недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:36

Стари конак – заборављени београдски двор

Аутор: Александра Куртешчетвртак, 29.08.2019. у 23:03
Отварање поставке у Музеју примењене уметности (Фотографије Н. Неговановић)

Кнежев двор, касније познат под именом Стари конак,  око 1840. године, као своју породичну кућу, подигао је  уставобранитељ Стојан Симић, тада потпредседник Државног савета. Здање се налазило између зграда које се у савременој архитектури Београда називају Старим и Новим двором. Симић је пре изградње откупио имање на којем се данас простиру Пионирски и Девојачки парк.

Кнез Александар Карађорђевић је конак 1845. учинио владарским резиденцијалним објектом, а ту намену има и под владарима из династије Обреновић.

После династичког преврата у Србији, здање је порушено у августу 1904. године. Историјат Старог конака, с фокусом на последњи период његовог постојања, представљен је на изложби у Музеју примењене уметности. Поставка носи назив „Стари конак: заборављени београдски двор” и настала је у сарадњи ове културне установе и Музеја града.

Аутори су Јелена Пераћ, Владимир Томић и Дејан Вукелић.

Изложбену грађу чине 64 фотографије дворских ентеријера и употребно-декоративни предмети који су их обликовали, а које се данас чувају у колекцијама Музеја примењене уметности, Музеја града и Завичајног одељења Библиотеке града.

Кључ од просторије у којој су се крили Александар и Драга Обреновић

С обзиром на то да је Стари конак порушен, а највећи део предмета после тога отуђен аукцијским продајама, фотографије с краја 19. и почетка 20. века, чији су аутори Милан Јовановић и Љубиша Ђонић, представљају једини визуелни траг о изгледу и садржају овог здања и уједно најтачније сведочанство његове историјске присутности.

Приказани су и оригинални предмети из Старог конака. Посетиоци могу видети делове салона краља Александра Обреновића, који се чувају у манастиру Враћевшница, као и сребрну жардинијеру краља Милана, из колекције Историјског музеја Србије. Посебан куриозитет представљају два предмета која упућују на трагичну завршницу последњег владарског пара из династије Обреновић, а која се одиграла у овом здању – кључ од просторије у којој су се крили, из колекције Историјског музеја Србије, и завеса с траговима крви краља Александра и краљице Драге, из колекције Музеја рудничко-таковског краја.

Намера две институције је да премијерним излагањем и публиковањем фотографија, као и ретких сачуваних предмета у вези са Старим конаком, укажу на нестале, заборављене и отуђене делове наше покретне и непокретне баштине, и да скрену пажњу стручне и шире јавности на ова кључна питања заштите и чувања културног наслеђа.


Коментари0
ff25a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља