среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МАРКО ЂУРИЋ, директор Канцеларије за Косово и Метохију

Проналазимо начине да помогнемо народу

Про­тив ге­то­и­за­ци­је бо­ри­ће­мо се еко­ном­ским на­прет­ком у срп­ским сре­ди­на­ма на КиМ
Аутор: Дејан Спаловићнедеља, 18.08.2019. у 23:25
Марко Ђурић (Фото Танјуг З.Ж)

Упр­кос при­ти­сци­ма на те­ре­ну и по­ја­ча­ним по­ли­циј­ским и ин­спек­циј­ским кон­тро­ла­ма, про­на­ла­зи­мо на­чи­не да оси­гу­ра­мо ко­ли­ко-то­ли­ко ста­бил­но снаб­де­ва­ње на­шег на­ро­да на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, пре све­га на се­ве­ру, ис­ти­че у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” ди­рек­тор Кан­це­ла­ри­је за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју Мар­ко Ђу­рић. 

„Ве­о­ма је ва­жно то што су на­ши су­на­род­ни­ци у по­кра­ји­ни по­ка­за­ли за­ди­вљу­јућ ни­во со­ли­дар­но­сти и спрем­но­сти да се мир­ним и де­мо­крат­ским сред­стви­ма бо­ре за сво­ја основ­на људ­ска и ег­зи­стен­ци­јал­на пра­ва. Без то­га би и наш труд био уза­лу­дан. На­ме­ра При­шти­не про­те­клих ме­се­ци је би­ла да се за­стра­ши­ва­њем и ре­стрик­ци­ја­ма сло­ми от­пор и оту­пи во­ља Ср­ба на се­ве­ру Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Се­вер је оп­се­сив­на ме­та При­шти­не, је­дан ве­ли­ки трн у оку. Али уве­рен сам да Ср­бе не­ће ус­пе­ти да пот­чи­не и под­јар­ме, јер ис­трај­ност има­ју, а има­ју и не­у­пит­ну по­др­шку Бе­о­гра­да, др­жа­ве Ср­би­је, па, ако хо­ће­те, и чи­та­вог срп­ског на­ро­да”, ка­же Мар­ко Ђу­рић.

Ка­ко Бе­о­град по­ма­же Ср­би­ма у по­кра­ји­ни, упр­кос тр­го­вин­ској бло­ка­ди При­шти­не?

По­се­ти­те не­ку од про­дав­ни­ца у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци, Зве­ча­ну, Ле­по­са­ви­ћу... Ја­сно је да смо увек или го­то­во увек ко­рак ис­пред њих и да смо ско­ро го­ди­ну да­на, ко­ли­ко тра­ју не­при­кри­ве­ни и по­ја­ча­ни при­ти­сци на наш на­род у по­кра­ји­ни, про­на­ла­зи­ли ефи­ка­сне од­го­во­ре. Не же­лим да да­јем де­таљ­на об­ја­шње­ња ка­ко то успе­ва­мо, ко­ја би са­мо по­слу­жи­ла као из­го­вор за но­ве при­ти­ске. Ва­жно је да има хле­ба, мле­ка, ме­са, бра­шна, уља... Све то не би би­ло мо­гу­ће без чвр­стог по­ли­тич­ког је­дин­ства на­ше др­жа­ве и по­ли­тич­ких пред­став­ни­ка Ср­ба на КиМ. 

И у је­ку те по­ли­тич­ке и ди­пло­мат­ске бор­бе за оп­ста­нак Ср­ба у по­крај­ни, на­ша др­жа­ва је ус­пе­ла да из­дво­ји сред­ства за ин­ве­сти­ци­о­ни ци­клус ка­кав ни­је ви­ђен де­це­ни­ја­ма, а ко­ји већ ре­зул­ти­ра сто­ти­на­ма про­је­ка­та, рад­ним ме­сти­ма и со­ци­јал­ном си­гур­но­шћу за наш на­род. Про­тив ге­то­и­за­ци­је бо­ри­ће­мо се ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­јом и еко­ном­ским на­прет­ком у срп­ским сре­ди­на­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, и си­гу­ран сам да Ал­бан­ци већ са­да са за­ви­шћу и но­стал­ги­јом гле­да­ју на то ка­ко се јед­на озбиљ­на др­жа­ва оп­хо­ди пре­ма сво­јим гра­ђа­ни­ма и њи­хо­вој бу­дућ­но­сти.

На че­лу Кан­це­ла­ри­је за КиМ на­ла­зи­те се шест го­ди­на. Ка­ко би­сте оце­ни­ли свој рад и чи­ме сте за­до­вољ­ни, а шта би­сте са­да ура­ди­ли дру­га­чи­је?

Би­ло би не­у­ме­сно да сам оце­њу­јем соп­стве­ни рад. Ре­зул­та­ти ра­да Кан­це­ла­ри­је за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју у тих шест го­ди­на су ег­закт­ни и мер­љи­ви су бро­јем са­зи­да­них ку­ћа и ста­но­ва (1.650 но­вих стам­бе­них је­ди­ни­ца), по­де­ље­них трак­то­ра, мо­то­кул­ти­ва­то­ра и сад­ни­ца, об­но­вље­них све­ти­ња, из­гра­ђе­них пу­те­ва, шко­ла, об­да­ни­шта, ам­бу­лан­ти и до­мо­ва здра­вља, ре­а­ли­зо­ва­них кул­тур­них и спорт­ских ма­ни­фе­ста­ци­ја. Ка­да до­ђе вре­ме за ту вр­сту ева­лу­а­ци­је, има­ће­мо чи­ме да се по­хва­ли­мо. Дру­га ве­о­ма бит­на ствар: у ову бор­бу унео сам ср­це и за­шао у сва­ки део КиМ, чак и та­мо где срп­ска но­га ни­је кро­чи­ла у прет­ход­не две де­це­ни­је. До­жи­вео сам, и хва­ла бо­гу, пре­жи­вео све и сва­шта. Сте­као сам ис­ку­ство ка­кво не бих ни на јед­ном дру­гом ме­сту за чи­тав је­дан рад­ни век. У из­ве­шта­ју о ра­ду Кан­це­ла­ри­је за КиМ, ко­ји је не­дав­но по­де­љен по­сла­ни­ци­ма у На­род­ној скуп­шти­ни, мо­гли сте да ви­ди­те не­што о по­стиг­ну­тим ре­зул­та­ти­ма. Опо­зи­ци­ја је при­лич­но пре­зри­во ре­а­го­ва­ла на те фак­те, али ка­ко дру­га­чи­је да ре­а­гу­ју ка­да су иза њих и њи­хо­вих де­ло­ва­ња на КиМ оста­ли са­мо по­ра­зи и ни­шта опи­пљи­во. Да се ис­пра­вим – оста­ви­ли су нам ад­ми­ни­стра­тив­не пре­ла­зе и де фак­то гра­ни­цу из­ме­ђу Ср­ба и Ср­ба.

При­штин­ски ме­ди­ји спе­ку­ли­шу да ће кра­јем сеп­тем­бра би­ти ван­ред­ни пар­ла­мен­тар­ни из­бо­ри. Ка­кву кам­па­њу оче­ку­је­те? 

Ти из­бо­ри ће, ако их бу­де, за по­сле­ди­цу има­ти пре­ком­по­зи­ци­ју ал­бан­ске по­ли­тич­ке сце­не на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, али се у од­но­су ал­бан­ске по­ли­тич­ке ели­те пре­ма срп­ском на­ро­ду ни­шта не­ће про­ме­ни­ти. Све ал­бан­ске пар­ти­је има­ју отво­ре­ну ан­ти­срп­ску плат­фор­му и сви ће то­ком кам­па­ње упи­ра­ти пр­стом на Ср­бе као де­жур­не крив­це за све не­у­спе­хе та­ко­зва­ног ко­сов­ског др­жа­во­твор­ног про­јек­та. Чи­та­ва та ло­пов­ска по­ли­тич­ка ели­та ће на­сто­ја­ти да сво­је гре­хе са­кри­је иза агре­сив­не ан­ти­срп­ске ре­то­ри­ке, и бо­јим се да ула­зи­мо у је­дан ве­о­ма и по­ли­тич­ки и без­бед­но­сно осе­тљив пе­ри­од. Срп­ски на­род у том пе­ри­о­ду тре­ба да гле­да ка­ко да пре­жи­ви и да још јед­ном ар­ти­ку­ли­ше сво­је по­ли­тич­ко и сва­ко дру­го је­дин­ство кроз по­др­шку Срп­ској ли­сти.

На Ко­со­ву је пред фор­ми­ра­њем ко­а­ли­ци­ја ма­лих срп­ских стра­на­ка, по­кре­та и по­је­ди­на­ца ко­ји има­ју упо­ри­ште у не­ким опо­зи­ци­о­ним са­ве­зи­ма у Бе­о­гра­ду. Ко­ли­ка је њи­хо­ва ре­ал­на сна­га?

Њи­хо­ву ре­ал­ну сна­гу мо­гли смо да ви­ди­мо ка­да су пра­ви­ли шет­ње у окви­ру кам­па­ње „Је­дан од пет ми­ли­о­на”, ка­да у Гра­ча­ни­ци и Ми­тро­ви­ци ни­су мо­гли да оку­пе чак ни то­ли­ко при­ста­ли­ца да др­же тран­спа­рент. Под­се­ћам, реч је о љу­ди­ма ко­ји су по­ју­ри­ли да ка­жу да ће иза­ћи на из­бо­ре и пре не­го што је по­зна­то да ли ће из­бо­ра би­ти, а то су исти они ко­ји се Бе­о­гра­ду жа­ле на из­бор­не усло­ве, док на КиМ то пи­та­ње и не по­ста­вља­ју – ваљ­да су за­до­вољ­ни функ­ци­о­ни­са­њем ци­вил­ног и де­мо­крат­ског дру­штва та­мо. Да ни­је ту­жно и тра­гич­но, би­ло би сме­шно. Да ствар бу­де го­ра, они и не кри­ју да на те из­бо­ре же­ле да иза­ђу, не да би опо­ни­ра­ли ан­ти­срп­ској по­ли­ти­ци и по­ру­ка­ма ал­бан­ских стра­на­ка, већ да би окру­ни­ли и оте­ли не­ки глас од Срп­ске ли­сте.

Има ли до­след­но­сти у њи­хо­вом ра­ду?

Има и не­ка­кве до­след­но­сти у де­ло­ва­њу та­ко­зва­ног Са­ве­за за Ср­би­ју, јер то је по­ли­тич­ка гру­па­ци­ја у при­ват­ном вла­сни­штву гру­пи­це тај­ку­на, а и на КиМ су се по­ста­ра­ли да као сво­је пред­став­ни­ке про­мо­ви­шу сре­бро­љуп­це, сит­не ло­по­ве и пре­ва­ран­те ко­ји би и са­ми да по­ста­ну тај­ку­ни ка­да по­ра­сту. Исти­на је да је у де­мо­кра­ти­ји плу­ра­ли­зам ми­шље­ња по­жељ­на ствар, али Ср­би на КиМ се се­ћа­ју вре­ме­на ка­да је срп­ска по­ли­тич­ка сце­на та­мо функ­ци­о­ни­са­ла по прин­ци­пу сва­ка ва­шка оба­шка, а је­ди­ни плу­ра­ли­зам ко­ји је из то­га про­ис­те­као био је плу­ра­ли­зам ло­по­влу­ка. На­шем на­ро­ду је ја­сно да је Срп­ска ли­ста га­ран­ци­ја сна­ге и по­ли­тич­ке не­са­ло­ми­во­сти Ср­ба на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји и уве­рен сам да из­не­на­ђе­ња, ка­да је реч о ма­ни­фе­ста­ци­ји је­дин­ства срп­ског на­ро­да у по­кра­ји­ни, не­ће би­ти.

Ка­ква је бу­дућ­ност на­став­ка ди­ја­ло­га Бе­о­гра­да и При­шти­не?

На ва­ше пи­та­ње ћу од­го­во­ри­ти кон­тра­пи­та­њем, истим оним ко­јим пред­сед­ник Ву­чић од­го­ва­ра они­ма ко­ји до­ла­зе у Бе­о­град да би пле­ди­ра­ли за на­ста­вак ди­ја­ло­га: а о че­му да раз­го­ва­ра­мо? Уко­ли­ко то тре­ба да бу­де на­ста­вак екс­перт­ског ди­ја­ло­га, ка­ко да на­ста­ви­мо раз­го­во­ре у све­тлу чи­ње­ни­це да За­јед­ни­ца срп­ских оп­шти­на још не по­сто­ји, да сва­ко ма­ло упа­да­ју са спе­ци­јал­ним по­ли­циј­ским сна­га­ма на се­вер Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, да хап­се и за­стра­шу­ју не­ви­не Ср­бе, да не при­зна­ју срп­ске па­со­ше, да за­бра­њу­ју по­се­те на­шим зва­нич­ни­ци­ма... Ако то тре­ба да бу­де ди­ја­лог о не­ком све­о­бу­хват­ном ре­ше­њу, о че­му да раз­го­ва­ра­мо ка­да су све иде­је ко­је су до­шле с на­ше стра­не од­ба­че­не и ка­да је ком­про­мис по­стао за­бо­ра­вље­на и го­то­во пре­зре­на реч.

Да ли оче­ку­је­те да ће те­ро­ри­сти из та­ко­зва­не ОВК од­го­ва­ра­ти пред Спе­ци­јал­ним су­дом у Ха­гу?

Не­мам ни­ка­ква оче­ки­ва­ња од тог су­да, и он се ви­ше пу­та по­ста­рао да оправ­да мо­ју скеп­су. Још јед­ном на­гла­ша­вам да ни­је реч о ме­ђу­на­род­ном су­ду, већ о су­ду са­мо­про­гла­ше­ног Ко­со­ва ко­ји је из ко­зме­тич­ких раз­ло­га те­ри­то­ри­јал­но из­ме­штен у Хаг. Да­кле, ов­де се чак не по­ста­вља ни пи­та­ње по­ве­ре­ња у ме­ђу­на­род­но пра­во­су­ђе, а не­мам га мно­го. Не ми­слим да су они ко­ји су чи­ни­ли зло­чи­не на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, као ни њи­хо­ви по­ли­тич­ки спон­зо­ри, спрем­ни да на би­ло ко­ји на­чин су­де са­ми се­би. Прав­да је спо­ра, али до­сти­жна, јер рат­ни зло­чи­ни не за­ста­ре­ва­ју и кад-тад ће сва њи­хо­ва зло­де­ла до­ћи на на­пла­ту. 

Да ли ће Бе­о­град ре­а­го­ва­ти уко­ли­ко При­шти­на по­ша­ље та­ко­зва­ну вој­ску на се­вер по­кра­ји­не?

Ми­слим да је пред­сед­ник Ср­би­је, ко­ји је и вр­хов­ни ко­ман­дант на­ших ору­жа­них сна­га, био са­свим пре­ци­зан и ја­сан. Ср­би­ја не­ће до­зво­ли­ти уби­ја­ње и про­те­ри­ва­ње Ср­ба на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Но­вих „Олу­ја” и по­гро­ма по­пут оног у мар­ту 2004. го­ди­не не­ће би­ти. Ср­би­ји као др­жа­ви, ко­ја се убр­за­но ин­ду­стри­ја­ли­зу­је и бе­ле­жи ре­корд­не ре­зул­та­те у еко­ном­ском раз­во­ју и при­вла­че­њу ин­ве­сти­ци­ја, де­ста­би­ли­за­ци­ја ни­је у ин­те­ре­су, али без­бед­ност на­шег на­ро­да на КиМ је­сте ин­те­рес из­над свих дру­гих. На­ћи ће­мо на­чи­не да за­шти­ти­мо наш на­род ако то бу­де по­треб­но.

Да ли има но­вих ин­фор­ма­ци­ја око уби­ца Оли­ве­ра Ива­но­ви­ћа?

Клуп­ко зло­чи­на се по­ла­ко од­мо­та­ва. Ве­ро­ват­но на­ша др­жа­ва не­ће у до­глед­но вре­ме до­би­ти од­го­во­ре из При­шти­не на пи­та­ња ко­ја је пред­сед­ник Ву­чић не­дав­но јав­но по­ста­вио, али ја­сно је да, на­кон до са­да утвр­ђе­них и из­не­тих ин­фор­ма­ци­ја, ни­ко озби­љан ви­ше не мо­же да по­сред­но или не­по­сред­но оп­ту­жу­је Ср­би­ју за смрт Оли­ве­ра Ива­но­ви­ћа. То, ме­ђу­тим, не спре­ча­ва део нео­д­го­вор­не опо­зи­ци­је ов­де у Бе­о­гра­ду да и да­ље на­сто­ји да на је­дан бљу­тав и пре­зи­ра до­сто­јан на­чин про­фи­ти­ра на смр­ти Оли­ве­ра Ива­но­ви­ћа, а нај­од­врат­ни­је је то што се за по­што­ва­о­це ње­го­вог ли­ка и де­ла да­нас из­да­ју они ко­ји су га отво­ре­но мр­зе­ли. Др­жа­ва Ср­би­ја, па и ја, учи­ни­ли смо све да Оли­ве­ру и ње­го­вој по­ро­ди­ци по­мог­не­мо он­да ка­да му је би­ло нај­по­треб­ни­је, ка­да су га окле­ве­та­ног др­жа­ли у ка­за­ма­ту у скло­пу јед­не бру­тал­не де­мон­стра­ци­је си­ле и са­мо­во­ље. Ни­су га та­да за здра­вље пи­та­ли ни Је­ре­мић, ни Ђи­лас, ни Ра­да Трај­ко­вић. Ни да­нас они не­ма­ју ис­кре­ну же­љу да се от­кри­ју уби­це, али же­ље да на сва­ки на­чин на­па­ко­сте сво­јој др­жа­ви им не мањ­ка.


Коментари4
6b67a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar
Najvaznije pomoci nasem narodu.
Violeta
Bolje da smanjite apanaze Dodiku i Mandicu a te pare da date nar. kuhinjama na KIM!
Vesna
Koliko je težak položaj Srba na Kosovu i Metohiji toliko je jača želja Srbije da pomogne i zaštiti svoj narod! Pravda je spora ali dostižna!
Dragojlo
Predsednik Aleksandar Vucic se bori lavovski za narod svoj , I verujemo da ce uspeti da dobijemo kompromisno resenje sa Kosovom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља