субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:56

Повратак Јосифа Висарионовича

Аутор: Бошко Јакшићсреда, 28.08.2019. у 18:00

Серија политичких протеста у Москви, пропраћена полицијским насиљем и хапшењем стотина демонстраната, лако је могла да буде избегнута да је власт допустила да опозиција има своје кандидате на септембарским изборима за градску Думу.

Кремљ је, међутим, узвратио силом како би још једном послао поруку да неће допустити ни симболично присуство оних које власт назива „несистемском опозицијом”.

Увећавају се страхови да пендреци и сузавац призивају духове тамне прошлости. Реторика враћа у времена Јосифа Висарионовича: опозиционари су „непријатељи државе”.

Путин је на пола копља обележио 70. годишњицу октобарске револуције: он не подноси револуције и народне протесте, па је јасно да му је од Лењина ближи срцу Стаљин.

Паралела која се извлачи је прецизна: Стаљин је СССР извукао из пепела и претворио га у светску силу. За Стаљина се не везује само тријумф над Хитлером, већ и сви совјетски успеси, мада неки данас делују митски: благостање и сигурност свакодневног живота. Сада је ту Путин, који је од Бориса Јељцина наследио Русију на коленима и повратио јој понос и статус глобалне величине.

Садашњи владар Кремља није стаљиниста, али потискује у други план милионе Стаљинових жртава. Хазјајин је био победник у Великом отаџбинском рату, а победници се не осуђују.

Данас, више од пола века од тајног говора тадашњег лидера Никите Хрушчова на 20. конгресу КП 1956, када је најавио разлаз са стаљинизмом, Русија није довољно упозната са злочинима диктатора.

Стаљин, „човек од челика”, владао је СССР-ом од 1922, а умро је марта 1953. Његово балзамовано тело је 1961. изнето из маузолеја на Црвеном тргу и сахрањено у једноставном гробу близу кремаљских зидина. Исте године се Хрушчов потрудио да Јосиф Висарионович нестане са јавне сцене.

Мењана су имена градова, тргова и улица који су носили његово име. Одолео је Стаљинов музеј у његовом родном Горију, у данашњој Грузији, који је отворен 1957. и успешно је преживео времена дестаљинизације и касније покушаје грузијских власти да га претворе у музеј репресије.

И пре него што се СССР распао, у време перестројке и гласности, многи људи тражили су чињенице: како је принудна колективизација изазвала велику глад 1932–1933. и усмртила милионе? Колико је људи убијено у чисткама? Шта је све Хрушчов рекао о Стаљину?

Али Стаљин никада није нестао као милиони људи које је послао у гулаге. Није избрисан из меморије попут Троцког и Бухарина, који су преко ноћи уклоњени са званичних фотографија. Данас се Стаљину откривају споменици, а улепшавање његовог политичког лика има више од дискретне подршке Кремља.

(Илустрација Срђан Печеничић)

Историја народима даје карактер, идентитет и институције, али није лек са обавештењем о правилном дозирању. Често може да буде погрешно читана или злоупотребљена. Извесно је да не постоји интерпретација руске историје око које би сви били сагласни, али је индикативно да се Путин опредељује са верзију за коју су многи мислили да је покопана у мраку стаљинизма.

Иако стаљинисти сматрају да је Комунистичка партија сувише реформистичка и обећавају да ће оборити режим и вратити се чистим бољшевичким коренима, Путин их не доживљава као опасност. Пре као савезнике у цементирању политичког система који има мало везе са демократијом. Иако је у Москви подигао споменик жртвама стаљинизма и отворио музеј гулага, он не покушава да се супротстави оживљавању Стаљиновог култа.

Култ никада и није умро. У склопу прослава совјетске победе над Хитлером, Стаљин се 2010. први пут после више деценија преко постера вратио на улице Москве и био поздрављен као ратни херој. На великој церемонији одржаној ове године поводом Дана победе у Новосибирску, трећем по величини граду у Русији, откривена је Стаљинова биста – једно од око 130 спомен-обележја откривених током последње две деценије, које се поклапају са временом Путинове власти.

Шеф Кремља својевремено је рекао да је распад СССР-а „највећа политичка катастрофа 20. века” и на све начине покушава да поврати моћ совјетских времена – ако не територијално, оно политички и војно. Не случајно, споменици Стаљину појавили су се по Криму у већем броју након анексије 2014. Потврђујући налет новог милитантног патриотизма, стотине улица широм Русије носе име генералисимуса.

Иако је у Москви подигао споменик жртвама стаљинизма и отворио музеј гулага, Путин не покушава да се супротстави оживљавању Стаљиновог култа

Архиви који би разоткрили Стаљинове злочине су затворени. Ревизија историје даје резултате: упитани у марту ове године шта мисле о сину обућара који ће постати један од најмрачнијих симбола 20. века, чак 70 одсто Руса велича његову улогу у историји.

Створен је амбијент у којем готово половина Руса између 18 и 24 године не зна шта су биле велике чистке. Највећи број младих није ни чуо за нобеловца Александра Солжењицина, који је био жртва стаљинистичких прогона. У Волгограду, бившем Стаљинграду, продаје се освежавајуће пиће са Стаљиновим лицем на етикети.

Верници купују иконе са ликом Висарионовича Џугашвилија, који је у младости био надарени ученик богословије у Тбилисију. Заборављају да је Стаљин под слоганом о религији као „опијуму за народ” прогањао православље, спаљивао цркве и стрељао више од 110.000 свештеника.

Комунистичка партија из Санкт Петербурга чак је 2008. московској патријаршији предлагала да Стаљина прогласи свецем. Патријаршија је предлог да се канонизује човек кога је црква проклела одбацила као „скандалозан, бизаран, циничан и непристојан”.

Стаљин и данас дели Русију: једни га оптужују што је побио милионе невиних људи и питају се како диктатор може да буде пример за углед, други верују да су ликвидирани били непријатељи државе или криминалци и да циљ оправдава средства. Ови други су у већини.


Коментари55
7575a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljupce
Uvek naslednici Malo hvale Malo kude AL ne mrze
феликс1956
@аутор.-наставак коментара. Краљ А. Карађорђевић је, после I св. рата, у Краљевини СХС, извршио аграрну реформу и велепоседницима из припојених крајева (највише у Хрватској и Босни) одузео велика имања. Затим их је распарцелисао и поделио својим демобилисаним војницима. То су биле познате "добровољачке парцеле". Ј.Б. Тито је то исто урадио 1945. год. Па зар би ово значило да је долазак овог потоњег "...повратак краља Александра Карађорђевића"...?
феликс1956
@ аутор текста. Некада сам са великом пажњом и одобравањем читао Ваше текстове. У својој библиотеци имам књигу о Израелу са Вашом посветом мом оцу. Али, овим текстом сте ме много разочарали. Знам, општа фраза "...свако има право на сопствено мишљење..." покрива скоро сваку ситуацију. Упоређивати В. Путина са "Хазјајином" (за оне мање упућене-један од Стаљинових надимака) је стварно ПРЕВИШЕ. Ако наставите тим путем, мођда ћете у неком будућем чланку упоредити Трампа са фараоном Рамзесом II.
Потемкин
@Сава Ристић. Тек сада видех одговор и Ваше питање. Александр се вратио у САД јер је земља у којој је рођен постала за њега болно иностранство. Одавно. Још за време Хрушчова. У свему страшно и поучно за све људе света није само масовно убијање тела, већ и масовно и споро убијање сећања и душе. Убијање као део званичне државне политике. Повратком у САД, само је ублажио бол у души, јер његове земље, у којој је растао - више нема.
demokratski kult
Kakav je stav autora? Komunisticka revolucija je ok ali nevaljale vodje uprskale stvar! Izaci iz kapitalizma nasilnom revolucijom samo da bi se uz 'demokratske reforme' ponovo vratili u truli kapitalizam!! p.s.Staljin revolucionar je samo radio sto mu je bilo u opisu radnog mesta. Nije on pisao program komunisticke partije a tamo je bilo napisano da nasilje jeste ono sto treba. Sta treba da radi Putin, da dozvoli da se lokalni Preletacevic Beli ustolici sa kofercetom sa nuklearnom sifrom u ruci.
Vujadin
A da li je Bosko Jaksic ikada napisao bilo kakav negativan komentar o lokalnim diktatorima - don Milu Djukanovicu, Miloradu Dodiku i slicnim? Da li je bilo kada Jaksic javno istupio protiv zlocina NATO alijanse i njihovih zlacina prema Srbiji i bivsoj YU? Nije - a zasto to nikada nije ni pokusao objasniti?
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља