среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:50
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Деца са болестима одраслих

У порасту је број основаца и средњошколаца са дијагнозом шећерне болести, хипертензије, обољења мишића и костију или психозе, типичним за старије особе
Аутор: Александра Мијалковићнедеља, 01.09.2019. у 10:00
(Фотографије Пиксабеј)

Нездрав начин живота – мање физичке активности, више стреса и исхрана богата шећером и угљеним хидратима – узима последњих година данак не само код одраслих, већ и код деце која се све чешће суочавају са здравственим проблемима какви су до пре деценију или две били „резервисани” само за старије генерације.

Према подацима школских лекара, у Србији је драстично повећан број ђака који пате од гојазности и с њом повезаном шећерном болешћу, имају повишен крвни притисак и различите хормонске поремећаје који повећавају ризик од будуће неплодности.

Све више алергија и деформитета

Све је више алергија, аутоимуних болести, деформитета изазваних неправилним држањем, па и психоза као последице лошег прилагођавања на стресне ситуације. Деца су изолована из друштва и често имају нереалну слику стварности коју сервирају медији и социјалне мреже. Већина ових сметњи се иначе може очекивати тек код људи са шездесет и више година, истичу лекари.

– Данашње генерације основаца и средњошколаца већину времена проводе сами, седећи у затвореном простору, испред компјутера или уз мобилни телефон преко којег комуницирају са вршњацима и члановима породице. Немају устаљене оброке и њихова се исхрана углавном састоји од разних пекарских производа, слаткиша и грицкалица. Последице се, на жалост, одмах примете, већ код деце од првог до четвртог разреда основне школе. Вишак килограма и лоше држање, уз ношење претешких школских торби и недовољно физичке активности, доводе до слабости локомоторног система (мишића и костију) и деформитета кичме. Примећујемо повећан број ученика са равним стопалима, сколиозом и кифозом – наводи др Гордана Станковић, педијатар у одељењу за децу школског узраста београдског дома здравља „Звездара”.

Деца код које је утврђена гојазност често имају и инсулинску резистенцију, повећан холестерол и крвни притисак, чак и обољења крвних судова и срца – што се никако не би очекивало у том узрасту – као и поремећај рада жлезда са унутрашњим лучењем. Драматично је повећан проценат тинејџерки са болесном штитном жлездом и са синдромом полицистичних јајника.

– Наравно да о овоме разговарамо са родитељима, упознајемо их са ризицима неправилне исхране њихове деце, саветујемо и, по потреби, шаљемо даље код специјалиста и дијететичара. На жалост, није реткост да родитељи све лепо саслушају, а онда пусте да ствари иду по старом, док дете озбиљно не оболи. Једном сам, тако, на улици срела дечака, пацијента са израженом гојазношћу, како једе чипс из огромне кесе и залива га заслађеним пићем из конзерве, а отац поред њега ме види, па каже сину: „Гле, ево докторке, сад ће да ме грди што је нисам послушао да ти дајем само здраву храну!”. Или, у самоуслузи видим мајку ученице са истим проблемом, дан раније смо се договориле каква је дијета потребна девојчици, а у колицима која гура све саме грицкалице, газирани напици, слаткиши. Суштина није да ја некога „грдим”, него да се породица суочи са проблемом и, кад већ добије савет шта да чини, нешто и предузме – истиче докторка Станковић.

Деци је тешко да промене лоше навике поред осталог и зато што су их преузели од родитеља. Ако виде да мама и тата за доручак узимају бурек, за ручак пицу, а за вечеру хамбургер и пржене кромпириће (у међувремену су, уз телевизор, слистили таблу чоколаде и попили литар сока), тешко да ће сами од себе почети да једу салате, кувано поврће и месо динстано на води. И није у питању новац, јер здраве намирнице су јевтиније од „брзе” хране и слаткиша, већ немар и недисциплина, чак погрешно уверење да угађајући деци омиљеном храном показују да их воле.

– Уколико, из одређених разлога, родитељи нису у могућности да деци пруже редовне, избалансиране оброке, требало би да им то омогући школа, али више нема школских кухиња, нити простора где би деца обедовала кувану храну из централне кухиње као што је случај са предшколским установама – примећује наша саговорница.

Кривица родитеља

Школа би могла да помогне у још нечему, а то је да ученицима понуди разне активности кроз које би се окупљали и дружили уместо да седе испред екрана. На жалост, нема више разних секција (драмска, научна, језичка, ликовна...) нити бесплатних тренинга. Школе изнајмљују простор да зараде још који динар за неопходне трошкове, а деца које желе да се у слободно време баве спортом или неким другим хобијем упућена су на клубове и радионице за које се плаћа, а немају сви родитељи ни пара за то, нити времена да их воде.

– Искрено, неки родитељи су једноставно незрели, неспремни да се суоче са проблемом који смо запазили код детета. Један мој пацијент је добио улцерозни колитис, родитељи су упознати са терапијом. Мајка после неког времена каже да у столици детета и даље примећује крв. Питам је да ли се придржавају прописаног начина исхране, она ћути и одмахне главом – љути се докторка.

За бригу о физичком и менталном здрављу деце потребно је здружено деловање државе, односно друштва, као и школе и родитеља, то јест породице. И упорност. На жалост, мали је проценат ученика који до краја школовања успешно реше здравствени проблем који је уочен у нижим разредима.

Као позитиван помак у решавању ових проблема др Станковић истиче бесплатан програм за лечење гојазне деце у Специјалној болници за болести метаболизма „Чигота” на Златибору који се већ пет година спроводи о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, а на иницијативу Друштва педијатара Србије. У последњих годину дана тамо је упућено више од 800 деце, на предлог изабраног лекара, на основу овереног упута комисије Републичког фонда за здравствено осигурање. Углавном се шаљу тамо за време летњег или зимског распуста, на три недеље, али и преко године уколико здравствено стање пацијента тако налаже.

РЕЧ СТРУЧЊАКА: Др Гордана Станковић, педијатар

Слаткиши за утеху

Деца, све мање способна да се суочавају са емотивним проблемима или превеликим очекивањима, посежу за храном као утехом. Најпре за слаткишима. Онда се поремети лучење инсулина, а то изазива анксиозност и депресију... и тако се круг затвара. Кад се он прекине, правилном исхраном, физичким вежбама и укључивањем детета у групне вршњачке активности, нестају и психолошки проблеми, међу којима су нервоза, понекад праћена проблемима са цревима, несаница, апатија, анорексија (код девојчица), социјалне фобије и класичне психозе – упозорава др Гордана Станковић, педијатар у одељењу за децу школског узраста београдског дома здравља „Звездара”.

– Свако, па и најмање незадовољство и узнемиреност данашњу децу доводе у стрес, а онда они то „затрпавају” храном богатом шећером, угљеним хидратима и разним појачивачима укуса, а од такве хране се тешко одвикава.

Ми смо прва генерација у историји која једе све комбинације додатака храни, а последице тек увиђамо. Такође, припадамо генерацијама које више не знају за традиционални породични ручак, за оброке који се једу увек у исто време и у којима су заступљене, по количинама и врсти, све неопходне хранљиве материје. АНТРФИЛЕ

Психозе код деце

Велики је притисак друштвених мрежа и медија на данашњу децу, примећује др Гордана Станковић, њима се свуда сервирају слике срећних, успешних породица и безбрижног, угодног живота, и уколико њихова стварност није таква, ако „не каче” стално слике на којима су ведри, лепи и задовољни, онда се осећају фрустрирано. Кад би схватили да је нормално да им се дешавају и ружне ствари, неуспеси, растанци, да је у реду бити понекад и тужан, несрећан, збуњен, али да су ту породица и пријатељи да их подрже, охрабре, помогну, онда би било и мање психоза код деце.


Коментари0
d99cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља