среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
ПОГЛЕДИ

Чиповање као жигосање

Прислонићемо шаку уз одговарајући читач и готова ствар. Тако ћемо најзад моћи да уживамо у комфору одсуства обавезе да водимо рачуна о било чему, док ће брига државе за добробит њених грађана (то јест нас) доживети крешендо и завршити (није искључено) у систему тоталне контроле
Аутор: Борис Јашовићнедеља, 01.09.2019. у 18:00

Човек је одувек живео у систему контроле. Контролисали су га поглавица и врач, контролисао га је феудалац, контролисао га је шеф приликом доласка на посао или водник приликом одласка на викенд. Контролисала га је државна безбедност – Озна, ЦИА, Удба, КГБ, Гестапо, Сигурими, Штази, Секуритатеа… Ваљда је неотуђиви део људске природе потреба да се контролишу други, али и да се буде контролисан од других. Питање је само ко шта преферира.

Родитељи контролишу децу јер су и сами били контролисани од својих родитеља. Супружници контролишу једни друге и такву контролу називају бригом. „Данас си попио четири флаше пива, бојим се да ће ти скочити притисак”, вели брижна жена мужу. Произвођачи контролишу потрошаче бринући непрестано о задовољењу њихових потреба, а заправо бринући о дубини сопствених џепова и профитних салда. И држава брине о својим грађанима. Да ли ће се патити с папирологијом приликом промене адресе становања. Или, пак, приликом губитка личне карте. Уосталом, тако вам је то с грађанином покорним и бирократијом, које је све више, премда држава „настоји” да је буде све мање. Наиме, „гвоздени закон либерализма” гласи да свака реформа или иницијатива владе с циљем да смањи бирократију, има као крајњу последицу увећање укупног броја прописа, администрације и бирократа запослених у влади и осталим сегментима државног апарата. Тако отприлике резонује Дејвид Грејбер у „Утопији правила – о технологији глупости и скривеним радостима бирократије”. Питање је само како помирити „технологију глупости” са потребом система да контролише људе и лажном потребом људи да што мање времена потроше на бирократске „глупости”, а што више на тaкозване друштвене мреже и неразмишљање о ситницама које живот значе. Рецимо о откључавању врата. Одговор је у (за сада не тако бучно најављеном) чиповању људи.

Прича је, чини се, на дугачком штапу, но не и на предугачком, будући да је у Шведској четири хиљаде људи прихватило идеју чиповања. Виц је у следећем – да бисмо се мање малтретирали с бирократијом (или вратима стана), односно да се више не бисмо стравили од могућности да изгубимо личне исправе, брижна држава ће нам обезбедити чип у облику зрна пиринча и убацити нам га под кожу – између палца и кажипрста. Тамо ће бити похрањени сензори за откључавање брава, као и сви наши подаци, па нећемо морати да размишљамо да ли смо заборавили кључ од куће, личну карту, здравствену књижицу, платну картицу или месечну повластицу за превоз. Прислонићемо шаку уз одговарајући читач и готова ствар. Тако ћемо најзад моћи да уживамо у комфору одсуства обавезе да водимо рачуна о било чему, док ће брига државе за добробит њених грађана (то јест нас) доживети крешендо и завршити (није искључено) у систему тоталне контроле којим су се током златне ере Холивуда бавили једино ретки сценаристи дистопијских филмова Б продукције.

(Фото Википедија)

У међувремену, технологија је узнапредовала толико да наука не може да установи штетност ни 3-Г технологије, а камоли оне под ознаком 5-Г. Битно је да министар Љајић вели да опасности по кориснике нема, те да се, забога, не можемо у 21. веку довикивати са брда на брдо. Тачно тако, но не морамо због тога хрлити јефтином популизму који не погађа суштину проблема. Реч је о класичној замени теза – држава штити грађане-потрошаче, али за рачун произвођача који намичу профит од продаје технолошких иновација.

Шта би данас рекао Маркузе о наметању лажних потреба? Ако ништа друго, барем знамо шта је рекао Асанж пре него што је ухапшен. Да ће систем манипулације толико узнапредовати да људски ум неће бити у стању да га појми. Замислимо онда какве су технолошке могућности манипулације човеком посредством чипа уграђеног у његово/њено тело. (Нагласак је, наравно, на „могућностима” манипулације.) Узгред, део између палца и кажипрста је тачка преко које се у акупунктури регулише бол у глави. И управо ту је, узмемо ли шведско искуство као пример, предвиђено место за чип. Али, то ништа не мора значити, зар не.

Чиповање људи је само безазленији (хуманији), пандан жигосању стоке. А то већ нешто значи. Разлика је само у могућности избора. Зато би се на шездесетогодишњицу доношења Декларације о дечјим правима могао додати још један члан који би говорио о забрани чиповања људи, или барем о слободи избора – да нико не може бити присиљен на чиповање ако то не жели. Јер знамо већ како то иде са увођењем радикалних иновација попут ове. Најпре се понуди могућност избора, а онда се (пошто одзив буде катастрофално мали), пређе на класичан облик уцене – уколико желите да се лечите, школујете, радите… мораћете да се чипујете.

Хоћемо ли пристати на такву врсту „демократске” принуде? Пардон, понуде.

Социолог

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари6
1f9c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Жаре
Прогрес није могуће зауставити осим у тоталитарном друштву, а и ту привремено.
Miloš
A šta je alternativa ? Čovek je oduvek živeo u zajednici, a čovek je socijalno biće. A tu je kontrola neumitna i to je tako. Živimo u svetu gde roditelji traže slobodu da vakcionišu svoje dete, međutim iako to može izazvati vrlo neželjene posledice. Svi mi treba da stavimo prst na čelo i upitamo se kakav život treba da vodimo i koju vrstu kontrole tražimo.
Miodrag Petrovic
Svaka mu je kao Njegoseva.
Miki
Društva nema bez kontrole, a napretka bez tehnologije. Zlouotreba je uvek bilo.
Mila
Kakva nonsalancija ? Tako olako uopstavati jedan ozbiljan udar na licnu slobodu i podvesti pod progres. Pa nije svaki progres pozitivan i ne prihvata se ono sto steti coveku, inace bismo se vec ukrstili s majmunima i ko zna sta jos.
Препоручујем 7
Иван Пантелић
Нажалост, наравно да хоћемо...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља