субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Макрон и Путин крећу од Украјине

Пет дана уочи Самита Г-7, на који Русија није позвана јер је избачена због анексије Крима, сусрет француског и руског председника у Француској је симболичан гест поновног приближавања Русије и ЕУ
Аутор: Биљана Митриновићуторак, 20.08.2019. у 09:32
Сусрет француског и руског државника у пријатељској атмосфери: цвеће за прву даму Француске Брижит Макрон (Фото АП)

Поводом одласка руског председника Владимира Путна у Француску и сусрета са Емануелом Макроном пет дана уочи самита Г-7, групе најиндустријализованијих земаља из које је Русија избачена 2014. године због припајања Крима, медији се утркују да објасне ко ће коме одржати лекцију. Али у летњој резиденцији француског председника, у тврђави Брегансон, од суштинског значаја неће бити ни Путиново „растурање” демонстрација опозиције нити мишљење руског председника о протестима „жутих пруслука” у Француској.

Као што Путину није потребан посредник за решавање светских питања с Доналдом Трампом, тако ни Макрону није крајњи циљ да преговоре организује као други ешалон Трампове администрације, него да се после све блеђе улоге Ангеле Меркел и неизвесности око брегзита наметне као аутентичан европски политичар који је у стању да реши, за почетак, барем европска питања. Зато је администрација француског председника одлучно негирала да Макрон игра улогу посредника са Русијом или било којом другом светском силом, одговарајући на Трампов недавни твит у којем је сугерисао да Париз покушава да посредује између Ирана и САД и да Вашингтону то није потребно.

Међу темама за разговоре су Сирија, Иран и Украјина. Очекује се да ће Макрон покушати да се договори с Путином да руски председник искористи свој утицај на режим сиријског председника Башара ел Асада како би зауставио офанзиву у северном делу Идлиба и спречио нове токове избеглица према Турској.

У вези са главним безбедносним изазовом у Европи, ратом у Украјини, Макорн се нарочито ангажовао од избора новог председника Володимира Зеленског. Од тада је начињено много корака, обављени су бројни телефонски разговори, изнете одређене понуде, а и руски председник је веома вољан да поново уђе у тражење решења из споразума у Минску, тачку по тачку.

Нормандијска четворка (Немачка, Француска, Русија и Украјина), која је издејствовала постизање споразума, није се састала од октобра 2016. године. Поново враћање овом споразуму омогућило би побољшање европско-руских односа, можда и постепено укидање санкција, а за ЕУ то би био повратак на светску сцену значајних играча.

И Русија је учинила гест добре воље увећавајући наде у продуктиван састанак пуштањем француског финансијера Филипа Делпала, против кога се води истрага због проневере, из затвора у кућни притвор.

Бивши шеф француске дипломатије Ибер Ведрин је у изјави листу „Фигаро” нагласио да је Макронова решеност да унапреди однос са Москвом веома корисна да се „Француска и могуће Европа извуку из слепе улице вишегодишњих бесплодних ратоборних ставова, грешака на обе стране… што се изродило у стратешки апсурд да Француска има лошије односе с данашњом Русијом, него са СССР-ом у последње три деценије његовог постојања”. Подржавајући Макронову политику успостављања бољих односа са Москвом, Ведрин је рекао да је Запад поставио себи илузију о „брзој демократизацији Русије”. „Али Руси су остали Руси. И зато смо љути на њих. То није демократски режим попут нашег, али није ни некадашња диктатура”, рекао је бивши шеф дипломатије указујући на велики безбедносни проблем у Европи. У контексту напуштања великих споразума о разоружању, он је рекао да ће увек остати суседи Русије и да немају много опција. „Можемо да се држимо политике осуђивања, санкција које глупо гурају Русију према Кини, која уопште није онаква како би Руси желели, или да покушамо да обновимо суседски дијалог, чак и ако је он веома компликован.”

Макрон је више пута рекао да жели да врати Русију у Европу, а залагањем Париза и Берлина Русији је враћено право гласа у Парламентарној скупштини Савета Европе.

Путинова посета Француској је наставак разговора француског и руског председника на самиту Групе 20 у Јапану у јуну и на Г-20 у Аргентини у новембру прошле године. После састанка у Версају 2017. године, неколико недеља пошто је Макрон постао председник, Путин је прошле године био домаћин француском лидеру на свом годишњем економском форуму у Санкт Петербургу, а имали су и детаљне разговоре у Кремљу када је Француска победила у финалу Светског првенства у фудбалу 2018. у Москви.


Коментари7
e87bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stanimir
Cilj sankcija je propao (raspad Rusije pomoću obojene revolucije) , a ostvarenje cilja trebalo je omogućiti ulaženje u posjed sirovinskih baza u Sibiru. U opciji je i rat , ali ne ...Rusi imaju dobro oružje. Mora se razgovarati jer se do sirovina u Sibiru mora doći- najskuplja je opcija dignuti ruke od tog kolača.Uskoro će i Ameri zaboraviti priče o neprijateljstvu- prijateljstvo sa Rusijom nasušno im treba-to je gotovo pitanje opstanka. S druge strane Rusiji su prijeko potrebne investicije.
Zvonko
I Putin je pao na kolena pred njenom lepotom.
Marko
Mnogo intersantan clanak, ponovo ujedinjenje krima sa majkom rusijom samo dodatno pokazuje diplomatsku i vojnu moc Rusije. Ovo bi sve islo na korist Srbije, medjutim znajuci nasu vladu, sve je incertum.
Veljko Vuk
Ukoliko autor preuzima atlansku terminologiju aneksija krima, molim Vas za zdravu dozu distanciranja. Ponovo ujedinjenje Krima sa matičnom državom. Prestanak Juristikcije Kijeva nad Krimom. Ispravka istoriske nepravde na zadovoljstvo građana Krima. Ima toliko lepih i objektivnih izraza za taj predivan događaj.
Срђан
Наш задатак као коментатора је да, поред изношења својих ставова, будно мотримо да се овакве ствари не потурају испод жита, јер убрзо постају опште прихваћене. Чињеница је да се у новинарским текстовима врло често износе ставови који нису последица објективне оцене реалних догађаја, него ставови везани за предубеђење или чак лошу намеру. Дакле, анексија је међународно правни поступак, попут анексије Хаваја од стране САД. То никако није случај са Кримом.
Препоручујем 12
Ljubomir Sindzirevic, Dipl. Ing. Grdaj.
I ne samo to, vec i neprimeren izraz "Русија избачена 2014. године због припајања Крима" - nije Rusija izbacena, nego gospoda Zapadnjaci iz protesta nisu dosli na samit, koji je trebalo da bude u Rusiji, u Sociju, 24. marta, vec su se na svoju ruku navrat - nanos organizovali (da ujedem i ja malo!) i sastali u Briselu 4/5. juna, posto su "suspended their participation in preparatory meetings for the G8", tj. suspendovali svoje ucesce u pripremnim sastancima za (samit) G8. Dakle, opet "sitnica".
Препоручујем 17
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља