субота, 14.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Култура Лепенског вира аутохтона упркос миграцијама

Теза да је на том подручју долазило до сусрета и мешања две културе и народа потврђена је најновијим подацима добијеним ДНК анализом посмртних остатака већег броја скелета, каже Душан Борић, археолог
Аутор: Милица Димитријевићнедеља, 25.08.2019. у 15:46
„Ро­до­на­чел­ник”, Ле­пен­ски вир, На­род­ни му­зеј у Бе­о­гра­ду (Фо­то Народни музеј)

Вест да је „Њујорк тајмс” објавио обиман текст који се тиче Лепенског вира, његовог историјата и најновијих истраживања археолошке грађе древних насеља која су ницала уз Дунав одјекнула је у Србији. Туристичко путовање америчког новинара у нашу земљу резултирало је његовом репортажом – осим необичности чувених камених скулптура с овог локалитета, које красе сталну поставку у простору Атријума Народног музеја у Београду и које су на њега оставиле посебан утисак, научни налази који се у њој помињу заслужују да буду детаљније објашњени. Наиме, теза да је на том подручју долазило до сусрета и мешања две културе и народа, односно пољопривредника с Блиског истока и ловаца и сакупљача који су у то време ту живели потврђена је најновијим подацима добијеним ДНК анализом посмртних остатака већег броја скелета који су на том месту пронађени.

Човека упућеног у све то, једног од саговорника америчког листа, др Душана Борића, сарадника на Италијанској академији за напредне студије Универзитета Колумбија и археолога који је проучавао локалитете уз нашу највећу реку, пронашли смо телефоном управо док ових дана борави на Ђердапу. Како каже, у току су ископавања на локалитету Власац, који је у близини Лепенског вира, а што је део пројекта у којем сарађује с др Драганом Антоновић с Археолошког института у Београду. О томе како је дошло до нових сазнања када су у питању миграције прастарог становништва у подручју уз Дунав он каже:

– Материјал који је преостао са старих ископавања на Ђердапу, а реч је о малтене неисцрпном ресурсу, испитиван је различитим научним приступима у протеклу деценију и по. Почевши од 2013. дошло је до експлозије геномских анализа древног скелетног материјала и било је могуће добити поуздане резултате посебно јер је поступак који се примењује такав да се анализира петрозна кост, део темпоралне кости на лобањи, која је врло чврста и у стању је да јако добро сачува ДНК, чак боље него што је то случај са зубним дентином. Ми смо се бавили остацима близу 40 индивидуа с наших локалитета као што су Лепенски вир, Власац, Падина, Хајдучка воденица и други који припадају периодима мезолита и неолита на том поднебљу, а резултате које помињете објавили смо 2018. у часопису „Нејчер” у чланку под насловом Ге„номска историја југоисточне Европе”.

Ду­шан Бо­рић (Фото лична архива)

Борић додаје да је додатна потврда поузданости и то што је лабораторија која је вршила анализу стационирана на Харварду. Води је палеогенетичар др Дејвид Рајх, друга је по значају и капацитету у свету, одмах после оне у Лајпцигу, где се раде истраживања ранијих, неандерталских остатака.

– Прва слика праисторијске популације на нашем подручју коју смо понудили показала је да је на поднебљу Ђердапа, од краја леденог доба па кроз читав мезолит, постојала евроазијска ловачка и сакупљачка популација. Међутим, први неолитски досељеници у ове крајеве, који су са собом донели традицију обраде керамике и припитомљавања животиња, припадали су северно-западно-анадолској земљорадничкој популационој групацији. Староседелачки и дошљачки ДНК се потпуно разликују, а да је дошло до мешања сведоче управо скелети које смо анализирали, а чији је ДНК мешавина, код неких и у размери пола-пола. То су, заправо, били први људи који су се родили из веза између ловаца и сакупљача и земљорадника. Постоје остаци појединаца који имају чисти земљораднички ДНК, али су, рецимо, сахрањени онако како се сахрањивало локално становништво, а имамо и обрнуте случајеве, да су ловци и сакупљачи на скелетима имали огрлице које припадају дошљачкој, неолитској традицији, углавом направљене од шкољке спондилуса. Према прецизном временском датовању путем угљеника Ц-14, утврђено је да се њихово мешање дешавало у периоду између 6200. и 6000. године пре нове ере, што се поклапа с добом када и долази до експанзије културе Лепенског вира.

На питање како то тумачи, наш саговорник каже:

– Препознатљиви симболи и елементи који се доводе у везу с Лепенским виром, као што су карактеристичне трапезоидне куће с подовима од кречњака и добро познате и популарне скулптуре неспорно су део локалног културног идентитета, који је почео да се ствара и пре доласка земљорадника, посебно куће и огњишта, који су били ту присутни дуго пре сусрета две поменуте популације. Оно што се, међутим, десило у доба сусрета јесте приметно наглашавање тог културног обрасца, и кроз архитектуру и кроз скулптуре, и то кроз указивање на веровања која се могу довести у везу с ловцима и сакупљачима, али не и са земљорадницима, при чему је Лепенски вир у том тренутку био централно место културног развоја. Једно од објашњења може бити намера староседелаца да своје наслеђе посебно истакну, дају му на значају и тако га очувају па је јасно да аутохтоност културе Лепенског вира, која након неколико векова нестаје, ни на који начин није доведена у питање.


Коментари35
1b870
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmila Budimir
G. Branko I1 je severnjacka a ne I2. Preko 35000 god stara, upoznala neadertalce. Izvedite zakljucak sami ili smo pali sa neba. Pratite logiku, a migracija je uvek bilo, uvek neki ostaju tu negde, neki odlaze, neki se vracaju. Tako je i danas.
Miloš
Čitajući komentare, Oštroilov me i ne čudi, ali ono što me zaista čudi je broj Srba koji zaista veruju u to da smo mi Srbi potekli od ameba, a onda i svi ostali narodi. Kakve veze ima srpska ćirilica sa sanskritom, sa svime što miriše na antiku? Nemamo ništa je odgovor.
Оштроило
Lepo ste, u ime par citalaca, rezimirali u poslednjoj recenici. Bili ste veoma skromni kada su se dellile neke stvari ali ta skromnost u vasem slucaju nije vrlina. Tesko je ista smisleno reci na vase poredjenje baba I zaba (tj. Sanskrita I Cirila) izmedju kojih je vise od 3000 godina. Naravno, od vas se ne ocekuju ikakvi argumenti, dovoljno je sto ste pomenuli amebe. Bas kao u antisovinistickoj farsi - ako cinjenice nisu dovoljno protiv Srba tim gore po cinjenice. Sta reci, osim – vozi Misko!
Препоручујем 10
Sinisa Stojcic
Kulturu Lepenskog vira bi svi da pokradu
Оштроило
Dakle, procitao sam naucni clanak u originalu. Dobar je ali ima dosta hipoteza I praznih termina (kasni-proto-indo-evr. jezici, stepe…). Kazu da treba da prouce material iz Bronz, Gvoz doba, Rima i srednjeg veka da uspostave vezu sa danasnjom populacijom. Ali, u analizi je vecina ispitanih DNK grupa I2, R1 (ne kazu A ili B), pominju se i druge. Na osnovu ovoga Оштроило moze da zakljuci da postoji genetski kontinuitet pomentih ‘lovaca’ i danasnjih Srba (ukljucujuci i one koji su od njih nastali).
DAN
A čiji su oni genijalni slikari iz francuskih i španskih pečina pre više od 20 000 godina. Po Le Penovoj su sve preci francuza !!
Препоручујем 5
Оштроило
DNK starosedelaca i navodnih dosljaka su poznati ali iz ‘visih razloga' nisu objavljeni. Neki ovde sa sigurnoscu tvrde da nemaju veza sa danasnjim Srbima, bez ikakvih argumenata, verovatno zbog psiholoskih razloga. A sta je poznato? Da su u to vreme na Balkanu bile dve DNK grupe, I2 i R1A. Prva (tzv dinarska, balkanska) je stara 20000+ g., druga (tzv slovenska) 12000. Primer prve je N.Djokovic, druge N.Tesla. Nisu samo Srbi (I svi Sloveni) potekli iz LV I Vince. Odatle vodi poreklo bela rasa!!
Бранко Срб Козаковић
Потпуно нетачно. Није их било на Балкану до Сеоба. I2 је северњачка, староевропска, и она се само раширила, експлодирала, по доласку на Балкан и то на простору Херцеговине, отуда превазиђени назив "динарска" (постоје "динарик југ" и "динарик север"). Та параноја о томе да неко нешто скрива је заправо маска за велокосрбавачку психозу деретићевског типа. Отуда и бесмислице о "србици" и свему осталом.. Псеудонаука је канцер који је потпуно изјео душу овом народу. Жалосно је што постоје такви људи.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља