ЗАГРЕБ – Јосип и Андро Макјанић, браћа од тетке хрватског премијера Андреја Пленковића, правоснажном пресудом сплитског Жупанијског суда већ су били остали без стана у Старом Граду на Хвару који су, према мишљењу судија бесправно одузели београдској породици Вуличевић, али је хрватски Уставни суд другачијег мишљења и суђење је привремено одложено до разматрања уставне жалбе коју су синови премијерове тетке поднели том суду.
Уставни суд је сматрао да би евентуално спровођење правоснажне пресуде узроковало штету, па је коначно решење одложено, пише хрватски портал Индекс.
Према писању портала, за 90-годишњу Љиљану Вуличевић ваљда не може наступити штета. Кад је чекала досад, може да сачека још, очит је став Уставног суда, наводи портал.
Осим тога, Иван Шурјан, адвокат Пленковићевих рођака, покренуо је и ревизију пресуде на Врховном суду, тако да је њена правоснажност данас, како се то често и популарно каже, мртво слово на папиру, наводи даље Индекс и додаје да „мртвије” не може бити, преноси Танјуг.
Наводи се да је у корист Пленковићеве браће од тетке сведочио и премијеров отац Марио Пленковић, иначе бивши универзитетски професор који је недавно добио звање професора емеритуса.
Индекс је и раније писао о Јосипу Макјанићу, када је као запослен у предузећу Хрватске цесте и још раније, као грађевински инспектор био правоснажно осуђен због примања мита.
Јосипова и Андрина мајка Ањушка је Пленковићева тетка, односно сестра његовог оца Марија, једног од сведока у овом поступку.
Премијеров отац, Марио, је наравно сведочио у корист деце своје сестре, али је суд ипак одлучио другачије.
Али, само до Уставног суда, који је закључио да судска одлука треба да причека још неко време. Иначе, Јосип живи у породичној кући Макјанића на Хвару, где је и спорни стан, док је Андро настањен у Ријеци.
Спор Макјанића и Вуличевића типична је, како се наводи, хрватска правосудна заврзлама дуга двадесетак година.
Сплитски Жупанијски суд коначно је у јуну прошле године правоснажно утврдио да је данас 90-годишња Љиљана Вуличевић власница стана у кући у Старом Граду за који Макјанић, а и Пленковић старији, тврде да припада њиховој породици.
Вуличевић је своје право доказивала купопродајним уговором који су она и покојни супруг Радојко потписали у јулу 1986. године с Јосиповим и Андриним покојним оцем, затим потврдама о плаћању пореза, писмима размењиваним с покојним Макјанићем, потврдама о новцу који су слали Макјанићима за плаћање режија...
Пленковићев отац тврдио је, међутим, да се иза купопродајног уговора крије позајмљивање новца.
Макјанићи, а и Марио Пленковић, тврде, да се Вуличевића уопште не сећају, да су кроз кућу пролазили бројни гости, па можда и они, а да је уговор с Љиљаном и њеним покојним супругом био фиктиван.
Према речима премијеровог оца, нико у породици није знао за уговор с Вуличевићима, односно кућа 1986. године није била ни довршена, иако тврди и да су је Макјанићи изнајмљивали туристима.
Коначно, Пленковић старији је закључио да се иза тобожњег купопродајног уговора крије позајмица новца уз камату, „а тај уговор да би био као осигурање”.
На окончање овог спора се још чека, а власница стана Љиљана Вуличевић каже да „они чекају” да она умре.
Љиљана Вуличевић, иначе, од 2000. године живи у Канади код сина.
„Чуди ме да хрватски правни систем себи може да допусти да после свих одуговлачења овако једноставан случај стигне до Уставног суда. Како сам ја то нарушила хрватски Устав? Куповином стана од 43 квадрата? Обраћала сам се и хрватским председницима, јер је предмет годинама лежао по фиокама и сваки пут сам добијала пристојан одговор да идем редовним судским путем, што сам и чинила”, испричала је Вуличевић и додала да су до тог стана њен покојни муж и она дошли случајно, преко огласа.
А купили су га, каже, од новца који су добили након продаје куће коју су имали у породичном поседу у Будви.
