четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Пиротске кафане по јевропејској мустри

Трагајући по изворима, архивама и другој грађи, историчарка Мила Панајотовић је расветлила историју кафанског живота у Пироту од двадесетих година 19. века до краја Другог светског рата
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 25.08.2019. у 20:00
(Фото збирка Музеја Понишавља Пирот)

Како је изгледао кафански живот у Пироту, шта се јело и пило за тамошњим карираним столњацима, зашто су кафане биле чворишта друштвеног живота – само су нека од питања на која је одговоре пронашла Мила Панајотовић. Трагајући по изворима, архивама и другој грађи, ова историчарка и виши кустос пиротског Музеја Понишавља припремила је књигу „Старе пиротске механе и кафане”. У монографији чији се излазак очекује до краја године, ауторка прати историју кафанског живота у овом граду од двадесетих година 19. века до краја Другог светског рата. Захваљујући њеном труду, читаоци ће моћи да дознају занимљивости о настајању познатих пиротских механа, кафана, гостионица и хотела, уз податке о њиховим власницима, локацијама и специјалитетима.

Мила Панајотовић за „Политику” каже да најстарији сачувани запис сведочи да је у Пироту 1825. године постојала кафана у власништву Хаџи Неше Филиповића, у коју се сакрио јагодински трговац Стевча Михаиловић од потере турских власти. Кафански живот је, додаје она, постојао и пре тога, али су се само Турци бавили кафеџијским послом при својим хановима, који су, заправо, претече кафана у Пироту. После ослобођења од турске власти долази до експанзије, па тако попис из 1890. бележи 60 кафеџија, док је 1911. године механџијски еснаф бројао 54 члана, с тим да је било и механџија и кафанџија који нису били у чланству струковног удружења.

„Еснаф су чинили угледни и богати трговци и занатлије, којима кафеџијски посао није био главни извор прихода. То је и време када некада мала оријентална варош почиње да се развија под западњачким утицајем, па кафеџије и хотелијери набављају стилски намештај, огледала, трговачке касе. Од алкохола, у понуди је обавезно било црно и бело вино, стара крагујевачка шљивовица, комовица, пештанско пиво и француски коњак. Осим добре услуге и квалитетне хране, пића и музике, нудиле су се и игре за разоноду попут лутрије – томболе, билијара с куглама, али и кеглама, док су карте биле обавезне. Лети би испред кафана, на тротоарима, биле постављане столице и столови с карираним столњацима, а амбијент су красиле велике саксије с олеандрима”, наводи Мила Панајотовић.

И гости су били разнолики – од људи жељних друштва, разговора и добре капљице, којима је одлазак у кафану био свакодневни ритуал, до оних који су хтели да се покажу пред светом и похвале богатством, одећом, накитом...

У Србији па и Европи тога доба, кафане су биле и чворишта друштвеног живота. Тако су се и у Пироту за карираним столњаком размењивале новости, уговарани су послови и одржавани разни скупови – од скупштине задругара Пиротске виноградарске задруге, до збора градског Индустријско-електричног друштва.

„Прве биоскопске представе, бокс-мечеви, циркуске тачке, позоришне представе, политички зборови, прославе еснафских слава, наступи певачких друштава, забаве и игранке – сви ти догађаји су се одржавали у великим кафанским салама. Тако су пиротски грађани приредили свечани дочек својим ослободиоцима октобра 1918. у огромној сали хотела ’Национал’, која је била искићена пиротским ћилимима. Иначе, Пироћанци, посебно сељани из околних села, у почетку никако нису могли да упамте име тог хотела, па су говорили – сретосмо се куде ’Цивунал’”, наводи Мила Панајотовић.

Неке друге кафеџије су пак давале називе својим објектима по јунацима из прошлости (Девет Југовића, Милош Обилић, Књаз Милош) или по блиским и далеким топонимима – Стара планина, Македонија, Европа, Абисинија, Америка.

„После проглашења кнежевине Србије краљевином 1882. године, многе кафане у Пироту су у част тог догађаја добиле нова имена, попут ’Српски краљ’, ’Српска краљица’ и ’Код српске круне’”, каже Мила Панајотовић.

Тако је, додаје, у част краља Милана Обреновића названа и прва спратна гостионица по „јевропејској мустри” у Пироту – „Код српског краља”. Њу је 1883. подигао угледни пиротски трговац јеврејског порекла Рабен Берах. Због тога, њега је у време српско-бугарског рата 1885. претукао један бугарски чиновник, затраживши да се власник попне и скине назив са зграде. Остао је упамћен Рабенов одговор: „То име је високо, попните се, па га ви избришите!”

Говеђина с два умокца

Према речима Миле Панајотовић, један чланак из новосадског „Браника”, гласила Српске народне слободоумне странке, објављен 1894. године, најбоље илуструје кафански живот Пирота тога доба. У том тексту се наводи:

„Хвале швајцарске и немачке хотеле да су невероватно јефтини. Нисам искусио, али не могу да верујем, да у читавој Европи има јефтинијег хотела, с бољом кујном и бржом послугом него што је пиротски хотел ’Национал’. За ручак смо имали: чорбу, говеђину (с два ’умокца’), зеље, печење, тесто, црну кафу и вино. Разумите ме добро, од свега тога не доста, већ много, и таки ручак од особе, динар и по! Ко не верује, нек иде у Пирот, па ће видети.”


Коментари8
7da9b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan
A gde će moći da se kupi knjiga!
Mila Panajotovic
Књига ће изаћи из штампе до краја године, а моћи ће да се купи у продавници Музеја Понишавља у Пироту. Сва обавештења можете наћи на сајту музеја и facebook профилу музеја. Хвала што се интересујете. Поздрав!
Препоручујем 8
Milan Milošević
Poštovana Mila, svaka čast na tekstu, skoro nisam pročitao ništa zanimljivije. Želim Vam svu sreću u daljem radu.
Mila Panajotovic
Поштовани Милане, Хвала најлепше и Вама све најбоље! Поздрав!
Препоручујем 5
Bojan Cvetković
Sjajno, hvala istoričarki Mili Panajotović, lepo je čitati tekstove koji prenose dešavanja iz naše istorije
Mila Panajotovic
Хвала најлепше!!! Поздрав!
Препоручујем 4
Ivan
Kafana Konak, legenda Djin pokojni ,Viki koji je znao Koštanu napamet.....ko nije probao Pirotski roštilj ne zna šta je roštilj. Najbolje tanke kobasice u Srbiji.
Mila Panajotovic
Тако је! Пиротске кафане су најбоље! Кафана Конак је прича за неку другу књигу, јер се ова књига бави кафанама од почетка 19. века па до краја Другог светског рата. Међутим и кафана Конак има своју предисторију. На том месту се у турско време налазио велики турски хан, који је по ослобођењу од Турака, купио Дојчин Поп Момчиловић, богати трговац из села Камик поред Пирота и отворио своју кафану. Тако да је кафана Конак само наставила кафанску традицију...
Препоручујем 16

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља