субота, 04.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54
РАСПОДЕЛА СРЕДСТАВА ЗА ПРОЈЕКТЕ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

Највише пара за културу Рома

Аутор: Јелена Попадићпонедељак, 26.08.2019. у 20:30
(Фото Раде Крстинић)

На недавно завршеном конкурсу за доделу средстава из Буџетског фонда за националне мањине, организације које ће се бавити културом ромске националне заједнице добиле су највише новца. Истовремено се и највећи број пристиглих пројеката бавио управо овом мањинском групом. Реч је о конкурсу који је расписало Министарство државне управе и локалне самоуправе у мају ове године, а резултати су недавно објављени. Издвојено је укупно 30 милиона динара, на конкурс је пристигло више од 350 пројеката, а држава ће финансирати 91.

Више од 10 одсто издвојеног новца, тачније око 3,3 милиона динара, биће уплаћено за развој културе ромске националне заједнице. Са толико новца држава ће подржати 10 пројеката различитих удружења и организација цивилног друштва. Иначе, у нашој земљи живи 147.604 Рома, а ова заједница је по попису из 2011. године друга по бројности. У Националном савету Рома кажу за „Политику” да нису имали увид у садржај пројеката којима су НВО аплицирале за поменути конкурс.

Храна као део македонског идентитета (Фото А. Васиљевић)

„Наша замерка је што ресорно министарство није следило пример Министарства културе и доставило нам на увид пројекте како бисмо дали мишљење. Овако остаје да по реализацији одобрених пројеката видимо резултате активности, ако они уопште буду мерљиви јасним индикаторима”, каже Дејан Влајковић, генерални секретар савета.

Иначе, право учешћа на конкурсу имале су установе, удружења, фондације, привредна друштва и друге организације чији су оснивачи управо савети националних мањина. На конкурс су могле да се пријаве и остале НВО које су регистроване и баве се заштитом и унапређењем права и положаја мањина.

Влајковић, ипак, наглашава да је задовољан односом државе према мањинским групама и подсећа да закони о мањинама и о националним саветима омогућавају потпуну аутономију из домена колективних права националних мањина. „Велики допринос свему горе наведеном даје председник републике Александар Вучић на личном примеру, својим залагањем и поштовањем свих националних мањина у Србији. Похвалили бисмо однос владе према Националном савету Рома који је на изузетно високом нивоу, нарочито Координационо тело за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња којем председава Зорана Михајловић”, каже наш саговорник и додаје да имају изузетну сарадњу и са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Одмах иза Рома, по бројности пројеката који су посвећени култури, налазе се Словаци чијих ће пет удружења бити финансирано са 1,56 милиона динара. Новац су добили: Музеј војвођанских Словака, Центар за промоцију културне баштине и туризма, Словачкo културно, туристички и информативни центар, Завод за културу војвођанских Словака и Словачки културни информативни центар.

Љибушка Лакатош, председница Националног савета словачке мањине, каже за „Политику” да је задовољна резултатима конкурса. „ Овај подстицај државе је јако позитиван и представља велику помоћ у очувању културе и традиције. Међутим, сада би било веома значајно подстаћи медије који се баве информисањем  на језицима мањина како би могли да раде и да запосле што више младих људи”, наглашава наша саговорница наводећи да је реч о области у коју приватни инвеститори не желе да улажу.

Занимљиво је истаћи да, иако су најбројнија мањинска група, Мађари, којих у Србији има око 254.000, на овом конкурсу су добили новац само за четири пројекта који су вредни укупно 1,15 милиона динара. Исто толико позитивно оцењених пројеката бавило се културом Буњеваца. Управо је пројекат Удружења културе „Центар за културу Буњеваца” из Суботице комисија оценила највишом оценом и добио је највише новца, тачније 728.000 динара. Заправо, са том сумом је држава подржала организовање недавно завршене манифестације „Дан Дужијанце” којом се обележава један од буњевачких националних празника.

„Дужијанца” је добила највишу оцену (Фото Танјуг/Јарослав Пап)

Новац за три пројекта добила су удружења која ће се бавити Русинима (678.000 динара), Бошњацима (656.000 динара), а по два пројекта ће промовисати културу и обичаје Јевреја, Египћана, Ашкалија, Албанаца, Македонаца, Хрвата, Црногораца...

Црногорци су добили 600.000 динара за два пројекта, а један спроводи Центар културног развоја из Врбаса „У потрази за црногорским реликтима”. Други је пројекат „Црногорска библиотека и читаоница”, Удружења Црногораца Србије „Крсташ” из Ловћенца за који је издвојено 200.000 динара. Публициста и истраживач црногорске дијаспоре Ненад Стевовић, који председава овом удружењу каже да је циљ пројекта да се на једном месту сублимира литература из књижевности, науке, уметности, историје и других области које се тичу Црне Горе и црногорске заједнице у Србији.

„Пројекат има за циљ да упозна и представнике већинског и осталих народа у вишенационалној држави Србији са црногорском културом. Самим тим библиотека и читаоница ће бити на услузи не само Црногорцима већ и свим осталим грађанима”, каже наш саговорник за „Политику”. Додаје да ће, између осталог, бити урађена адаптација, реновирање и опремање библиотеке и читаонице које се налазе у склопу Црногорског културног центра у Ловћенцу. Када је у питању однос државе према мањинама наш саговорник потврђује да су мањине заштићене законом, али додаје да највећи проблем црногорске заједнице представља „онемогућавање да суштински црпи права која су јој гарантована Уставом и законима”.

„Формално то изгледа све у реду, али суштински то није тако. Ситуација са црногорским језиком у општини Врбас најбоље одсликава то стање. Наиме, само у две општине у Србији, Мали Иђош и Врбас, испуњени су сви законом прописани услови да црногорски језик буде уведен у службеној употреби. На територији општине Мали Иђош је то урађено 2010, а локална самоуправа у Врбасу и поред императивне законске обавезе, многобројних захтева из црногорске заједнице и јасне препоруке омбудсмана, то избегава да уради пуних девет година”, наглашава Ненад Стевовић.

Минимални износи за Русе, Украјинце, Словенце...

Највећи број пројеката који су пристигли на недавно завршени конкурс Министарства државне управе и локалне самоуправе имаће за циљ да промовише културу неколико мањинских заједница или да представи културне различитости у Србији. Колико је то богатство  довољно илуструје чињеница да, према подацима из Пописа 2011, припадници 19 мањинских заједница броје више од 2.000 припадника. На овој листи, налазе се Украјинци, којих у Србији има око 4.000, али нема Руса. Ипак, држава ће финансирати по један пројекат који се тиче културе Руса и Украјинаца. Оба су вредна по 150.000 динара. Исто толико новца издвојено је за подржавање културе Словенаца. Реч је о пројекту Друштва Словенаца у Београду које организује међународну изложбу под називом: „Решетари са Црвеног Крста: Век трајања у Београду”.


Коментари3
e01d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Stojkovic
Да додам, треба оформити националну мањину од Скромних људи можда. би боље прошли у животу.
Sinisa Stojcic
I treba,njihova kultura je najbogatija
Nikola
Katastrofa..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља