субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.08.2019. у 12:22

Због исељавања плате у Хрватској порасле десет а у Румунији чак 54 одсто

Загреб (Фото Р. Крстинић)

Масовни одлазак хрватских грађана у иностранство покренуо је два озбиљна процеса на тржишту рада, један је да је дошло до раста зарада, а други да се тржиште знатније отворило старијим радницима, пише Вечерњи лист.

Просечне плате крећу се око 930 евра нето, с тим што Загрепчани зарађују око 140 евра више, становници сиромашнијих жупанија у просеку око 140 евра мање. Ипак, сваки други запослени плаћен је мање од 800 евра, а сваки четврти доноси кући мање од 600 евра.

Почетак раста плата поклапа се са завршетком рецесије и почетком опоравка 2014. године, али Звонимир Савић, аналитичар Хрватске привредне коморе, упозорава да је раст зараде у Хрватској, поготово протеклих година, нижи од раста који бележи већина земаља у транзицији.

Веће бруто плаће од Хрватске имају Словенија, Естонија и Чешка, а границу од хиљаду евра бруто, према подацима за 2018 годину, прескочиле су Пољска, Мађарска, Словачка и Литваија.

Већина земаља у транзицији суочила се с озбиљним миграцијама на које је Румунија одговорила повећањем плата за надреалних 54 посто у две године па се и она приближила износу од хиљаду евра.

Румуни су највише повећали плаће лекара па сад и хрватски синдикати здравства траже више него што је Влада наменила јавном сектору.

У последњих годину дана, од значајнијих делатности и сектора, најбржи раст плата – око пет посто – забележен је управо у здравству, где је пуно прековремених сати и просечна зарада износи око 1200 евра, затим, трговини, производњи намештаја, производњи текстила и финансијском сектору.

Прерађивачка индустрија је повећала плате око два одсто, прехрамбена индустрија око један посто, док су у фармацији (где су плате знатно изнад просека и близу су 1430 евра нето) и снабдевању плином и електричном енергијом примања смањена за два одсто. Највећи пад зараде на годишњем нивоу забележен је у производњи осталих превозних средстава и нискоградњи – око пет одсто, пише Вечерњи лист.

Коментари11
ee345
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Ergo: da bi se resio problem zaposljavanja i dohotka u Srbiji treba vise Srba da se preseli u inostranstvo.
Pera
Nas poslodavac bi pre zatvorio firmu nego da radniku isplati 1000 evra.
Istvan
Šta fali toj ideji? Da se realizuje imalo bi ekonomskog smisla? Čemu prezir prema nečemu što nije zaživelo? Dunav i nekako, al Vojvodina može i treba to da učini.
Jovo
Ama Vulin će to nama sve rešiti. On je prošao petnaestodnevnu obuku i čovek se pripremio za sve nedaće.Neprijatelju nije drago.
Milos miokovic
..... ma ajte molim vas, bruka!!!!.... vratili se sa mora svi tajkuni, politicari(izuzecu napacenog predsednika i samo da ga ne napusti volja i da ne stane, jer sta cemo onda) blistaju u novoj garderobi, odmorni,obuca koju nose se krece u rasponu minimalca i obecane prosecni plate...... ali radnici i penzosi treba da su srecni, spasili su Srbiju od bankrota,tj.ove gore navedene od linca..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља