петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:54

Макрон тражи нову „архитектуру безбедности и поверења” ЕУ и Русије

Руски председник Владимир Путин изјавио је да не постоји ризик од повећаног нивоа радијације након експлозије на полигону за војне пробе на северу Русије
понедељак, 19.08.2019. у 19:13
(Фото Бета/АП)

Председник Француске Емануел Макрон рекао је пред Владимиром Путином да је за приближавање Европске уније и Русије, позивајући да се нађе „поверење” у међународни поредак који је „у престројавању”.

Упркос „неспоразумима последњих деценија, расправама о односу са Западом”, Русија „јесте европска” и „морамо да поново пронађемо архитектуру безбедности и поверења између Европске уније и Русије”, рекао је француски шеф државе дочекујући свог руског колегу у летњој резиденцији на југу Француске, пренела је агенција АФП.

Радио слободна Европа очекује да ће разговор бити усмерен на обнављање преговора о окончавању сукоба украјинских и снага сепаратиста које Москва подржава на истоку Украјине.

Макрон који је 2017. године разговарао с Путином у Версајској палати код Париза, овог пута га је дочекао летњој резиденцији - Тврђави Брегансон, у близини села Борм-ле-Мимоза.

На почетку састанка, Макрон је рекао да се нада да  разговор са Путином довести до четвеространог самита о кризи у Украјини током наредних недеља, наводећи да постоји „права прилика” за мир.

Руски председник је изразио подршку „нормандијском формату” за преговоре чији је циљ заустављање украјинског сукоба и ангажовање Француске, Немачке, Украјине и Русије.

Али рекао је да су му телефонски разговори са украјинским председником Владимиром Зеленским дали само „опрезне” разлоге за оптимизам.

Макрон је рекао да ће с Путином такође разговарати о смиривању напетости поводом нуклеарног програма Ирана, о сукобу у Сирији и питања контроле наоружања.

Француски председник позвао је на поштовање слободе говора и фер избора у Русији.

До данашњег састанка долази пошто је Зеленски почетком овог месеца позвао Путина да помогне у заустављању сукоба на истоку Украјине, где је у борбама владиних снага и сепаратиста које подржава Русија, од априла 2014. године погинуло више од 13.000 људи.

Инсистирајући да се мир Украјини може вратити само дипломатским путем, Зеленски је такође позвао на нову рунду преговора „у нормандијском формату” који укључује Француску, Немачку, Украјину и Русију.

„Председник Зеленски дао је понуде на које - чини нам се - председник Путин треба да одговори охрабрујуће”, цитирала је француска новинска агенција АФП домаћи извор под условом анонимности.

Избор Зеленског у априлу даје нам мало маневарског простора, додао је тај званичник.

Саветник Кремља за спољну политику Јуриј Ушаков рекао је да се дијалог Москве и Париза „интензивирао” последњих месеци и да је Путинова посета Француској „логичан наставак” његових контаката с Макроном, преноси Бета.

Макрон је у јуну најавио да планира да угости Путина „да би истражио све облике сарадње на кључним темама дестабилизације или сукоба, без наивности, али и без затварања врата”.

Русија је анектирала украјински регион Крима у марту 2014. Убрзо потом, Москва је започела подршку сепаратистима у источним украјинским регионима Доњецк и Луханск.

„Мапе пута” за прекид ватре објављене као део споразума из Минска - у септембру 2014. и фебруару 2015. - допринеле су смањењу борби у источној Украјини, али их нису зауставиле.

Путинова посета јужној Француској долази неколико дана пре но што се Макрон и други светски лидери окупе у граду Биарицу 24. и 26. августа на самиту групе седам (Г7). Та група окупља Француску, Велику Британију, Канаду, Немачку, Италију, Јапан и Сједињене Државе. Русија је била део онога што се звало Г8, али је избачена због анексије Крима.

У тврђави Брегансон, Путин је рекао да Русија „неће одбити” да ради у претходном формату Г8 и додао: „Било какви контакти с нашим партнерима, у било којем формату, су корисни” -закључује Радио Слободна Европа.

Путин: Нема ризика од радијације после експлозије у Русији

ПАРИЗ - Руски председник Владимир Путин изјавио је да не постоји ризик од повећаног нивоа радијације након експлозије на полигону за војне пробе на северу Русије, 8. августа, када је погинуло пет особа.

Обраћајући се медијима заједно са француским председником Емануелом Макроном уочи билатералног састанка, Путин је рекао да ће сви повређени и страдали у експлозији добити државна одликовања, преноси Ројтерс.

Он је додао да су предузете све неопходне безбедносне мере нагласивши да не постоји ризик од радијације.

Путин је раније данас допутовао у Француску, где ће са француским колегом Емануелом Макроном разговарати о највећим светским кризама, укључујући ситуације у Украјини, Ирану и Сирији, и покушати да побољшају односе Москве и ЕУ.

Норвешка агенција за нуклеарну безбедност недавно је саопштила да анализира мале количине радиоактивног јода откривеног на северу Норвешке после експлозије током ракетног теста у Русији, преноси Танјуг.

Агенција је саопштила да је радиоактивни јод откривен у њеној станици за филтрацију ваздуха у Сванховду код руске границе.

Узорци су прикупљени у периоду од 9. до 12. августа, док се инцидент догодио у региону Архангелск на северу Русије 8. августа.

Русија је у суботу признала да је експлозија у бази за лансирање пројектила била нуклеарног карактера и да је притом погинуло најмање петоро људи.


Коментари5
d2978
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Мука ми је више од ових једностраних "Бе.иних" извештаја и флоскула! Није Русија "анектирала украјински регион Крима", већ је повратила неправедно, током комунизма, отети део Русије. Иначе, "нова архитектура безбедности и поверења" између Русије и ЕУ"? Ко се томе не би радовао? Под условом да ЕУ, тачније, Брисел, почне да мисли својом главом о судбини Европе и њених народа, а не да слепо следи незајажљиве апетите САД и њених сателита.
Trajan Jankuloski
Primedba redakciji.i.autoru teksta, kazete da je Rusija "anektirala" Krim? Ne gospodo Rusija nije anektirala, neko Krim na referendumu je odlucio da se VRATI Rusiji, tamo gde je bio do 1954 godine. Jedan svemocan.covek.u to vreme zvani.Hruvcov koji je bio ukrajinac sam doneo odluku da,se Krim pripoi Ukrajini.
Otac Makarije
Aaaaa Kosovo je poseban slucaj!!Dvostruki standardi samo kada Zapadu tako odgovara !E pa necete moci jos dugo da vrsljate gospodo,,,I vama ce mecka zaigrati pred vratima i to veoma brzo!!!!
anaig
Cudno je da svi zapadnjaci govore i osporavaju Rusiji Krim, ali nikako ne spominju agresiju nad Srbijom i otimacinu Kosova koje su legalizovali ti velikobriznici za medjunarodno pravo i demokratiju.
Sonja Radulovic
anaig, tacno je to kazete, ali mene iritira i cinjenica da recimo Putin bas na ovakvom sastanku ne spomene otimanje KiM??? Ja se stalno nadam da ce nas prijatelj Putin, bar jednom zapadu jasno reci: Ako kritikujete i ako trazite da Rusija vrati Ukrajini Krim, onda isto tako treba da vratite Srbiji KiM!!! Ali posto Rusi nece vracati Krim, zato CUTE o otimanju KiM od Srbije!!!
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља