недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Веће плате у јавном сектору до краја године

Медицинским сестрама следује повишица од 15 одсто, научним радницима 10 одсто, а за остале се не зна
Аутор: Маријана Авакумовићпетак, 30.08.2019. у 22:30
(Фото Д. Јевремовић)

Сасвим је извесно да ће 465.000 запослених у јавном сектору добити повећање плата до краја године, али да ли ће увећану зараду примити ове или тек од наредне године, као и колико ће то повећање износити – није још познато. Истина, Фискалном стратегијом за наредне три године предвиђено је да зараде порасту по шест одсто годишње, од 2020.

Мада је председник Србије Александар Вучић већ најавио да медицинске сестре могу да се надају повишици од 15 одсто, а научни радници и запослени у култури најмање 10 одсто.

Павле Петровић, председник Фискалног савета, протеклог месеца је, износећи мишљење овог стручног независног тела на владину „Фискалну стратегију 2020–2022. године”, рекао да ове године у буџету нема простора за повећање плата у јавном сектору. Он не искључује могућност да се зараде у јавном сектору повећају у новембру, тако да то повећање буде само за децембар у овој години, што не би превише оптеретило буџет. Председник Фискалног савета је подсетио да се никад није догодило да се плате повећају и пред крај године и у јануару наредне.

Економиста Јуриј Бајец сматра да није питање да ли има новца у буџету или да ли одређене категорије запослених у јавном сектору заслужују повећање зарада, наравно да заслужују, већ да ли је то системско решење.

– Овде је реч о политичком потезу да се људи са дефицитарним занимањима задрже у земљи и то се решава ад хок мерама. Изостаје системско уређење плата и увођење платних разреда, што је договорено са ММФ-ом. Од тога ове године нема ништа, а питање је и да ли ће идуће године бити завршено. Нерешавање системски важних питања отвара могућност да влада под притиском доноси исхитрена решења. То касније кочи цео систем и буџет почиње да шкрипи, јер су издвајања за плате и пензије највећа ставка у буџету – каже Бајец.

Фискални савет је у мишљењу на „Фискалну стратегију 2020–2022” оценио да расходи за запослене прате раст привредне активности, што је одговарајуће и исправно опредељење.

Пре отпочињања фискалне консолидације, државни расходи за запослене били су неодрживо високи. На крају 2008, они су са доприносима на терет послодавца износили чак 11,8 одсто БДП-а. Мерама фискалне консолидације ови расходи сведени су на прихватљивих 9,4 одсто БДП-а (пројекција за 2019), чиме је остварен један од најважнијих средњорочних циљева фискалне политике, наводи Фискални савет.

Упоредне анализе показују да се ради о износу који се може сматрати примереним за Србију, будући да земље централне и источне Европе на запослене у јавном сектору троше чак и нешто више (више од 10 одсто свог БДП-а у просеку).

– Постојећи ниво масе зарада у државном сектору Србије требало би одржати и у наредним годинама на постигнутом нивоу – оцењено је у Фискалном савету. Овакав приступ буџетски је одржив и не би представљао претњу за јавне финансије, а запосленима у државном сектору пружа предвидљивост и повећање животног стандарда у складу с привредним могућностима.

– Влада је то планирала и у „Фискалној стратегији” се обавезала да се у наредне три године (2020–2022) удео зарада у БДП-у одржи управо на нивоу из 2019. године. Што се тиче динамике раста зарада, то значи да се обавезује да номинални раст масе плата у просеку неће бити већи од 7,5 одсто на годишњем нивоу, јер толико износи процена номиналног раста БДП-а у „Фискалној стратегији”. Пошто су зараде, уз пензије, најважније фискално сидро, кључно за стабилност у будућем периоду биће да се влада придржава планиране и описане динамике, тј. раста укупних зарада у складу с могућностима привреде – наводи Фискални савет.

Плате у јавном сектору прошле године повећане су у распону од седам до 12 одсто. 


Коментари8
86e2d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pfc
Sasvim je izvesno i da će zaposleno roblje u privatnom sektoru i dalje dirinčiti za minimalac!
boban simonovic
Ja mislim da treba med. sestrama izjednaciti plate sa doktorima.... i onako one vode glavnu rec po bolnicama...
evroskeptik
U EU su plate za zaposlne u javnom sektoru i više od 10%, plus sto je zdravstvo većinski van javnog sektora, a kod nas manje od 10%, i ako zdravstvo u javnom sektoru . Pustite zdravstvo na tržište koje ce samo formirati platne razrede u zdravstvu.
Mona
Ovim povecanjem pravi se jos veci jaz izmedju privrede i vanprivrede. Medicinske sestre treba da dobiju povecanje, ali samo one koje rade na intezivnoj nezi i sa nepokretnim bolesnicima.
Rade
Zašto linearno povećanje plata? Zašto kožni lekar i neurohirug imaju istu platu? Zašto onaj koji ima 100 i onaj koji ima jednu operaciju imaju istu platu? Radio nerado svira ti radio. Ćao Srbijo...
Lola
Zasto ja koja sam zdrava i nikad nisam bila kod lekara, moram da placam zdravstveno osiguranje pa i plate lekara? Sto ne placaju samo oni koji se lece?
Препоручујем 15

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља