понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:20

Вучић после састанка са Раденовићем: Обезбедићемо услове за научнике какве и други нуде

субота, 24.08.2019. у 10:57
(Фото Танјуг)

Председник Србије Александар Вучић разговарао је данас с професором Стојаном Раденовићем, једним од најбољних математичара, и поручио да ће држава учинити све да задржи научнике који су допринели да се наш универзитет налази високопласиран на Шангајској листи, укључујући значјано повећање плата у науци.

Вучић је рекао да државе неће улагати само у аутопутеве, водовод и канализацију, већ у научно-технолошке паркове, брз интернет, дигитализацију и покушати да врати многе људе из света, а посебно онима који су овде да покаже поштовање.

„Установићемо буџетску линију која се тиче Шангајске листе како би се подстакло објављивање што више радова у научним часописима у свету”, најавио је Вучић.

Како каже, држава ће обезбедити услове за научнике какви и друге нуде.

„У припреми сам помислио да вам обезбедим простор за рад, али Раденовић је рекао 'шта ће ми велики кабинети'. То је човек који је рођен у Горњем Брестовцу и који није научио на богатство, који није научио да ради у великим кабинетима”, рекао је председник Србије, јавља Танјуг.

Подсетио је да је за високи пласман универзитета Србије на Шангајској листи заслужно неколико професора, а најзаслужнији је свакако професор Раденовић.

Указао је да је анализирао разлоге за успех и мање успехе, и да су подаци показали да у друштвеним наукама имамо мали број цитираних аутора, док у економији, психологији и математици имамо пар њих.

„Држава ће сада показати да брине о науци и култури и, након медицинских сестара, највише ће подићи примања управо у овим областима. Сагласан сам са професором Раденовићем да научници треба да држави врате радом и ангажовањем, а не само кукњавом. Захвалан сам на речима које су нас све пробудиле, а што се државе тиче нећемо улагати само у аутопутеве, водовод и канализацију, већ у научно технолошке паркове, брз интернет, дигитализацију и покушаћемо да вратимо многе људе из света, а посебно оне који су овде да покажемо поштовање”, рекао је он.

Професор Раденовић је један од најцитиранијих математичара света и раније је научне радове потписивао за Универзитет у Београду, али га је у међувремену ангажовао Универзитет краљ Сауд у Саудијској Арабији да за њих потписује научне радове што је негативно утицало на пласман БУ на најновијој Шангајској листи.

Вучић је подсетио да је Раденовић у згради Председништва био 2016. када му је тадашњи председник Томислав Николић за посебне заслуге у науци уручио Сребрну медаљу.

„Хоћу у име свих наших грађана и земље да вам се захвалим на марљивом раду, великом труду, на томе што сте прославили име наше земље, не само своје име и презиме, у науци и математици”, рекао је он.

Вучић је рекао да га је лично погодила чињеница што, због пропуста државе, сада Раденовић потписује радове за Саудијску Арабију и зато је на овај састанак позвао министре образовања и финансија.

Вучић се Раденовићу захвалио што толико воли своју Србију.

Изразио је уверење да ће професор и ове године бити међу 100 најцитиранијих научника у свету.

Раденовић, иначе пензионер, научне радове пише у подрумским просторијама зграде у којој станује на Врачару.

Захваљујући њему и професору Зорану Каделбургу, Универзитет у Београду нашао се међу 300 најбољих у свету 2017. године.

Како УБ више нема у својим редовима најцитираније истраживаче, то је довело ове године до пада на Шангајској листи универзитета за 100 места.

Професор Раденовић ће потписивати радове за БУ

Председник Србије Александар Вучић саопштио је данас да се договорио са професором Стојаном Раденовићем, једним од најбољних српских математичара, да потписује радове за београдски Универзитет.

Вучић је, након састанка са проф. Раденовићем, у изјави за ТВ Пинк, казао да је професор тражио разлог да поново потписује радове за београдски Универзитет, и да верује да су српска јавност, и он сам малим делом, дали професору тај разлог.

Указао је да не треба стати на једном случају, већ да треба направити системско решење да се поштује рад.

Навео је да међу политичким противницима има и оних којима мора да скине капу за број научних радова, као и да међу онима који су на његовој страни има оних који нису написали ниједан.

„Желим да се цени рад. Људи желе да се постигне конкуренција а не да нешто припада само лоби групама. Уз системско решење и већа улагања сигуран сам да ћемо постићи боље резултате”, уверен је председник Србије, јавља Танјуг.

Пренео је да је проф. Раденовић изнео неке предлоге за које мисли да су добри и поштени, и да ће, ако се спроведу, донети добре резултате.

Указао је да је данас, што је раније било незамисливо, крагујевачки Математички факултет испред београдског.

„Веома сам срећан због Крагујевца, али и несрећан што одлазак једног или двојице професора утиче на рангирање универзитета”, казао је он.

Вучић је истакао да не побеђујемо само у повећању плата, животног стандарда, изградњи аутопутева, водовода и канализације, већ је поносан што ће држава да улаже у напредне и иновативне технологије, научно технолошке паркове, брзи интернет.

„Хоћемо да напавимо дигиталне аутопутеве. Потребни су нам образовани људи као што је проф.Раденовић. Увек ћу се ангажовати да вратимо у земљу тако ангажоване људе”, казао је он додајући да одлазак таквих људи наноси штету нашој земљи.

Раденовић: Укините монопол у научним пројектима

Један од најцитиранијих математичара света, професор Стојан Раденовић данас је у разговору са председником Александром Вучићем, као решење за бољу позицију наше науке у свету предложио већу подршку младим научницима и укидање пројектног финансирања, уместо којег би, сматра, било подстицајно појединачно награђивање.

Професор, захваљујући којем је Београдски универизтет у претходном периоду био на вишој позицији на престижној Шангајској листи, предложио је и да се научници који раде на иностраним универизтетима финансијски подстакну да своје радове потписују за српске универзитете.

Како је рекао, држава би могла да издвоји 1.000 до 1.500 долара, како би наши млади научници по светским универзитетима стављали „београдску адресу” на своје радове, чиме би допринели бољем положају универзитета, иако не живе у Србији.

Као примере, навео је др Петра Марковића, за којег је рекао да је „бисер”, а који је, каже, много млађи, али по којем Србију знају по њему у свету, као и по Стеви Тодорчевићу, Величковићу…

На ове речи професора, председник је одмах наложио министру просвете Младену Шарчевићу да у оквиру буџета његовог министарства издвоји посебан део за финансирање за Шангајску листу, који ће укључивати средства за научне радове који долазе „споља”, а код којих ће у потпису стајати и српски универзитети.

Раденовић, иначе пензионер, научне радове пише у подрумским просторијама зграде у којој станује на Врачару.

Каже да му радни простор није важан, јер писање научних радова захтева, пре свега, велику посвећеност, а то може да се оствари и у подруму или било где.

Он је додао да је борба да се нађете на листи најцитиранијих аутора као борба у тенису.

„Ја се трудим и имам амбиције”, рекао је професор и додао да је за њега велико признање то што га је позвао председник Србије.

 „Нису ми се баш ноге одсекле, али много је за мене да је председник нашао времена да ме зове из Њујорка”, описао је своју реакцију професор, када га је Вучић позвао током своје посете Њујорку, јавља Танјуг.

Професор је председнику скренуо пажњу да он већ стар и да позиција БУ на Шангајскох листи не траба да зависи, како је рекао, од једног старца и да је важно подржати и мотивисати младе научнике са којима и он сарађује.

Навео је да он у Србији има 65 коаутора у заједничким радовима.

„Ванреди професори, доценти морају да се труде, ја сам на заласку, а они су у најбољим годинама”, рекао је он и додао да уколико би трећина редовних професора БУ објавила 1-2 рада годишње Србија би се вратила на високо место на престижној Шангахској листи. Професор сматра да пројектно финасирање спутава младе научније, гуши их.

„Укинуо бих пројекте, ту се стварају центри моћи, гуше млади научници, све се разводни”, каже он и предлаже финансирање један напрема један.

Он сматра да је за научнике подстицај када су директно плаћени за рад или истраживање које су објавили

Професор Раденовић је један од најцитиранијих математичара света и раније је научне радове потписивао за Универзитет у Београду, али га је у међувремену ангажовао Универзитет краљ Сауд у Саудијској Арабији да за њих потписује научне радове.

Нова буџетска линија за оснаживање на „Шангајској листи”

Министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Младен Шарчевић најавио је данас да ће од новембра бити формирана посебна буџетска линија за „оснаживање Шангајске листе”, односно за побољшање положаја српских универзитета на тој најпрестижнијој листи рангирања високошколских установа у свету.

Шарчевић је новинарима у Председништву Србије, после сусрета председника Александра Вучића с најцитиранијим српским научником у свету, математичарем Стојаном Раденовићем, а коме је присуствовао и министар финансија Синиша Мали, казао да ће се посебна линија формирати приликом израде редовног ребаланса републичког буџета.

„Имаћемо посебну буџетску линију за оснаживање 'Шангајске листе', односно радова на листи цитираности и неће постојати 'центри моћи'. Нову буџетску линију ће Универзитет моћи да користи под условима које договоримо. То значи да ће неко ко ради у иностранству такође моћи да објављује радове преко Београдског универзитета”, рекао је Шарчевић, јавља Танјуг.

Он је најавио да ће се с ректорком БУ Иванком Поповић видети већ идуће седмице тим поводом.

Шарчевић је казао и да је професора Раденовића позвао да својим знањем и искуством допринесе и буде део тима на изради Стратегије науке и образовања која се ради за период 2020-2030.

Подсетио је и да је Скупштина Србије усвојила Закон о фонду за науку и Закон о науци и истраживањима, те да је научницима омогућено да имају сигурна примања.

Када је реч о цитираности научника, Шарчевић је навео да их има у области математике и медицине, али и да би требало да их буде више из друштвених наука.

„Више пута сам изјавио да улазимо у 5.0 револуцију, а то је филозофска револуција друштвених наука које мењају свест”, рекао је Шарчевић.


Коментари15
b47c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Profesija bavljenja naukom slična je onima u drugim društvenim organizacijama uključujući i političke. Države Zapada (kroz vekove) pa i danas su premrežene institucijama nauke (univerzitetima i laboratorijama) koje funkcionišu pod pokroviteljstvom privatnog i državnog kapitala a po normama građanske kultrune matrice i njene etike; naučne inovacije su rezultat uzajamnog delovanja svega toga! Unutrašnja organizacija naučnih profesija sadrži u sebi isto ono polje političkog delovanja kao i bilo koja druga društvena aktivnost: složene fluidne procese lobiranja, glasanja, izbora, proceduralnog manevrisanja. Znači kakva kulturna matrica društva takva i "nauka" - "samoupravna", "trećeg sveta", "despotska"... takvi su i rezultati - i primena te nauke u praksi. Posledice samoobmanjivanja? U Holandiji sa jednog hektara zemlje (bilo koje poljoprivredne kulture) dobiju 40 puta više useva od nas u Srbiji.
Pogled sa strane
Pre diskusija o Radjenovicu treba pogledati listu 100 vodecih srpskih naucnika u Srbiji i vani koje je objavio casopis Galaksija u svom prvom broju (januar 2019). Radjenovic je 93-i na toj listi i njegov doprinos ni u kom slucaju ne moze da vodi do velikih pomeranja na Sangajskoj listi. Ako Vucic hoce da "kupi" nekog naseg iz inostranstva onda je to fenomenalni Pasko Rakic sa oko 80,000 citata i h-indeksom od 140, ili Gordana Vunjak sledeca na listi. To je medjutim los i stetan put.
Brane
Veliki naučnici poput profesora Radenovića mogu mnogo da potpomognu razvoj Srbije.
Natasa
Bravo! Samo napred!
DAN
Ovde nije ni pomenuta saradnja privrede i nauke koja je ključ za profitne inovacije !! Samo objavljivanje je davanje ideja drugima a nema koristi !! Mnogi objavljeni radoviu svetu su prethodno patentirani ili daju suviše malo da bi bili "ukradeni". Država mora da pomogne ovu saradnju i da pomogne Međunarodno patentiranje naučnih inovacija. Posebno važno kod tehničko-tehnoloških nauka koje vuku svet i kod koji je važno ulaganje u često skupu opremu. Molim objavite!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља