недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Токови новца мимоишли само центар за генетику

Многобројна и поприлична државна улагања говоре да републичка власт није занемарила централни град Шумадије, у којем последњих пет година кључну улогу има породица Николић
Аутор: Бране Карталовићуторак, 27.08.2019. у 21:21
(Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Део овдашње опозиције тврди да је републичка власт занемарила Крагујевац откако је за градоначелника, крајем 2014. године, изабран Радомир Николић. Објашњавају то његовом неспособношћу, али и наводним политичким трвењима између председника Александра Вучића и његовог претходника Томислава Николића.

Заговорницима ове тезе, чињенице, међутим, не иду у прилог. Оспоравају их многобројна и обимна улагања државе у Крагујевац, од изградње републичког Дата центра и Палате правде, до инфраструктурног опремања „Мајнд парка”, велике индустријске зоне у којој послују „Сименсови” кооперанти. Реч је о инвестицијама вредним неколико десетина милиона евра. Узгред речено, и један од најжешћих критичара локалне власти, бивши градоначелник Верољуб Стевановић је рекао да је држава на рачун града, откако га води млади Николић, уплатила око 20 милиона евра.

Један од аргумената опозиције је и то што важни путеви мимоилазе град, али је питање маргинализације Крагујевца у том смислу дискутабилно, будући да стратешке саобраћајнице пролазе близу прве престонице модерне Србије. До Коридора 10 нема ни 30 километара, а ауто-пут „Милош Велики” је удаљен свега нешто више од 50 километара. Те релације су данас готово безначајне. Уосталом, Крагујевчани који живе у Европи, Америци или Канади путују и по неколико сати до посла, сваког дана.

Шкакљиво питање у вези са инвестицијама у Крагујевцу долази из нетранспарентне сфере српске политике у којој се вешто скривају и приватни интереси и токови новца. Наиме, ако је држава већ стала иза Крагујевца, а врх Српске напредне странке иза градоначелника Николића, зашто је, онда, овде обустављена градња центра изврсности са банком матичних ћелија, научног института који претендује да постане један од највећих националних пројеката у последњих двадесет, тридесет година.

Министар просвете Младен Шарчевић је рекао да је до проблема са градњом научног центра дошло пре свега зато што фирма „Банковић” није имала довољно капацитета да заврши започето. Ипак, како је такво предузеће уопште добило овако велики посао? Ако Европска банка, финансијер пројекта вредног 14 милиона евра, није ставила примедбе на избор извођача радова, да ли је онда Јединица за управљање пројектима Владе Србије требало да зна о каквој фирми је реч, то јест да предузеће „Банковић” не располаже потребним грађевинским и кадровским потенцијалима.

За разлику од научног центра, фирма „Банковић” је у Крагујевцу успешно завршила градњу „Креативног парка” и амбуланте у Шумарицама, а партиципирала је и у другим пројектима које је финансирала фондација на чијем је челу бивша прва дама Србије. Фондација „Драгица Николић” уложила је у развој Крагујевца готово три милиона евра.

Маја 2017. године, након освештања храма Светог великомученика Димитрија у Бајчетини, задужбине породице Николић, Бобану Банковићу, власнику фирме „Банковић”, уручена је грамата. Ово вредно црквено признање додељено је и другима који су учествовали у градњи богомоље, па и Горану Којовићу, оснивачу фирме „Језеро лејк”.

Томислав Николић је 2016. положио камен темељац за изградњу центра изврсности с банком матичних ћелија у Крагујевцу. Том чину је присуствовао и Небојша Арсенијевић, један од иницијатора овог пројекта. За смену са места ректора Универзитета у Крагујевцу Арсенијевић је, између осталих, оптужио и Славицу Ђукић Дејановић, коју је један дневни лист, бавећи се темом изградње Клиничког центра у Нишу, у тексту од 26. децембра 2013, под насловом „Славица Ђукић Дејановић наместила посао куму?”, довео у везу с власником фирме „Банковић” Бобаном Банковићем. Овај бизнисмен је тим поводом рекао да познаје поменуту политичарку из Крагујевца, али да њих двоје „нису ни у каквим родбинским, ни кумовским везама”.

Понекад је на мети цела породица Николић, али већина крагујевачких опозиционара критикује искључиво Радомира Николића, тврдећи да је он главни кривац што град не напредује жељеном брзином. Друге политичаре, па и бизнисмене који утичу на инвестиције у Крагујевцу, готово да и не помињу. Токови новца не смеју бити угрожени.


Коментари2
7d5ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боба
Све увезан до увезанијег. Када би имали заиста независно тужилаштво и судство сви би очигледно завршили на оптужницама почевши од бившег ректора Арсенијевића па надаље.
Desko
Pa niste izgradili ni prvi...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља