У ситуацији када се турска привреда суочава са многим економским изазовима, влада покушава да привуче што већи број страних туриста, и то оних са што дубљим џепом, како би попунила државну касу. Према последњим проценама, ова година ће бити рекордна, пошто се очекује, ако се нешто непредвиђено не деси, педесет милиона страних гостију, десет одсто више него лане.
Да би се постигао тај циљ, покренута је снажна пропагандна машинерија у настојању да се привуче што већи број гостију. Ако све буде текло по плану, гости би у земљи требало да оставе четрдесет милијарди долара.
Поред класичне пропаганде, у кампању су упрегнута и многа позната имена. У Анталији, незваничној турској туристичкој престоници, недавно је наступила позната америчка певачица, а повремено и глумица Џенифер Лопез. Њу су, наравно, могли да гледају и слушају само пробрани гости, али су њене голишаве фотографије преплавиле турске медије. Џеј Ло је, како је изјавила, одушевљена Турском, то јест Анталијом. То је очигледно био унапред договорени пропагандни потез, ефектнији од сваке друге рекламе. Колико су коштала та њена два сата, није саопштено, али сигурно ће се исплатити. Она није усамљена. Пре ње су гостовали Елтон Џон, Рики Мартин, Енрике Инглесијас, недељу моде је организовала хировита богаташица Парис Хилтон, док је Самуел Ето, познати фудбалер који је некада играо и у Турској, у Анталији недавно окупио фудбалску елиту. То су догађаји о којима се данима прича и пише, што без сумње, привлачи нове госте и то оне, како се надају домаћини, који имају више новца.
Турска је већ туристичка велесила. По броју гостију је на седмом месту на свету, али по приходима је тек на 14 позицији. Влада сада покушава да привуче туристе који ће остављати више пара.
„У току је кампања за привлачење ’квалитетних’ страних туриста који ће у Турској у просеку остављати по хиљаду долара. Досад су они трошили 700 долара”, истичу у Министарству за културу и туризам. У привлачењу нових гостију, како се надају, значајну улогу треба да одигра и „верски туризам”, то јест многобројни историјски и верски споменици који изазивају знатижељу припадника разних вероисповести.
Игром историјских околности на просторима Турске налазе се многи споменици који су обележили крвави рандевуи две цивилизације: западне и источне, односно хришћана и муслимана. То је видљиво на сваком кораку: у Истанбулу, то јест Константинопољу, Измиру то јест Смирни, Једрену, то јест Адријанопољу... То потврђује и Аја Софија, коју својатају и хришћани и муслимани, иако је она византијска црква, преко пута ње је Плава џамија, једина на свету која има шест минарета, у Једрену је џамија Селимије, коју је пројектовао најпознатији османски арихитекта Мимар Синан, иначе пореклом Грк из Кападокије, затим црква Св. Николе у Анталији, Синагога у Маниси, ту је Јерменска патријаршија...
Најновија кретања у туризму потврђују да је Турска пребродила кризу која је уследила после обарања руског војног авиона на граници према Сирији крајем 2015. године. Владимир Путин је тада ставио рампу на чартер летове ка Турској, док западни туристи у таквој ситуацији нису хтели ништа да ризикују и почели су да заобилазе Турску, поготово после неколико терористичких напада у Истанбулу и Анкари.
Турску је у 2016. години посетило свега 25 милиона гостију, дванаест милиона мање него претходних дванаест месеци. Тржиште је почело да се опоравља после извињења председника Тајипа Ердогана Москви због обореног авиона. Прошле године у Турској је боравило 39 милиона страних туриста, који су оставили 29 милијарди долара. Они су већином стигли из Русије, Немачке, Британије и арапских земаља. У Анкари се надају да ће стоту годишњицу проглашења републике, која пада 2023, дочекати са 70 милиона страних гостију.