понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:56

Мишел Онфре о призорима с Величковићевих слика

Тишина сликарства, његовог сликарства, не сме нас спречити да од целог тела тражимо да учествује у свечаности коју нам нуди уметник
петак, 30.08.2019. у 20:00
Слика Владимира Величковића „Гавран”, 2001, уље на платну, (десно) Мишел Онфре (Фото принтскрин Јутјуб)

Посматрајући слике Владимира Величковића, никоме не пада на ум да их омирише, осети њихов укус... неко ће осетити мирис уља, терпентина, лака, других пратећих мириса… Али, какви ће мириси изазвати наш њух, чуло укуса ако уђемо у слику, ако се нађемо у величковићевском простору, писао је чувени француски филозоф Мишел Онфре о нашем сликару, преноси Танјуг.

Али, приђимо слици с такозваним ниским чулима, предлаже Онфре и онда примећује: „Величковићева граматика нам је позната: гавранови, жичане ограде усред географског ништавила, вешала, понекад скеле потребне за вешање човека: ружичаста жаришта, разбуктали пламенови и густе масе дима, непрегледни, пусти предели, песак, пространства изгореле, уништене земље, леш без главе; другде, на неком другом платну, глава без тела, пацови који беже, безглави пси, човеков леш који пада у празнину… када изађемо из платна, његови мириси нас и даље прогоне…”

О бруталности, али истовремено о лепоти на сликама Величковића Онофре је забележио: „Покушавамо да умакнемо насиљу смрада, заразе, мемле, али њихово присуство нас не напушта: чујемо звук кљуцања птице која рије земљу у потрази за црвом, вероватно засићеним људским месом; удаљено пуцкетање ватре; шкрипу вешала; тихи крик обезглављеног; звецкање канџи пацова који беже од људи, с трагом њихове крви на брковима...”

Ономе ко овако осети, овако чује сликарство Владимира Величковића, каже Онофре, призор ће говорити нешто друго, другачије и од тада ће он на други начин гледати његове метафизичке слике. „Тишина сликарства – његовог сликарства – не сме нас спречити да од целог тела тражимо да учествује у свечаности коју нам нуди уметник. Иако се та свечаност одвија на рубу провалије. Људи копају своје гробнице, сликар их само осветљава”, заокружује француски филозоф свој утисак, који је објављен на сајту Октобарског салона.


Коментари3
89eb2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан
Филозоф би требало да говори о значењу а не о доживљају. Значења су универзалнија. Неко са тих слика може доживети само мучнину и тескобу.
Tanja
Vrlo optimistička poruka.
Miodrag Stojkovic
Gospodin Misel je fino rekao sustinu . Bio sam mlad kada sam ugledao Velickoviceva platna prvi put. Secam se utisaka , povrsnih .Fasciniralo me je upravo to sto gos. Misel navodi, miris terpetina laka , formata itd.Scene nisam tada razumeo ni poruku pouku, danas sve to sto je Velickovic naslikao jako dobro osecam i prezivljavam na duhovni nacin, jer me svakodnevno dodiruju u zivotu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља