На адресу председника Србије Александра Вучића још није стигао позив из Пољске да 1. септембра присуствује обележавању осамдесете годишњице од почетка Другог светског рата, сазнаје „Политика” у председништву. Како за наш лист појашњавају у Министарству спољних послова, од амбасаде Србије у Варшави су добили информацију да су позиви упућени само чланицама ЕУ, НАТО-а и Источног партнерства.

Тако ће ово бити други важан догађај на коме Србија неће бити заступљена у складу са својом историјском улогом и статусом силе победнице. Подсетимо, на прослави стогодишњице победе у Првом светском рату 11. новембра прошле године, Француска је председника Србије сместила у неке од споредних редова док је „косовски председник” Хашим Тачи седео тик иза Владимира Путина. У први ред званични Париз је сместио и хрватску председницу Колинду Грабар Китаровић.

Оштре критике на рачун Пољске стижу из Москве. Наиме, позивницу за догађај, коме ће, како се најављује, присуствовати око 20 светских лидера, није добио ни Владимир Путин. Дмитриј Песков, секретар за штампу председника Русије, рекао је да „било какви меморијални догађаји у било којој земљи на свету који су посвећени годишњицама или Великог рата или Другог светског рата се не могу сматрати потпуним без учешћа Русије, јер се њена улога у окончању Другог светског рата не може преценити”. Он је подсетио да је само за ослобађање Пољске од нациста који су је заробили 1939. године, живот дало 600.000 совјетских војника.

(Фото Танјуг)

Шеф канцеларије пољског председника Кристоф Шћерски је рекао да се очекује присуство 40 иностраних делегација, око 250 гостију из целог света, међу њима председници, премијери, председници парламената, министри спољних послова, министри одбране, али и изасланици европских краљевских породица. Одговарајући на питања зашто није позвана Русија, он је, преноси Тас, рекао да је „председник (Пољске) одлучио да позове државе Европске уније и Источног партнерства, Азербејџан, Јерменију, Белорусију, Грузију, Молдавију, Украјину. А Русија не учествује ни у једној од ових организација”.

Раније су пољске власти своју одлуку да не позову руске представнике, образложиле и тиме да 1. септембра 1939. године Русија још није учествовала у рату, а Пољска жели да обележи годишњицу са оним земљама са којима сада блиско сарађује. Пољска конзервативна странка Право и Правда која је на власти у Пољској, како преносе медији, одабрала је овај формат обележавања годишњице напада на Пољску и почетак избијања рата у кругу данашњих савезника из НАТО и Европске уније, како би избегла председника Русије који је био позван на претходну, округлу 70. годишњицу.

Први пут је свечаност померена из Гдањска, односно са полуострва Вестерплате, у Варшаву, због ранијих спорова са властима Гдањска где влада пољска опозиција. Програмом је предвиђено да у свитање 1. септембра немачки и пољски председник заједно одају пошту цивилним жртвама Другог светског рата у граду Вјелуњ у централној Пољској, који су нацисти прво бомбардовали у 4.40 ујутру, изненада, док још Немачка није објавила рат Пољској.

У Москви, међутим, сматрају да је управо све супротно од онога што у Пољској најављују те да је реч о класичној ревизији историје. Генерал пуковник Леонтиј Шевцов, члан савеза новинара Русије, у ауторском тексту истиче да је „ очигледно да без учешћа Русије, других република бившег СССР, Србије, Кине и других земаља које су понеле највећи терет рата, формат који предлаже Пољска изазива недоумице”, јер „по логици манипулације Варшаве, организатор тог рата Немачка и њени савезници учествују у манифестацији, а земље антихитлеровске коалиције нису позване. Погледајмо списак званица и сетимо се те далеке 1939. године. О каквом НАТО-у, ЕУ, а тим више Источном партнерству као почасних гостију може бити говора?”.

Довољно је, каже, само сетити се признања председника владе Велике Британије Винстона Черчила „који није никада имао симпатије према СССР: ’Све наше војне операције се остварују у врло ограниченим размерама у поређењу са гигантским напорима Русије’”.

Соколовски: Позив смо упутили само најближим партнерима

У амбасади Пољске су потврдили наша сазнања из Министарства спољних послова. На питање новинара „Политике” да ли је позив упућен некоме од званичника из Београда и зашто није позван нико из Русије, Павел Соколовски, отправник послова амбасаде, нам је одговорио да су „ позивнице упућене најближим пољским партнерима из ЕУ, НАТО и земљама Источног партнерства”.

Хладни рат на „Твитеру”

Ових дана су се око Другог светског на „Твитеру” спорили и руски и амерички амбасадор, Александар Боцан-Харченко и Кајл Скот. Руски амбасадор је реаговао је на објаву америчког колеге поводом 80. годишњице потписивања пакта Молотов–Рибентроп. Скот је написао да су „два диктатора тајно поделили Источну Европу на нацистичку и совјетску сферу утицаја”, а да је недељу дана касније уследила инвазија на Пољску и ужаси Другог светског рата. Боцан-Харченко му је узвратио да је трагедија могла бити избегнута да су западне силе успоставиле систем колективне безбедности који је предлагао СССР. „Западне силе одлучиле су се за циничну политику смиривања којом би се Хитлерова агресија преусмерила на исток”, написао је руски амбасадор. Покушај да се Совјетски Савез представи као изазивач Другог светског рата, како је истакао, скрнави сећање на милионе жртава које су допринеле сламању нацизма и ослобођењу свог народа и народа Европе.