петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:50

Популизам и демократија

У режији популиста народ је увек пре објекат него субјекат политике
Аутор: Митар Михаљицасубота, 24.08.2019. у 18:00
(Фото Пиксабеј)

Популизам као појам лако се користи у јавном дискурсу, али се због камелеонске природе тешко распознаје. Може имати више појавних нијанси, почев од економских, социјалних, идеолошких, до културолошких. Није јасно да ли је реч о идеологији, стратегији, стилу комуникације вође са народом, облику јавног говора и сл. Из тих нејасноћа произлази да популизам нема кохерентну политичку доктрину. Ипак, барем у формалном смислу, он се ослања на идеју о суверенитету народа у политичком процесу. А у оперативном смислу може да означава стил политике који се користи да мобилише масе против владајуће елите и власти. Популизма и популиста одувек је било, а има их на левом и на десном политичком спектру, на истоку и на западу, на северу и југу. Популизам је у успону и за сада су популисти на власти у најмање двадесет значајних земаља.

Популизам се заснива на упрошћеној матрици оштре поделе и сукоба између радног и поштеног света, са једне стране, и корумпиране и отуђене елите (власти), с друге стране. За популисте важи начело по принципу „zero-sum”: ко није с нама, тај је против нас. Та матрица је добра основа да се повећају страх и несигурност у народу и да се дигну тензије између те две сукобљене стране. То је погодно тло за бескрупулозне појединце да се уз демагогију, лажна и нереална обећања и трикове (често уз помоћ домаћих тајкуна или страног капитала) наметну као једини прави представници народа и борбе против елите (власти). У борби за власт они спретно користе медије, где им таблоиди служе као мегафони за ширење демагогије (Р. Балфур). У режији популиста народ је увек пре објекат него субјекат политике. Незадовољство народа помаже популистима да буду стално у нападу и у акцији против оних са друге стране, али и да нађу жртвеног јарца у случају њиховог неуспеха. Популисти хоће да су увек у праву и да имају монопол на истину.

У принципу, популисти заобилазе или крше норме демократског процеса. Популисти хоће директну везу и комуникацију са народом, јер они персонификују цео покрет. За њих малу вредност имају демократске политичке институције, судство, институције цивилног друштва, демократске процедуре, независни медији, те врхунски научници и културни радници од интегритета. Ипак, то им не смета када освоје власт да постепено колонизују те институције (Џ. М. Милер) и да себи потчине важне сфере политичког и културног живота. Популисти не прихватају плурализам друштвеног и политичког живота, нити препознају нужну комплексност економских, политичких и социјалних процеса и институција (Д. Ацемоглу). Зато популисти имају неславан крај, мада не увек. Јер, у преломним условима, тешка времена траже и често налазе појединце који су спремни да преузму ризик да одговоре тим изазовима.

Наравно, популизам није пао са неба. Како каже П. Бејкер, популизам клија и живи у расеклинама између великих обећања демократије и немогућности да се испуне та обећања. У ствари, успон популизма је мера неуспеха носилаца власти, без обзира на то што није лако антиципирати будуће промене и околности. Јер, под притиском дубоких технолошких промена и успона ИТ сектора нужно се мења и друштвени амбијент. Носиоци тих промена су глобалне компаније у условима неолиберализма, у којем важи правило „победнику припада све”. Основно је да се тиме мења технолошка, а затим економска и социјална структура друштва, како на глобалном нивоу (односи међу државама), а тако и унутар сваке земље. Д. Родрик с правом указује на „шок глобализације”, те на технолошки сукоб између САД и Кине као основу за победу популисте Д. Трампа на изборима 2016. Избијају на површину проблеми суверености и идентитета нација, миграција, разлика у култури и сл. Притом, све је доминантнији сектор услуга и ИТ сектор у односу на аграр и индустрију. Временом свуда долази до распадања старих социјалних структура, али и раслојавања, уз слабљење средњих слојева и синдикалних покрета. Тако се ти средњи слојеви, заједно са нижим, претварају у безобличну масу, заправо у гомилу усамљених појединаца (Е. Фром) којом је лако манипулисати и коју популисти вешто користе.

Због тих технолошких промена мењају се профил и садржај рада политичких странака, где су те странке (социјалдемократска левица и конзервативна десница) углавном одражавале односе рада и капитала. Како у којој земљи, долазило је до њиховог приближавања и брисања разлика у њиховом понашању. То доводи до патологије у самом бићу странака. Те странке све мање изражавају вољу и интересе оних које представљају и све се више утапају у владајуће структуре, што је погодно тло за популизам. Дакле, велике неизвесности због наглих технолошких и социјалних промена, све веће социјално раслојавање и неједнакости, узурпација политичких и других институција од стране власти ради богаћења, несигурност и општа апатија, те велика миграциона кретања као претња домаћој радној снази и самом идентитету нација, свакако су погодна основа за ницање разних покрета, па тиме и популизма и популиста.

Др економских наука

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари10
e7c4c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tja
Demokratija je jedan od mogucih sistema vladanja drzavom. U njoj narod bira ko ce da vlada umesto njih. Narod nikad nije niti ce ikad moci da vlada drzavom jer bi vlast zgrabili najgori - ubice, kriminalci, svako ko ima oruzje i spreman da ubija. Narod nema jedno telo, jedan mozak, da moze da misli isto i da zeli isto. Budalasto je verovati da takav narod postoji. Direktna demokratija referendumima je prevara politicara koji podmecu narodu odgovornost za odluke koje oni treba da donesu.
tja
Jedan primer o tome kako je izgledala demokratija i cemu je parlament sluzio kad politicari nisu morali da lazu narod i kad su radili svoj posao. Kad je pre dva veka engleski filozof Edmund Burke izabran za clana parlamenta za grad Bristol, on je poslao sledecu poruku svojim biracima: Ja ne idem u Parlamenat da branim interese gradjana Bristola, nego da brinem o interesima drzave. Da je tada populizam postojao onakav kako postoji danas, nikad ne bi bilo Britanske imperije a mozda ni Britanije.
Препоручујем 0
tja
Stranke vise nemaju nikakvu ideologiju niti se medjusobno razlikuju po prirodi vladanja ako dodju na vlast ili ako ostanu u opoziciji. U cemu je Vuciceva stranka "napredna" a Daciceva "socijalisticka"? Strankama treba zabraniti da koriste reci za ime svojih stranaka. Umesto reci, stranke treba za naziv da dobiju trocifren broj koji komjuter slucajno izbaci. Recimo "Stranka broj 397"
Препоручујем 1
Бранислав Станојловић
"Популизам" је најбоља демократија. Они чине што ПОПУЛУС, народ (бирачи) жели.
Teodor Drajzer
Za populiste imaju malu vrednost nezavisni mediji. Nezavisni mediji!? Ha,ha,ha.
Душан Поповић
Одлична анализа. Човек је показао како препознати популизам (будући да је данас та реч постала етикета која се олако лепи политичким противницима у недостатку аргумената), шта доприноси настанку ове појаве и довео је у тесну везу са неспособношћу овешталих социјалдемократских и конзервативних структура да одговоре изазовима савременог друштва. Мени се чини да се из ове анализе можда може закључити и да је популизам заправо наличје неолибералне демократије.
Boris
Populizam jeste demokratija (princip vladavine volje naroda). Autor, valjda, misli da interes naroda nije bitan, nego "bolne reforme" i "savremeni izazovi". Socijaldemokratija nastoji da demonizuje populizam jer je u periodu od cca 70 godina upropastila i razorila sve svoje vrijednosti i principe. Da li iko vjeruje da tzv. lijeve stranke imaju ikakve veze sa radnicima? Afd, Tramp, Salvini, Farage, Le Pen, su samo posljedice nakaradne vlasti koja se potpuno odrodila od onih koje navodno zastupa..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља