понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Није на продају

Аутор: Биљана Митриновићнедеља, 18.08.2019. у 22:00

Пет сто­ти­на нај­бо­га­ти­јих љу­ди на пла­не­ти до­жи­ве­ло је пад вред­но­сти за­јед­нич­ког бо­гат­ства од 2,1 од­сто не­то вред­но­сти у по­след­њих не­ко­ли­ко не­де­ља. На „Блум­бер­го­вој” ли­сти ми­ли­јар­де­ра 21 осо­би је збри­са­на по ми­ли­јар­да и ви­ше до­ла­ра по­што су ин­ве­сти­то­ри па­нич­но ре­а­го­ва­ли на по­ја­ча­не тен­зи­је из­ме­ђу САД и Ки­не. Џеф Без­ос, осни­вач Ама­зо­на, пре­тр­пео је нај­ве­ћи гу­би­так од 3,4 ми­ли­јар­де до­ла­ра због су­но­вра­та ак­ци­ја ове он­лајн плат­фор­ме за пр­о­да­ју.

Оси­па­ње бо­гат­ства до­жи­вља­ва и хонг­кон­шка еко­ном­ска ели­та због пр­о­те­ста ко­ји бло­ки­ра­ју ули­це и аеро­дром у овом фи­нан­сиј­ском цен­тру. Де­мон­стран­ти ко­ји на аеро­дро­му пра­ве пер­фор­ман­се док по­ку­ша­ва­ју љу­ба­зно да раз­го­ва­ра­ју са очај­ним пут­ни­ци­ма ко­ји­ма су от­ка­за­ни ле­то­ви „по­је­ли” су ак­ци­је на хонг­кон­шкој бер­зи. Док цен­тар нај­бо­га­ти­јих љу­ди на­гри­за су­за­вац ко­јим по­ку­ша­ва­ју да рас­ту­ре де­ве­то­не­дељ­не пр­о­те­сте, не­то вред­ност имо­ви­не 10 нај­бо­га­ти­јих тај­ку­на ко­ји сво­је бо­гат­ство сти­чу на хонг­кон­шкој бер­зи па­ла је за 19 ми­ли­јар­ди до­ла­ра до 23. ју­ла. Ки­на твр­ди да пр­о­те­сте под­сти­чу спо­ља.

ГЕ­О­СТРА­ТЕ­ШКИ БИ­ЗНИС: До­налд Трамп је за­ин­те­ре­со­ван да ку­пи Грен­ланд. Из Ко­пен­ха­ге­на су сти­гли ко­мен­та­ри да је то ко­на­чан до­каз да је по­лу­део, иако то ни за Дан­ску не би би­ло ни­шта но­во. Та­ко су на­ста­ла Де­ви­чан­ска остр­ва, ка­да су САД 1917, упра­во од Дан­ске, ку­пи­ле део те­ри­то­ри­је. И Ха­ри Тру­ман је 1946. ну­дио 100 ми­ли­о­на до­ла­ра за ово ле­де­но остр­во. 

Док се оклоп­на арма­да ки­не­ских бор­бе­них во­зи­ла на­ла­зи на гра­ни­ца­ма Хонг­кон­га, а у пар­ла­мен­ту овог фи­нан­сиј­ског цен­тра ви­јо­ри се за­ста­ва Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Пе­кинг по­ру­чу­је да ова те­ри­то­ри­ја ви­ше ни­је бри­тан­ска ко­ло­ни­ја и да не­ће до­зво­ли­ти ме­ша­ње у уну­тра­шња пи­та­ња. Ме­ша­ње у по­рет­ке дру­гих др­жа­ва да­нас је је­дан од мо­де­ла да се до­би­је те­ри­то­ри­ја ко­ја је од ге­о­стра­те­шког или фи­нан­сиј­ског зна­ча­ја за пре­тен­ден­те на по­ли­тич­ку моћ. Трамп је са­мо же­лео да скра­ти по­сту­пак са Грен­лан­дом, јер је чуо да вла­да у Ко­пен­ха­ге­ну ку­ка што сва­ке го­ди­не за ле­дом око­ва­но остр­во и 50.000 ње­го­вих гра­ђа­на из­два­ја 600 ми­ли­о­на до­ла­ра. 

БРЕГ­ЗИТ НЕ­МА ЦЕ­НУ: Свет се де­ли да на оне љу­де ко­ји ми­сле да мо­гу да ку­пе сви и оне ко­ји ве­ко­ви­ма ис­тра­ја­ва­ју го­во­ре­ћи да не­што ни­је на пр­о­да­ју. Но­ви пре­ми­јер Ве­ли­ке Бри­та­ни­је Бо­рис Џон­сон је је­дан од оних ко­ји сма­тра­ју да Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја има пра­во да иза­ђе из Европ­ске уни­је без до­го­во­ра и он ће је из­ве­сти 31. ок­то­бра не пла­тив­ши ни­шта за сло­бо­ду им­пе­ри­јал­не си­ле. Ка­да би све би­ло на пр­о­да­ју, свет би ла­ко функ­ци­о­ни­сао. Увек би по­сто­ја­ло то­ли­ко не­про­це­њи­во бо­га­тих љу­ди, ко­ји гу­бе и до­би­ја­ју ми­ли­јар­де, да би сва­ка ро­ба има­ла свог куп­ца. 

Али, ка­да би све би­ло на пр­о­да­ју, пр­о­блем Бли­ског ис­то­ка би био ре­шен за трен. Не­ма те ци­фре ко­ју Свет­ски је­вреј­ски кон­грес не би ис­пла­тио Па­ле­стин­ци­ма за Је­ру­са­лим, и не­ма те ци­фре ко­ју Орга­ни­за­ци­ја ислам­ске са­рад­ње не би ис­пла­ти­ла Је­вре­ји­ма да оду из Изра­е­ла. Али они ће сви, и јед­ни и дру­ги, ра­ди­је умре­ти. 

НЕ ПР­О­ДА­ЈЕ СЕ: Пр­о­то­је­реј Ан­дреј Тка­чов пи­сао је у мно­гим сво­јим бе­се­да­ма о пр­о­клет­ству бо­га­та­ша ко­ји је др­ско уве­рен да мо­же све да ку­пи. Са­мо тре­ба да се цен­ка. У књи­зи „Ни­је на пр­о­да­ју” на­пи­сао је: 

„Мно­ги­ма се упра­во и чи­ни да се све мо­же ку­пи­ти и то је ја­сно као Бож­ји дан. У то не ве­ру­ју са­мо они ко­ји по­се­ду­ју ве­ли­ке из­но­се и ко­ји су у ста­њу да ку­пе ро­бу од сло­но­ве ко­сти, мер­ме­ра, зла­та и сви­ле; не са­мо куп­ци и пр­о­дав­ци здра­вља, сре­ће, људ­ских ду­ша и те­ла. У то ве­ру­ју и они ко­ји је­два да мо­гу да на­па­бир­че у џе­пу сит­ни­ну за по­га­чи­цу с ки­мом и ни­шта ви­ше од то­га не мо­гу се­би да до­зво­ле. Си­ро­ма­шни су за­сле­пље­ни иде­јом све­мо­ћи нов­ца још ви­ше од бо­га­тих, и то је истин­ска не­во­ља, а мо­жда и пр­о­клет­ство.

Упра­во у овој на­ив­ној ве­ри си­ро­ма­ха у све­моћ бо­гат­ства кри­је се звер­ско ли­це бо­гат­ства: др­ског, су­ро­вог и не­прин­ци­пи­јел­ног. Не пр­о­да­ју се же­на, де­ца, ро­ди­те­љи. Не пр­о­да­је се до­мо­ви­на. Не пр­о­да­је се ве­ра. Не пр­о­да­је се част. Чак и ако им не­ко од­ре­ди це­ну, на­ве­де­на су­ма ни­је за раз­ма­тра­ње. То је цен­ка­ње оним што не­ма це­ну и оно је сра­мот­но”


Коментари5
17b89
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Despotović
Zar Srbija ne sanja da kupi luku Bar radi svog izlaska na more? Nije li to jeftinije i manje riskantno od okupacije Montenegra ili Albanije? Mnogi Srbi razmisljaju jos uvek o II Balkanskom ratu i izmeni granica. "Ceracemo se mi jos..."
Ђоле
Све тачно и једноставно али ипак некима тешко или потпуно недокучиво. Дивна паралела духовног и материјалног света који се не разумеју од памтивека!
nikola andric
Ovaj clanak je kao da citamo Kantove ''imperative''. Kakve veze ima ekonomija sa moralom? Klasicna ''politicka ekonomija'' je shvacena kao ''proizvodnja i raspodela izmedju klasa takozvanog ''narodnog bogatstva''. Kasnija ekonomija je ''raspodelu'' preselila u politicki domen odlucivanja. Srbima je valjda poznata ''socijalisticka raspodela'' sa diktaturom proletarijata kao ''posebnog oblika demokracije''. Socijalististicki ''nacin proizvodjne'' je u stvari raspodela u korist radnike klase.
Boris
@nikola andric "Kakve veze ima ekonomija sa moralom?", pa vama sigurno nikakve, jer je potpuno sumanuto postavljati takvo pitanje... Poslednji pasus daje odgovor.
Препоручујем 6
Jovan Masic
Vrlo dobar i,rekao bih,emotivan komentar za ovo vreme i vremena koja su pred nama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља