среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52
АКТУЕЛНО: СЕЗОНА АЛЕРГИЈА НА АМБРОЗИЈУ

Стигла нам пре 66 година

Први пут ова алергена биљка је примећена 1953. у Сремским Карловцима и Новом Саду где је доспела из Румуније бродовима који су пловили Дунавом, а у Србији је на њу данас алергична свака десета особа
Аутор: Др Марко Љ. Несторовићнедеља, 25.08.2019. у 10:00
(Фото Пиксабеј)

Амброзија (Ambrosia artemisiifolia L.) најпознатија је и најопаснија алергена биљка на свету. Полен амброзије изазива алергију код 10 одсто људи, а узрочник је 50–60 процената свих поленских алергија. Код најосетљивијих особа само осам до 20 поленових зрна у метру кубном ваздуха може да изазове јаке реакције, а само једна биљка амброзије продукује до 8 милијарди поленових зрна! Сматра се да на нашим просторима расте око 10 биљака по сваком становнику.

То је једногодишња биљна врста, висине од 20 до 200 сантиметара. Цвета од почетка јула па све до касне јесени и првих мразева.

Из Америке у Европу

Амброзија је самоникла биљка степско-преријских подручја Северне Америке, али се проширила по целом свету.

Сматра се да је у Европу унета у првој половини 19. века. Први пут је регистрована пре 156 година Немачкој 1863. године, а две године касније у Француској. У западној Европи ни данас није масовна и није се одомаћила, већ лута у разним типовима екосистема, јер због климатских прилика, пре свега, повећане влажности, њени плодови не сазревају у потпуности.

У Европи расте у централним, јужним и југоисточним деловима на запуштеним подручјима и око урбаних средина. Почев од раних осамдесетих година, амброзија се у централној Европи рапидно шири, нарочито у пољопривредним регионима. Овај феномен делимично може да се објасни преласком са традиционалних ратарских култура (кукуруз, пшеница) на нове (сунцокрет, шећерна репа), јер се семе амброзије веома често може пронаћи као контаминат у семену сунцокрета.

У Србији је амброзија први пут примећена пре 66 година, 1953. у Сремским Карловцима, Петроварадину и Новом Саду. Сматра се да је на ове локалитете доспела из Румуније, бродовима који су саобраћали Дунавом. У Румунији, у Карпатској котлини ову врсту први пут запажа мађарски ботаничар Шандор Јаворка 1908. у околини Оршаве (румунски део Подунавља). Касније су Сремски Карловци, Петроварадин и Нови Сад постали жариште њеног ширења у Војводини. Интересантно је да се у Банату ова биљка појавила релативно касно, тек око 1980. Расте претежно у низијским пределима, нарочито у Војводини, Београду и гравитирајућим подручјима, ширећи се на југ, долинама река.

У последњих тридесетак година њено ширење је веома уочљиво и у јужним деловима Србије. Идентификована је у долинама Велике и Јужне Мораве, у Сићевачкој клисури, поред Пећке бистрице на Косову и Метохији, а местимично и у јужном Подрињу, па преовлађује мишљење да ће ускоро постати проблем целе Србије.

Последња експанзија амброзије, која се у средњој и источној Европи бележи у протекле две и по деценије, блиско је повезана са процесом социо-економске и политичке транзиције. Током овог процеса бројни пољопривредни комбинати и кооперативе социјалистичког типа су затворени, а огромни комплекси земље раздељени првим власницима или њиховим наследницима који је нису обрађивали често и годинама. На тај начин су запуштене велике површине некада добро обрађиваног земљишта које је амброзија лако и брзо колонизовала. Осим тога, изградња нових путева, ауто-путева, трговачких центара, итд., допринела је формирању великих површина деградираног земљишта јер, по правилу, у бившим социјалистичким државама нису постојали нити постоје стандарди управљања екстеријером (као што је случај са, рецимо, Мађарском, где је проблем ширења амброзије много више изражен у поређењу са суседном Аустријом).

У еколошком смислу амброзија је пионирска врста, прилагођена освајању празних еколошких ниша и деградираних земљишта са којих је уклоњена уобичајена вегетација. Због свог фронталног ширења сматра се изузетно агресивном и опасним коровом. Ова биљка је нашла празну еколошку нишу и гостољубиво окружење јер је не угрожавају ни бубе, које је једу, ни друге биљке. Ширењу амброзије, такође, изузетно погодује загађење ваздуха, као и опште смањење квалитета животне средине. Расте на отвореним, осунчаним земљиштима, на песку, сметлиштима, а често и на грађевинском отпаду. Има је и поред путева, на неодржаваним травнатим површинама. Као коров јавља се у свим усевима, воћњацима, виноградима, повртњацима, баштама. У новије време налази се и на слатинама, што говори да подноси и заслањена земљишта. Када за њу наступи неповољни период преживљава у облику семена, клијавост семена траје и до 40 година.

У борбу са рукавицама

Кад је у питању сузбијање амброзије чаробног штапића нема. Најбоље би било када бисмо могли да почупамо све биљке са кореном, али то је практично немогуће зато што се амброзија шири на великом подручју. Биљку не смемо да чупамо голим рукама већ искључиво рукавицама јер се сматра да делује и контактно.

Други начин сузбијања је кошење, али овде је озбиљан проблем што се након две недеље после кошења биљке регенеришу. Овог лета је већ касно за правило да би прво кошење требало извести до 20. јуна, друго до 20. јула, треће до 20. августа, а четврто до 20. септембра. На пољопривредним површинама амброзија се сузбија комбинацијом агротехничких мера и хербицида. Што се тиче хемијског сузбијања данас на тржишту постоје и јефтини и скупи хербициди којима се може успешно уништавати. Хемијско сузбијање треба спровести под контролом дипломираних инжењера пољопривреде за заштиту биља.


Симптоми алергије

– кијање (више од 10 пута)

– свраб у носу и грлу

– водени исцедак из носа

– зачепљен нос

– осећај пецкања и сузење очију

– коњуктивитис

– оток очних капака

– отежано дисање и упала дисајних путева.


Подаци о концентрацијама

Детаљни подаци о концентрацији алергеног полена у ваздуху могу се добити на веб сајту Републичке агенције за заштиту животне средине у Београду (www.sepa.gov.rs) и Лабораторије за палинологију Департмана за биологију и екологију у Новом Саду (www.nspolen.com).


Лековита својства

У традиционалној медицини староседелаца Северне Америке амброзија се користила за лечење дизентерије и високог крвног притиска. Препарати амброзије су се користили и за снижавање високе температуре и сепсе, али и као антитуморски агенси.

Биохемијски састав амброзије је сложен и још увек недовољно истражен. Резултати до сада спроведених истраживања показују да амброзија садржи етарско уље, терпеноиде и полифенолна једињења (флавоноиде, фенолкарбонске киселине и танине). Постоје покушаји да се биљка фармаколошки искористи за лечење срчаних обољења, против повишеног холестерола и липида у крви и за заштиту јетре. У овим покушајима предњаче руски научници. Међутим, технолошка процедура је сложена, скупа и још увек неподесна за ширу примену.


Коментари15
86038
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr24
Ambrozja je veoma nezgodna ali tu su i druge biljke koje su takođe alergeni, leska, topola, lipa čak i trava. Ne možemo spaliti i uništiti sve biljke da bi smo izašli na kraj sa alergijama. Treba jačati imuni sistem 2-3 meseca pre pojave alergena i u tome mnogo mogu da pomognu Omega 3 nezašićene masne kiseline, kurkuma, Kordiceps pa čak i kopriva. Rešenje uvek postoji i ne treba ići linijom manjeg otpora.
Jovana
Odakle bi drugde nego iz Amerike, šteta što joj se teško odupreti i ko bi rekao da može izazvati toliko alergije, kod čoveka. Mada mi je jedan komentar privukao pažnju, pominje se gljiva acricus ako se ne varam
sanja
Sve vise ljudi pati od alergije, a vecina od ambrozije. I moja sestra je bila alergicna na ambroziju, prijatelji su joj preporucili gljivu Agarius, stanje joj se poboljsalo. Naučne studije su dokazale da Agaricus blazei Murii može ublažiti alergijske i upalne procese u organizmu.
Jovan Petrovic
Divan clanak jos divniji komentari Eto ima ljudi koji ipak dosta znaju i o alergenima i slicnim stvarima Bravo Ja na svu srecu nisam alergican na ambroziju ali jednom kad sam ispirao grlo propolisom sav sam se naduo (alergija)
Cccccccc
Da neko pocne da otkupljuje ovu biljku sa korenom,recimo drzava I od nje pravi pelet.ako ne znate kako pitajte kineze.narod bi od nje a I drzava imala koristi ovako ne.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља