понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:15

Крај епидемије малих богиња

среда, 28.08.2019. у 12:31
(Фото А. Васиљевић)

На територији Србије нема више епидемије малих богиња. Последњи забележен случај био је у јуну ове године у Бору. Према епидемиолошким критеријумима када прође двоструки инкубациони период за неки заразну болест стичу се услови да се одјави епидемија, преноси Танјуг.

За мале богиње период инкубације је 21 дан, што значи да је двоструки инкубациони период 42 дана.

„С обзиром на то да је прошао тај временски период, сада можемо да кажемо да више немамо епидемију малих богиња у нашој земљи. Међутим, престанак епидемије не значи да можемо да се опустимо. Морамо да будемо у приправности јер је епидемија малих богиња свуда око нас”, каже за Танјуг епидемиолог Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” Дарија Кисић Тепавчевић.

Србија се са епидемијом малих богиња борила 21 месец, тачније од октобра 2017. године. Од тада до данас забележено је око 5.800 случајева оболелих и 15 умрлих.

Епидемија је букнула јер је смањен обухват деце која су вакцинисана ММР вакцином (мале богиње, рубеоле, заушке). У 2017. години око 81 одсто малишана је било заштићено вакцином против малих богиња. Да би се обезбедио јак колективни имунитет неопходно је да обухват буде 95 одсто.

„Приближавамо се обухвату од 95 одсто који нас штити од епидемијског ширења болести. Колективни имунитет је порастао због повећања свести и поверења у вакцинацију које смо забележили у претходном периоду”, нагласиила је она.

Све земље у окружењу још увек имају епидемију малих богиња и већина земаља у Европи. Кисић Тепавчевић упозорава да се може десити да имамо инпортоване (увезене) случајеве болести и да као популација морамо бити спремни да се јаким колективним имунитетом заштитимо од епидемијског ширења болести.

Подсећа да мале богиње могу да буду тешко оболење и када је низак степен колективног имунитета „вирус подивља” и изазива теже облике болести са могућим смртним исходима.

Каже да су рађена многа истраживања зашто је опало поверење у једну безбедну и ефикасну вакцину и да се дошло до закључка да су интернет, односно друштвене мреже где се могу наћи непоуздане и нетачне информације главни кривац за то.

„Апелујемо на родитеље чија деца треба да се вакцинишу да све информације у вези имунизације добијају од њихових лекара, од педијатара или из стручне литературе, јер се показало да су друштвене мреже непоуздан извор информација који само заплаши и доводи до одлагања имунизације који може да има фаталне последице”, закључила је она.

У претходној години у Европском региону СЗО пријављено је 82.596 случајева морбила у 47 од 53 земље, са 72 смртна исхода, што је највећа забележена вредност у последњој декади (15 пута више у односу на 2016. годину, а три пута у односу на 2017. годину). Највеће епидемије међу земљама ЕУ пријављење су у Румунији, Италији, Пољској и Француској, са 35 смртних исхода.

Током јуна 2019. године 24 земље ЕУ пријавиле су случајеве малих богиња. Највећи број пријављен је у Француској (469), Бугарској (236) Италији (213), Пољској (123) и Румунији (123).

Такође, у већини земаља у нашем окружењу (Босна и Херцеговина, Македонија, Хрватска, Бугарска, Румунија) се и даље региструје циркулација тог вируса у популацији.


Коментари3
a774f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena
Društvene mreže krive za gubitak poverenja? A nisu krive afere s vakcinama za svinjski i ptičji grip gde su pojedinci (od kojih su neki i dalje na svojim položajima) profitirali, a posle se ispostavilo da epidemije nije ni bilo, i sad niko nema da odgovara za novac poreskih obveznika kojima su kupljene nepotrebne vakcine. Naravno, to nipošto nije moglo da doprinese da ljudi izgube poverenje u Ministarstvo...
Filip
Neverovatno je koliki su, zapravo, mediokriteti ovi tzv. stručnjaci. Kažu da je za sprečavanje epidemije potreban obuhvat od 95%. Da li znaju da se epidemije javljaju i u populacijama sa 100% vakcinisanih? Da li znaju da vakcinalni "imunitet" traje do oko 10 godina, što znači da svi oni koji su preko 25 godina života nemaju više "imunitet" stečen vakcinama, iz čega se može zaključiti da ne postoji društvo na ovoj planeti sa 95% ljudi koji imaju imunitet stečen vakcinama, pa gde su te epidemije?
Joca
Nisu placeni da znaju, vec da pricaju.
Препоручујем 15

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља