петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:58

Личности које су озелениле Београд

понедељак, 26.08.2019. у 09:52
Заслуге за настанак Топчидерског парка припадају Атанасију Николићу (Фото: Википедија)

Последњих месеци на београдским трговима и улицама одвијају се интензивни радови. Можда је ово прави тренутак да се подсетимо оних који су радили на озелењавању главног града. Велике заслуге за садњу дрвећа у престоници имао је Атанасије Николић (1803–1882), инжењер и професор Лицеја. Он је успоставио Топчидерски парк и расадник, као и Кошутњак. Теразије је оплеменио стаблима кестена, а Улицу кнеза Милоша дрворедом јабланова. Топчидерски друм оивичио је тополама.

Да Београд буде зеленији припомогао је Емилијан Јосимовић, урбаниста који је наш град претворио од оријенталне касабе у европску варош која је била смештена у шанцу и ограђена палисадама. Јосимовић је 1867. године пробијањем Кнез Михаилове улице до Теразија повезао унутрашње насеље са спољашњим. Залагао се за повећање површина са зеленилом, које је сматрао „ваздушним резервоарима”. Његов предлог је био да се Калемегдан претвори у „дивотни парк”, а Велика пијаца, која је била испред Капетан Мишиног здања, измести и на њеном месту формира парк. Обе замисли су остварене, на радост Београђана. Сада је у оптицају идеја да парк са Студентског трга нестане. Каква нестручност.

Измештањем гробља са Ташмајдана, 1886. године, у Рузвелтову улицу (која се некада звала Гетеова и Гробљанска), добијен је велики парк уз Цркву Светог Марка. На месту данашњег Вуковог споменика било је тркалиште, које је око 1907. године добило форму парка. Данашњи изглед парк је добио 1928. године, по нацртима пројектанта Саве Николића. Од 1937. године овај простор краси споменик Вуку Караџићу, чији је аутор Ђорђе Јовановић. Одскора, ту су и споменици Пушкину и Ћирилу и Методију.

На нама је да наставимо традицију озелењавања Београда.

Светлана Брновић Митић,
историчар уметности, Београд  


Коментари0
065a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља