субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:39

Пленковић осудио напад на Србе у Книну

четвртак, 22.08.2019. у 14:43
(Фото EPA-EFE/DANIEL KASAP)

ЗАГРЕБ – Премијер Хрватске Андреј Пленковић каже да је напад на Србе у кафићу у Книну за најоштрију осуду, али, ипак, оцењује да је реч о чину појединца а не о клими у друштву која подстиче насиље.

„Ја не видим такву климу. Ово су индивидуална дела појединаца која треба санкционисати”, рекао је Пленковић.

„Оно што радимо ми као влада је управо обрнуто, смањити поларизацију, смањити искључивост и ићи против оних снага које хоће тензије у друштву, а таквих је доста”, додао је он, преноси Танјуг.

Истиче да треба санкционисати починиоце таквих дела и да је то најбоља порука и решавање проблема.

„Увек има оних који су девијантни. Не дај Боже да је то правило, то би била јако забрињавајућа околност у Хрватској. Зато сам рекао да мањине треба да буду део парламентарне већине у Хрватској, да остварују своја права. То за већински народ није проблем, него плус. Ако штитимо права мањина, лакше ћемо се залагати за права наших мањина у тим земљама”, рекао је Пленковић.

Коментарисао је и то што је слика Анте Павелића пронађена у вили бившег министра управе Ловре Кушчевића, оценивши да је то лоше.

„Изненадило ме то, нисам могао да верујем”, рекао је Пленковић.

Група маскираних нападача упала је у кафић код Книна и физички напала госте који су синоћ гледали утакмицу Црвене звезде, а у тучи је повређено пет особа, као и једно дете.

Након тога, око 22.50 сати у месту Ђеврске, неколико за сада непознатих особа је вербално, а потом и физички, напало власника другог кафића и госте, али нико није повређен.


Коментари17
bd4e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

neko treći
Gospodine Deviću, spominjem '91. jer sam je doživio, pa ni tu nisam uticao na istoriju. Nisam odgovoran za nikakve zločine i nedjela, a iste osudjujem. Vi spominjete '18. koja isto nije početak istorije. Gdje početi? Meni odgovara vrijeme prije velikog rata, ali... ko me pita? Zločina je bilo, ko je osudjen, osudjen. Mrtvima se ne može suditi, živi ne snose odgovornost za ,18. i '41.
neko treći
@dr Slobodan Dević; Premlad sam da bih došao 1918., a i za drugi sv. rat. Doživio sam (i preživio!) jedino '91. Ne ponovila se.
anaig
Ako ste premladi, onda se obrazujte i ne slusajte tipove poput Plenkovica. Citajte Tvrtka Jakovinu i spoznacete stosta. S uvazavanjem za vasu malodost, ali treba citati.
Препоручујем 7
dr Slobodan Devic
I ja sam premlad za 1918-tu, ali istorija ne pocinje od 1991-e, mada biste Vi to zarko zeleli ...
Препоручујем 20
neko treći
@Petar I; To su sve posljedice iste.
EvGenije
@Milko: Za toliku krv u balkanskom blatu vi ste najzaslužniji. Država Slovenaca, Hrvata i Srba, kasnije Jugoslavija, nestala je pod nemačkm bombama i gusenicama i pod ustaškom kamom u stravičnom genocidu koga su se užasavali čak i autori holokausta. Kraljevina Crna Gora se dobrovoljno priključla novoj državi 1918. To što se danas toga stide je njihov problem. Zadovoljni?
Препоручујем 7
Milko
@dr Slobodan Devic - Ma naravno, vjekovni san nam je bio da se valjamo u balkanskom blatu. Samo ne znam gdje su nestale Država Slovenaca, Hrvata i Srba i Kraljevina Crna Gora. Znate li možda Vi ?
Препоручујем 9
Прикажи још одговора
Леон Давидович
То није ни за какво потцењивање и приписивање појединцима. Ако гледамо историју колика год је бројност екстремиста они нису за потцењивање. У априлу 1941. колика је била бројност усташа у НДХ? Били су свакако мањина, али за час успели су се оргамизовати наћи истомишљемике и починити геноцид над Србима, Јеврејима и православним Ромима. Дакле, нема оправдања да малобројност екстремиста умањује опасност(заправо нико и не зна колико има потенцијалних екстремиста данас у Хрватској)
Petar I
Toliko o velikosrpskoj agresiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља