђе убра­ја­ју ку­по­ви­ну јак­ни, ко­је на сни­же­њу ста­ју нај­ма­ње 3.500 ди­на­ра, али и два па­ра обу­ће, за шко­лу и игра­ли­ште, што та­ко­ђе иза­ђе ми­ни­мал­них 6.000 ди­на­ра. Спи­ску опре­ма­ња ђа­ка тре­ба до­да­ти и нај­ма­ње тро­је пан­та­ло­на од по 1.500 ди­на­ра, три дук­се­ри­це, ко­је у нај­бо­љем слу­ча­ју ску­па ста­ју 3.500 ди­на­ра. А оста­ле сит­ни­це по­пут ма­шни­ца, ма­ји­ца, ча­ра­па и ка­па да и не ра­чу­на­мо...

И до­са­да­шњи сал­до већ бо­де очи јер све­у­куп­но на­бро­ја­но из­но­си 17.500 ди­на­ра по јед­ном де­те­ту. Што је за по­ро­ди­це ко­је се мо­гу по­хва­ли­ти с два шко­лар­ца 35.000 ди­на­ра. Уз све ово, не сме се „под те­пих” гу­ра­ти ста­ти­сти­ка да сва­ко тре­ће де­те у Ср­би­ји при­ма со­ци­јал­ну по­моћ, ко­ја из­но­си са­мо не­ко­ли­ко хи­ља­да ди­на­ра. Она са­свим ја­сно ука­зу­је на чи­ње­ни­цу да он­да мно­ге по­ро­ди­це с де­цом спа­да­ју у онај део ста­нов­ни­штва чи­ја су при­ма­ња ис­под про­сеч­них 55.380 ди­на­ра и да та­те и ма­ме шко­ла­ра­ца и те ка­ко на сво­јим пле­ћи­ма осе­ћа­ју бре­ме бес­плат­ног и оба­ве­зног основ­ног шко­ло­ва­ња.


Коментари12
adcbf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mala računica
Zbog cega besplatno skolovati nekoga ko ce otici da zivi i radi u inostranstvo? Recimo jednu medicinsku sestru ili lekara? Ja bih od njih trazio povracaj sredstava koje je drustvo ulozilo u njih. U protivnom: gubljenje drzavljanstva i zabrana ulaska u bivsu domovinu! Ukoliko dokazano pomazu porodicu u Srbiji - onda je stvar u redu!
Три карте за Боливуд
@Donglai Pei Знате како каже премудри деда Мита Шепин: "Турци су узимали десетак, а ови остављају десетак."
Препоручујем 4
Ја оволико
А када се мало боље размисли дође се до невероватног податка да у Србији НЕ постоји бесплатно школовање. Нити је икада постојало. Ко се имало разуме у структуру бруто плате одлично зна да се свакоме ко је запослен од бруто плате одваја за школство. Тако да грађани плаћају образовање младих, а не некаква држава. Тако да родитељи који издвајају доприносе за образовање 80 (2 х 40) година свога рада су и те како платили школовање своје деце и деца могу да иду где хоће и када хоће.
Препоручујем 23
Прикажи још одговора
никола
У средњој школи где радим честа је појава,нарочито у старијим разредима, да је прибор једна свеска сваштара и једна хемијска оловка.
Милош Лазић
Најуноснији, али и најсрамнији "бизнис" код нас је - издавање уџбеника! За сваки школски предмет сваке године појављују се нови, иако се наставни пограми не мењају. Буквар је најбољи пример, иако би могао да потраје генерацијама. Зашто, кад је азбука иста као и пре два века? Да нисмо и ми, као браћа Црногорци, убацили неко ново слово?! Можда би Министарство просвете могло да се позабави тиме... ако уграби времена и почне да се бави својим послом!
Сале
Проблем је настао када је једна фирма (на жалост, страна) добила ексклузивно право да издаје уџбенике у Србији. Сваке године се издају други уџбеници за исти предмет. Наравно по вишој цени. А људи у Министарству се не мешају у свој посао јер су за то адекватно награђени од поменутог издавача.
Препоручујем 25
električar
Moram da dopunim ... Ni matematika za osnovce se ne menja (osim na silu), ne menja se ni priroda, ni geografija se ne menja mnogo, kol'ko znam ni strani jezici se ne menjaju nimalo ... Samo se udžbenici menjaju redovno i "dopunjuju". Naravno, najvažnije je da se ni lopovi mnogo ne menjaju, osim što stalno dolaze novi, a to sve uz blagoslove i "dobra objašnjenja" vlasti !!! I smešna objašnjenja ...
Препоручујем 25
Dampyr
Ali Srbija se razvija. Toliki firmi otvoreno da je prosto milina. Ljudi rade pa ne vidim zasto ovo bode oci? Srbija postaje bogata zemlja.
Ivan Ivanovic
Ovo je pitanje koje treba postaviti danas ovima sto otvaraju puteve i misle da tako zadrze mlade u zemlji. Zasto udzbenici nisu besplatni? Kazu da nema novca-nije tacno! Pokusajte da saznate koja firma stampa udzbenike za prvi razred pa ce vam stvari biti malo jasnije. Srbija je talac najodvratnije partokratije koja nas pljacka,ali bukvalno na svim nivoima, od knjiga za djake prvake pa do penzija koje su bukvalno otete penzionerima iz ruku. Samo napredno koridorom 11-do izlaska iz zemlje!
Гуламфер
Ти путеви се и не праве да задрже младе у Србији. Праве се да што брже млади одлазе из Србије - за 45 минута од Чачка до Београда. Још када направе деоницу од Сурчина до Обреновца... ихаха, има колоне преосталог живља да крене према аеродрому. СВАКИ дан из Србије ТРАЈНО одлази 180 душа у иностранство!!! Никада није било горе. Уместо да се улаже у српску индустрију и српску пољопривреду па да се има и заради и тек онда праве путеви, ови купује нове шкоде да се види ко им је спонзор странке.
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља