понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18
ПРОНАЛАСЦИ

Босоноги у рат

Прва обућа појавила се у античкој Грчкој, али су ратници и у то време у бој ишли без ње
Аутор: Р. М.петак, 23.08.2019. у 20:00
(Фото: Пекселс)

Иако су људи о одећи размишљали и трагали за њом практично од свог настанка, о ногама, тачније о стопалима, нису водили баш много рачуна. Због тога је прошло много векова док није створена прва обућа.

Неколико миленијума пре нове ере људи су, како се претпоставља, у хладнијим крајевима обавијали стопала животињском кожом, јер је то био једини начин да ове осетљиве делове свог тела заштите од смрзавања. У топлијим крајевима брига о стопалима готово да није постојала, јер су сви ходали боси.

Прве ципеле у ствари су биле сандале и датирају од пре 7000–8000. година пре нове ере и пронађене су у Орегону у САД. Најстарије кожне ципеле које су у потпуности биле затворене пронађене су у Јерменији и верује се да потичу од 3500. година п. н. е.

Ипак, сматра се да су се неке врсте обуће користиле много пре ових датума. Претпоставља се да су први пут коришћене још пре 26000 година.

На многобројним египатским фрескама и скулптурама које су настале у доба пре наше ере приказивани су краљеви у одећи и са скупоценим украсима, али босоноги.

Древни Египћани, Сумерци, па чак и Асирци, ишли су у бојеве боси, док неки цртежи сведоче да стари Грци нису били заинтересовани за обућу као одевни предмет и да су у борбу ишли без обуће, иако су им цеванице биле заштићене специјално направљеним металним штитницима, нешто налик на мини-оклопе.

Чак се верује да је Александар Македонски освојио целокупни блиски исток с војском која је била боса. На већини кипова из тог доба не види се било каква обућа.

Најстарије кожне ципеле пронађене у Јерменији  (Фото Википедија CC BY 2.5)

Прва обућа појавила се баш у античкој Грчкој. С обзиром на климу, предност у изради имале су сандале. Од коже или од плетених влакана, како се претпоставља, сандале су се појавиле око 1.500 година пре наше ере.

Обућари у већим градовима правили су сандале тачно по мери, на лицу места, и то тако што су оцртавали муштеријино стопало директно на кожи, коју су затим секли и обрађивали.

Жене су најчешће носиле папуче, док су за путовање употребљаване посебне ципеле. Оне су биле дубоке до висине чланака, а на предњем делу су имале специјално направљене траке.

Ипак Римљани су имали другачији стил и знатно су више користили обућу. Наравно, то је омогућавало војсци да буде знатно опаснија на бојним пољима.

Обућа је била неопходан одевни предмет високог сталежа.

Према неким историјским подацима, прве ципеле у западном делу Европе су настале у бронзано доба. Зими су људи овог поднебља најчешће носили чизме које су биле направљене од филца и извезене свилом. Иако нису биле топле нити су штитиле стопала од хладноће, ове чизме биле су изузетно популарне због свог лепог изгледа.

У новијем добу развој обуће разликовао се у зависности од поднебља. У средњем веку обућа постаје и озбиљан модни детаљ, те почињу да се развијају и ципеле само у сврхе ношења на угледним местима.

Дуго векова ципеле су прављене ручно, па самим тим није постојао велики избор модела. Ексклузивнија врста обуће, која је украшавана вредним рукама мајстора и често скупоценим материјалима, била је намењена вишим друштвеним слојевима.

Израда обуће дуго практично се није мењала, све док 1846. године није пронађена шиваћа машина. Уз помоћ ове направе знатно је олакшано прављење ципела, а у прошлом веку, када је почела и индустријска производња обуће, на тржишту су се појавили и најразличитији модели ципела, чизама, сандала и папуча. У модерно доба, у 20. веку све чешће се за израду обуће користе вештачки материјали уместо природних, који су се показали као изузетно издржљиви и лаки за одржавање. Почиње производња с различитим материјалима као што су: гума, пластика, вештачка влакна и други. У скорије време почела је и производња од разградивих материјала.

Прошле године глобална индустрија ципела нарасла је на више од 100 милијарди долара. Најдоминатнија производња се налази у Кини са око 63 одсто светске производње.


Коментари1
d9c69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Stojkovic
у НОР-у су ПАРТИЗАНИ махом били без ципела, причао ми мој отац Радојко. Тек касније од Бугарских заробљеника су добили обућу и одећу. Причао ми није узео бунду већ прслук да би се лакше кретао. А Бугарске цокуле први пут видео.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља