понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Грађани сити страног мешања у политички живот БиХ

Сви спремни да окончају експеримент звани високи представник, али ништа не зависи од домаће воље, пишу швајцарски медији
Аутор: Младен Кременовићуторак, 20.08.2019. у 20:00
Локални активисти испред седишта високог представника у Сарајеву (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Fehim Demir)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Да ли је у БиХ уопште потребно расписивати изборе”, саракастична је опаска која се већ две и по деценије чује приликом честих расправа у светским центрима моћи, који се питају у БиХ, као и дебата о политичким приликама на којима почива земља са два ентитета.

У пракси, на врху пирамиде је Канцеларија високог представника (ОХР) коју формално, према тумачењу Дејтонског споразума, надгледа Савет за спровођење мира (ПИК), у ком седе представници бројих утицајних земаља. Тамо годинама нема усаглашеног става, јер закључцима контрира Русија. У Бањалуци су убеђени да западне земље у ПИК-у нису довољно коректно уважавале ставове РС, док се, с друге стране, од међународних представника може чути брига због утицаја Русије и Турске.

Постоји још и супервизор за Брчко, а у Уставном суду БиХ троје страних судија неретко носе превагу по изузетно осетљивим апелацијама које се подносе из Сарајева.

Такође, неретко се у политичкој чаршији коментарише како су дипломате по амбасадама чести актери у важним процесима који се воде у БиХ.

Недавни, још увек климави договор водећих политичких партија Срба, Хрвата и Бошњака, то јест Изетбеговићеве СДА, Додиковог СНСД-а и Човићевог ХДЗ-а, први пут на домаћем терену заједнички проблематизује смисао постојања високог представника, што је рефлекторе светских и домаћих медија усмерило на ово питање. Они постављају питање оправданости постојања протектора у земљи која се нада скорој европској перспективи. Швајцарски лист „Ноје цирхер цајтунг” констатује да грађани БиХ немају право да одлучују о укидању функције високог представника и да то може само Савет за спровођење мира или Савет безбедности УН, али додаје: „Високи представник у БиХ Валентин Инцко све више подсећа на меланхоличног европског конзула с почетка 19. века, којег је тако мајсторски описао Иво Андрић – ’изолован и резигниран, а ипак у потпуности део босанског космоса’.”

Аналитичари главну замерку у још живој позицији високог представника проналазе у томе што је у досадашњем деловању распаљивао политичке апетите у Сарајеву и тиме, како верују, саботирао домаћи договор.

„Ако ви унапред имате подршку високог представника, а то директно или индиректно значи и велике силе, онда се осећате довољно сигурним и моћним и не желите да учествујете у постизању компромиса”, износи свој став за Радио-телевизију РС Горан Марковић, декан Правног факултета у Источном Сарајеву.

Швајцарски лист подсетио је и на време Педија Ешдауна, приметивши како је британски дипломата у великом стилу смењивао локалне политичаре и судије, декретом стварао институције и по много чему подсећао на колонијалног гувернера из прошлог века. „Против воље непослушних, али изабраних локалних моћника, покушао је да централизује земљу”, наводи се у тексту и констатује како су сви у БиХ спремни да окончају експеримент звани канцеларија високог представника, али да ништа не зависи од домаће воље, јер иако се већ годинама ни силе које гарантују Дејтонски споразум, ни локална јавност не интересују за високог представника, постоји основана бојазан да ће он још задуго остати марионета у рукама великих сила у БиХ. „Изгледа да грађани БиХ полако губе стрпљење. Први пут то нису само водеће партије из делова земље под српском, односно хрватском доминацијом које захтевају укидање канцеларије. И Бошњаци, који су високог представника дуго посматрали као гарант против покушаја отцепљивања, сада су спремни да окончају експеримент”, оцењује лист. Наводи се да је после Ешдауновог повлачења 2006. нарочито код Европљана, преовладавала жеља да ОХР буде укинут. „Ипак, на помолу је била објава независности Косова са свим компликацијама. То је налагало опрез. Тај корак је одгођен”, додаје се у тексту.

Годинама се спекулише о могућем затварању ОХР-а, а најчешће се при томе позива на мишљења из европских кругова по ком није спојив статус кандидата за чланство у ЕУ са статусом који земља има док над собом има протектора. Раније су испостављени услови домаћим лидерима (пет плус два) које треба да испуне како би ОХР био затворен, међу којима се као најтежи помиње онај о расподели државне имовне између ентитета и БиХ.


Коментари6
141d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бања Лука
Прво и прво, Русија је једина досљедна и праведна у активном истрајавању да се људи у БиХ договоре у оквирима мировног споразума онако како је договорен и написан. Русија је једини стабилизујући страни фактор у БиХ. Једина фигура која ради на одрживој стабилизацији у БиХ је Милорад Додик. Насупрот стабилизацији БиХ су већина муслимана који живе за мајоризацију и Западни Странци који раде на асимилацији свих у Бошњачку нацију тј. мајоризацији и дестабилизацији - сви сањајући олујни нестанак Срба.
Zeljko Adzic
Raspadom YU Bosnjaci su ostali da vise u vazduhu.Potpuno razumem njihovu poziciju.Hrvati i Srbi imaju svoje drzave na granicama...oni nikoga.Zato im je ulazak u NATO neka garancija granica.Neprirodno resenje...apsurd.To je produkt M. zajednice.Interesuje ih samo onoliko koliko su im interesi zadovoljeni.
Malcolm
vreme je za razlaz, kao posvadjana deca koja ne mogu da se dogovore oko igracke pa im uzmes igracku i svako na svoju stranu
Леон Давидович
А ко ће им допустити разлаз? Хтели су деведесетих па шта су направили само дуготрајни рат и страдање. Како би се данас договорили о разлазу?Никако јер ни око чега се не могу договорити , а камо ли око разлаза? Раувалили су државу Југославоју и сада сви заједно нико и ништа .
Препоручујем 14
Felipe
Gradjane BiH je vrlo lako okrenuti da misle suprotno od onoga sto su mislili do juce. Ako su do juce nesto voleli, danas to mrze i vice versa. Stranci to znaju i koriste vekovima unazad.
Славиша Гавриловић
Различити су разлози због незадовољства радом Високог представника. За Србе он је апсолутни негативац, не могу се сјетити ниједне његове одлуке која је била у интересу Срба, нормално да му већ деценијама желе видјети леђа. Опет за Бошњаке, он је постао у задњих пар година предмет критике, јер се баш и није претргао да дјелује у њихову корист, а они су све политичке успјехе остварили преко високог представника. Њихово незадовољство остаје ипак само на нивоу притиска, јер они не могу без Инцка.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља