петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
ИНТЕРВЈУ: АДРИАНА ПОПОВИЋ, вајарка

Свака Љубина изложба знак je да је присутан

Одрасла сам у породици у којој је класична уметност била високо цењена и из тог идејног исходишта сам градила и свој пут
Аутор: Гордана Поповићсреда, 21.08.2019. у 21:00
Адриана Поповић са оцем Љубом Поповићем (Фото David Mohror)

Потпуно сам свесна чињенице да уметници живе онолико дуго колико живе њихова дела, каже Адриана Поповић, очекујући изложбу свог оца Љубе Поповића, која ће бити отворена у САНУ 4. септембра. Вајарка која живи и ради у Паризу, тренутно летује с породицом на Врнику, у кући коју су њени родитељи давно купили, а почетком септембра доћи ће у Београд како би присуствовала отварању поменуте изложбе.

– Свака Љубина изложба за мене је драгоцено подсећање да је мој отац присутан, да је све што је створио својим талентом, идејношћу и том посебном пиктуралношћу коју је утиснуо на своја платна, и даље ту међу нама. Посебно је у свему томе важан рад Модерне галерије у Ваљеву, која негује Љубину заоставштину и наставља путем који је он поставио – наглашава.

Да ли је неко контактирао с вама из САНУ поводом те изложбе, рада на каталогу?

Не директно. Мада, морам вам признати, да дубоко емотивно и даље доживљавам то што сам изгубила оца. Тешко је у таквом стању прелиставати грађу о њему, прикупљати све потребне информације, гледати филмове… Ту врсту рада је преузела овог пута на себе Славица Батос, његова друга супруга.

Овде се доста писало о локацији на којој је Љуба Поповић сахрањен, о одржавању тог места које је две године било запуштено… Какав је ваш став о томе?

Мој отац је увек остао везан за Ваљево. Како је читавог живота био истински индивидуалац, његово истурено место, „с погледом” на Ваљево које је толико волео можда је по његовој мери. С друге стране, за мене је мој отац присутан свуда, у сећањима, мислима, ваздуху који дишем, у свему што радим… Не бих желела никакву политизацију у вези с његовим гробним местом. Само желимо, у сарадњи с галеријом у Ваљеву, да све то буде пристојно одржавано, достојно уметника какав је био и јесте мој отац. Наравно, и град Ваљево томе треба да да свој допринос.

Докторирали сте пластичну уметност на Сорбони. И сами сте уметница, вајарка. Како је борити се за класичну скулптуру у ери перформанса?

Одрасла сам у породици у којој је класична уметност била високо цењена. Моја мајка, архитекта Наташа Јанчић, прва Љубина супруга, такође је допринела мом познавању модерне и класичне уметности. Рад мог оца је у том смислу познат. Из тог идејног исходишта заиста нисам могла до краја да разумем шта се то дешавало у уметности деведесетих, читаву расправу о модернизму, постмодернизму. Од малена сам осећала потребу да вајам, али ми није било лако да саопштим да ћу студирати уметност. Ипак, кад сам отишла на Бозар, да се информишем о студијама, све са чиме сам се тамо тог дана сусрела било је прилично далеко од оног београдског искуства студирања мог оца о коме нам је причао. Очекивала сам да видим цртање акта, опипљивије учење уметности… Зато сам одлучила, пошто ми је добро ишло у школи, да се посветим нечем егзактном. Изучавала сам геофизику, паралелно сам завршила историју уметности и археологију. Током тих студија цртеж је имао своје место, а и упознавање материје и форме. Када сам завршила та два факултета, осетила сам се довољно јако да се вратим уметности. Онда сам отишла на Сорбону на трећи факултет.

Моји родитељи су инсистирали да сестра и ја говоримо српски, па то преносим и на свог сина који разуме и прилично говори наш језик, а уз то учи ћирилично писмо

Какво је ваше искуство изучавања уметности на Сорбони?

Тражила сам одговор на питање које ме је условно све време мучило. Како је могуће да сам савремени уметник, уметник који ствара у свом времену, а да по неким критеријумима нисам савремена. Све то учење ме је на крају довело до спознаје која је битна за мој уметнички пут. То што је на почетку било само осећање о допадању и недопадању, сада сам могла да рационализујем, објасним, учиним јасним себи, а преко мог рада и другима. Моје теме су савремене, мој начин рада садржи у себи читав пређени пут историје уметности. Постоји књига на ту тему коју бих свима препоручила „Парадигма савремене уметности” социолога Натали Ајниш.

Позната је и ваша борба за родну равноправност?

За мене је уметник врхунски, у зависности од квалитета његовог рада, а не пола. Нажалост, и даље постоје мени необјашњиви трагови шовинизма, које сусрећемо у приступу понеких кустоса који организују изложбе, где често имена жена уметника висе на крају спискова, а онда у медијима неким чудом чак и нестану. Опет, време као врхунски судија, нађе свему праву меру. Врхунски уметник остаје врхунски, без обзира на пол. Објавила сам и два текста на тему родне равноправности. Сматрам да именица уметник за сада треба да остане у мушком роду јер јој женски род, нажалост, и даље доноси известан пејоративни призвук.

Којом динамиком излажете у Француској?

Управо сам ове године имала велику ретроспективну изложбу у Културном центру Курбевоа. До сада сам имала шест самосталних изложби углавном у Француској и једну у Тел Авиву. У многим групним изложбама излагала сам у Француској, Србији, Холандији….

Кад је реч о вашем породичном стаблу, ви сте прва генерација рођених у Француској, а ваш син је већ друга генерација. Колико сте очували српске корене?

Ових дана летујемо на Врнику, близу Корчуле. Често са сином возим кајак, који ми је Љуба оставио. Осим кајака, мој отац нам је оставио и снажна осећања према простору с кога потичемо. Моји родитељи су инсистирали да сестра и ја говоримо српски. Врло свесно, најбоље што знам, то исто преносим и на свог сина. Он се зове Милан, има осам година, разуме и прилично говори српски, уз то учи ћирилично писмо. Мислим да би Љуба био задовољан.


Коментари7
762e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gordna Pimic
Bravo !Bravo Adrijana!Tako se u vama nastavio Maestrov duh!Naravno, tesko je i bolno govoriti o ocu koji je nedavno otisao! Nadamo se da cemo vas videti na izlozbi u SANU!Steta sto niste nesto rekli kad cete vi izlaagaati u Beograadu. Mozda da kazete koju rec na otvaranju ili vasa sestra - bilo bi zanimljivo. Kriticari su svoje rekli i sud publike vec odavno dat ,ali bi vase secanje na Velikog oca bilo zanimljivo!
MILA ZARUBICA
Ljuba nije slikar vec-INSTITUCIJA!Jedan od tri najuspesnija slikaraa u Parizu!Kad se misli na uspeh u Parizu misli se na Dadu-Ljubu i Vladu.Ne samo da je divno slikao vec je i umeo da lepo govori o tom sta slika i jos bezbroj bravurica da napraavi. Cerka je ocigledno nasledila ne samo da lici na njega vec i da lepo i prijatno govori!Uz to hvala Politici da nas je podsetila na to da Ljuba ima taako zanimljivu kci takodje umetnicu. Posebno je lepo da cujemo da mu unuk neguje nas jezik!
Baba
Ne znam sto se toliko favorizuje pariska skola nasih slikara, kad imamo i boljih. Konkretno od Ljube je mnogo bolji njegov prezimenjak Mica.
David
Au, brate "baba"... Kakva vas crna pariska škola snašla, Ljuba je i'školovan ovde, u Beogradu, Srbiji, kako hoćete - Jugoslaviji. Što je slikao ovde poneo je tamo i tim smerom nastavio. Poređenje slikarstva Miće i Ljube uopšte ne stoji - sem u prezimenu i subverzivnom odnosu prema akademskoj ortodoksiji - Mića je jedan od osnivača Zadarske grupe i većim delom svog rada pripada enformelu, dok je docnije Ljuba sa svojim društvom formirao ekipu Medijale blisku nadrealizmu...
Препоручујем 24
Драган
Браво. Љубу сам давно као средњошколац одгледо у тв лица као сав нормалан свет ,уколико се добро сећам и на мене је оставио утиск човека. Такав утисак да када год нешто видим и чујем о њему, не прескочим, већ са знатижељом се информишем. Будите поносни. ;-)
Чарлс Ф. Кејн
Највећи српски сликар у посљедњих 50 година.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља