У настојању да што пре подигне главу, иако је већ пуну деценију на поду, српски бокс је са вредним тренерима, некадашњим шампионима, кренуо у нову мисију. Најпре у омасовљавање школе бокса, што је приоритетни задатак актуелне боксерске владе на челу са председником Ненадом Боровчанином. А онда, када се буду стекли озбиљни услови и поход на нове медаље. Јер, српски бокс већ одавно вапи за одличјима...
Недавно су на Златибору наши млади репрезентативци завршили двонедељне припреме под диригентском палицом селектора Драгана Васиљевића Дурунге. Од сутра им у Бањи Ковиљачи предстоји завршно спремање за првенство Европе у Бугарској (од 2. до 14. септембра). Међу двадесетак дечака, су млади боксери чији су очеви оставили велики траг на нашем рингу. Немања Станковић и Растко Симић, бар по ономе што је у протекле две недеље виђено на нашој планинској лепотици, за сада иду сигурним корацима и стопама у жељи да једног дана премаше остварене резултате својих очева.
Београђанин Немања Станковић (2.000) је овог лета успешно завршио Зуботехничку школу на Звездари, а у октобру ће започети студије на Стоматолошком факултету у Београду. Овај младић, лепог понашања, некада је тренирао теквондо и рукомет, а данас је успешан боксер.
–Ове припреме су биле најбоље до сада у мојој каријери. На Златибору смо радили жестоко, без иједног дана предаха. Једноставно, имали смо и од кога да научимо вештине бокса. Тренинзи су значајно искуство за мене али и за моје другове из репрезентације, каже млади Станковић, иначе члан БК Карабурма.
Његов отац Ненад петоструки је професионални светски и двоструки европски првак и шампион у некадашњој Југославији.
–Немања има изванредну технику. Прве боксерске лекције је научио од мене и Миће Ђикановића, а сада га тренира Синиша Петровић, каже мајстор ринга Ненад Станковић.
Четири године млађи Растко Симић, син је Вука Милисава Симића, некадашње страшне песнице Лознице и наше репрезентације. Растко има спортске гене, отац је био успешан боксер, а мајка добра рукометашица.
–Покушаћу да достигнем спортске висине оца, каже млади Растко, за кога тренер Васиљевић каже да је потенцијал светске класе.– Пре две године почео сам да тренирам у БК „Рокица” из Лознице. Трудим се да из дана у дан што више научим, али на првом месту ми је школа.
Ове године на првенству Европе за јуниоре Растко је добро боксовао, остварио и две вредне победе на међународном рингу, али су га судије у трећем колу зауставиле, одузевши му чисту победу против Италијана.
–И то је део спорта. Али, највише боли неправда на рингу. Знам да сам дао све од себе, да сам био бољи од противника, али судије често умеју да кроје судбину, наглашава млади шампион бокса из Лознице.
За обојицу селектор Васиљевић има само речи хвале, али и за остале репрезентативце.
–На добром смо путу да вратимо наш бокс тамо где му је и место у европском и светском врху. Искрено, надам се добрим резултатима и успеху. Очекујемо и медаље за уложени труд и рад. Код Немање и Растка очигледан је боксерски ген. Очеви су им били сјајни боксери, наглашава Драган Васиљевић Дурунга.
За сада, Станковић и Симић су на добром путу, али, ипак, на крају, све зависи од њих. Уколико буду водили спортски живот, били спремни да уче и прихватају савете старијих, онда им је успех загарантован. Јер, имају спортски, боксерски ген очева, некадашњих великих шампиона.