Планирано је да се и код нас уведе јединствен број телефона за хитне случајеве, попут оног 112, који се примењује у земљама Европске уније. Када се нешто догоди, позива се тај број и није битно да ли је месту несреће ближе служба хитне помоћи једног или другог града, јер у помоћ полази онај ко може први да реагује, истичу у Министарству здравља.
Ово ће бити само корак ка успостављању новог система рада хитних служби и домова здравља и више се неће дешавати да се не зна ко је надлежан за пружање помоћи у одређеним ситуацијама, истакао је министар здравља Златибор Лончар прошлог викенда. Повод је, нажалост, била смрт двогодишње девојчице којој је позлило, а на позив родитеља лекари у Црној Трави су рекли да не могу да изађу на терен, а у Сурдулици им је препоручено да сами транспортују дете до најближе амбуланте јер они немају слободан ауто.
Спајање домова здравља и општих болница у један систем требало би да доведе до боље искоришћености кадрова и опреме, али и до ефикасније лекарске помоћи и пружања здравствене заштите, а самим тим и краћег чекања на прегледе. По Закону о здравственој заштити, који је усвојен у априлу, од 1. јануара наредне године почиње процес спајања ових установа у здравствене центре, који ће бити под директном надлежношћу Министарства здравља. До сада су болнице биле под ингеренцијом ресорног министарства, а за домове здравља је била надлежна локална самоуправа.
Тако се стичу услови за запошљавање нових медицинара, али и за бољу искоришћеност оних који већ ту раде. На пример, до сада гинеколог из дома здравља није имао дежурства у болници, а сада ће их имати, а лекар који је запослен у болници моћи ће да ради у амбуланти дома здравља. Исто важи и за коришћење опреме, јер неће моћи да се чека на ултразвучне прегледе у домовима здравља, а да апарати у болницама скупљају прашину и раде само у једној смени. Кад је реч о руководиоцима установа, они ће се бирати на конкурсима, али под надзором министарства, које ће постављати управне и надзорне одборе. До сада је за улагање у домове здравља била задужена локална самоуправа, а од наредне године за помоћ у реновирању ових установа и набавку опреме биће задужено искључиво Министарство здравља.
– То све неће моћи да се примени тачно 1. јануара, али од усвајања закона имамо рок од 18 месеци да израдимо подзаконске акте који ће све тачно дефинисати – додају у Министарству здравља.
Према речима др Зорана Гојковића, покрајинског секретара за здравство, радна група овог секретаријата већ увелико анализира постојећу ситуацију на територији Војводине, са задатком да, узевши у обзир кадровске потенцијале, демографску слику, капацитет и распоред здравствених установа, степен урбанизације, саобраћајну повезаност, економске и друге чиниоце, достави предлог плана мреже здравствених установа на територији Војводине.
– На основу досадашњих анализа, један део здравствених установа биће спојен да би пацијентима здравствена заштита била на једном месту, а самим тим приступачнија, целовитија, квалитетнија и знатно бржа, а целом систему економичнија и финансијски исплативија – истакао је др Гојковић.
Директори здравствених установа са којима смо разговарали једва чекају тренутак да опет буду стављени под надлежност Министарства здравља, јер сматрају да садашње стање није добро. Тако, на пример, др Ервин Ћоровић, директор Дома здравља „Нови Пазар”, напомиње да се у том граду у истом кругу налазе болница и дом здравља, а да функционишу као две независне целине. Некада тешко могу да објасне пацијентима да нису повезани и да не може све да се заврши у једном тренутку.
– У неким ситуацијама се понашамо као да смо километрима удаљени једни од других. Спајање домова здравља и болница биће добар потез, јер ћемо, рецимо, моћи да решимо проблем са дежурствима педијатара и гинеколога. Биће добробити и за младе лекаре, јер они који раде у дому здравља нису могли да аплицирају за специјализацију у болници. Ми смо могли да их шаљемо само на специјализације из опште медицине, педијатрије и ургентних стања, а они би можда желели хирургију или интерну медицину, на шта може да их пошаље болница – истиче др Ћоровић и додаје да ће обједињавањем установа и санитетске службе функционисати боље и без бирократских препрека.
Слично размишља и др Зорица Момчиловић, директорка ДЗ „Прокупље”, која сматра да ће обједињавањем домова здравља и болница са једног места моћи боље да се координира, али и да ће кадрови моћи праведније да се расподеле.
– На пример, ако једна установа не може да постигне да уради скрининг, док друга може, али нема неки апарат, онда то може да се уради сарадњом између њих. Квалитет здравствене заштите може да се побољша, а пацијенти ће мање чекати на прегледе и биће задовољнији. Тренутно имамо две екипе хитне помоћи које увек дежурају, а када се спојимо са болницом на једном месту ће се налазити и хитна помоћ и служба за пријем ургентних стања, па ће то боље функционисати – каже др Момчиловић.
Због чега је тачно одлучено да се укине децентрализација здравства није у потпуности јасно, али се у лекарским круговима може чути прича да су здравствене власти незадовољне јер општине и градови нису у довољној мери финансирали домове здравља. С друге стране, противници централизације у здравству сматрају да је нови-стари начин рада само намера власти да из престонице управљају важним институцијама у мањим местима, чак и тамо где владајућа коалиција није на власти.
