субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 31.08.2019. у 20:00 Александар Милетић

Никад боља прилика за злато

Пре пет година у Шпанији нико није ни помишљао да може да победи Америку, а сада се томе потајно нада неколико репрезентација (међу којима је свакако и наша), што је највећи квалитет шампионата на којем ће се први пут у историји такмичити 32 екипе
Од њега се много очекује: Богдан Богдановић (Фото: В. Марковић)

Први пут у новом формату, први пут са 32 екипе, први пут у борби за златни Нејсмитов трофеј, после дуго времена са главним фаворитом (САД) који не делује тако недостижно… Све то гарантује врхунску представу на 18. светском првенству у Кини (31. август – 15. септембар) које почиње данас у 9.30 часова, када шампионат отварају две утакмице, од којих је једна она између Србије и Анголе у Фошану. Ова афричка селекција била је наговештај нашег последњег злата, јер се наш национални тим срео с њом и на почетку Светског првенства у Индијанаполису (113:63).

Наши кошаркаши имају све предуслове да стигну до медаље, али у овако изједначеној конкуренцији, где – по нашем суду седам селекција има потенцијал за одличје, то нико не може да гарантује. Стиче се утисак да можда нећемо у блиској будућности имати бољу прилику за злато, не само због тога што је Америка ослабљена, већ и због тенденција у кошарци. Баснословно плаћени асови ће све више бити окренути клупским обавезама (због „замора материјала” овог лета десетак играча задобило је теже повреде) и питање је како ће и њихови послодавци, а и они сами, гледати на репрезентације. Олимпијске игре су нешто друго…

Америка фаворит, али…

Поред финалиста два највећа такмичења у претходних пет година (Мундобаскет 2014. и Олимпијске игре у Рију 2016) – Сједињених Америчких Држава и Србије, кандидати за медаљу су и екипе које су затвориле „Мундобаскет 2006” – Шпанија и Грчка, затим освајач бронзе из 2014. – Француска, па једна тврда и снажна репрезентација која никад није отишла даље од четвртфинала у својој историји – Аустралија; и увек неизоставна Литванија која је до свог јединог победничког постоља (бронза 2010) дошла тако што је савладала утучен и равнодушан тим Србије, дан после велике неправде која му је нанета (пораз од Турске у полуфиналу коме је кумовала груба судијска грешка).

Откази десетине америчких врхунских играча новом селектору Грегу Поповићу и недавни пораз селекције САД у Аустралији, распалили су машту љубитеља кошарке широм света. Међутим, било би наивно веровати да овај састав Америке, предвођен капитеном Кембом Вокером, није фаворит у Кини. Мада је очигледно да постоји низ лоших околности у редовима шампиона света које би нека искусна селекција могла да искористи.

За разлику од тимова САД које је водио Мајк Крижевски од 2008. до 2016. године, против којих нико није имао шансу (неку малу имала је Шпанија у финалу Олимпијских игара у Пекингу 2008), садашња репрезентација готово да нема играче са искуством из међународних утакмица. За играче класе Кобија Брајанта или Џејмса Хардена то искуство и није неопходно, али могло би да буде велики хендикеп за оне који су сада на располагању селектору. Јединa двојица из данашњег тима који су носили дрес репрезентације на неком великом такмичењу јесу Харисон Барнс (Сакраменто, ОИ 2016) и Мејсон Пламли (Денвер, СП 2014).

Два вансеријска кошаркашка стручњака, Грег Поповић (селектор САД) и Стив Кер (помоћник селектора), били су запљуснути лошим вестима последњих шест недеља, где је малтене сваки други, трећи дан стизао отказ једног играча. Неки кошаркаши су наводили тако баналне разлоге као што је селидба! Такве вести сигурно не утичу добро на морал оних који су остали, мада би могле да донесу нешто добро, уколико пробуде инат у њима и жељу да покажу да су вредни пажње као и они који су имали преча посла овог лета. За овај тим ради време и треба очекивати да подиже форму из меча у меч, јер реч је о 12 играча који су први пут заједно и који су до данас провели 27 дана у селекцији САД.

Патриотизам није нестао

Све оно што је мана америчког тима, представља врлину наше репрезентације, а то је патриотизам (годинама се говори да је нестао, али како сада објаснити то да су се сви играчи одазвали селектору), затим континуитет играња у националном тиму, континуитет мечева који носе другачију врсту притиска и одговорности у односу на НБА, као и велика уиграност. Свих 12 играча су прошли кроз систем селектора Александра Ђорђевића, а половина је играла на Светском првенству у Шпанији: Симоновић, Богдановић, Бјелица, Јовић, Бирчевић и Радуљица. Јокић је био у саставу на Олимпијским играма у Рију 2016, Лучић, Мицић, Гудурић и Марјановић – на Евробаскету 2017, а Милутинов – на Евробаскету 2015.

Оно што је врло важно за овај шампионат јесте то што имамо четворицу играча из НБА лиге (од јесени пети ће бити Гудурић), док је пре пет година то био само Радуљица који тада није имао запажену сезону у Милвокију. Излишно је говорити о значају Николе Јокића, званично најбољег центра на свету (члан прве петорке НБА у прошлој сезони), који је у Америци већа звезда од свих америчких репрезентативаца који су стигли у Кину. Тандем Сакрамента Богдановић–Бјелица гарантује разноврсну игру у нападу и добар шут са дистанце који би генерално требало да буде једно од наших најјачих оружја (мада имамо сјајне центре). Богдановића кладионице с разлогом виде као једног од двојице највећих кандидата (уз Јаниса Адетокунба из Грчке) за назив најбољег стрелца шампионата.

Велика је штета што неће бити Милоша Теодосића, али нема разлога за бригу кад је реч о креирању напада. Ту смо покривени са два врсна плејмејкера, различита по стилу – Јовића и Мицића, мада имамо још играча који знају да организују игру, попут Богдановића, Бјелице, али и центра Јокића чије асистенције никога не остављају равнодушним.

Тактика заснована на висини

Селектор Ђорђевић, који стално тражи да се кроз чврсту одбрану тражи пут ка победи, на крају припрема наговестио је да ће се један део тактике у нападу заснивати на висини нашег тима (највиши на шампионату, просек 205,7) и да ће то бити кључна новина у односу на неке претходне саставе. На припремним утакмицама видели смо да су се неки високи играчи ротирали на позицијама „четири” и „пет”, а било је и померања високих на „ниже позиције”, што је и могуће кад имате у екипи тако разноврсног кошаркаша као што је Бјелица (на почетку каријере са 209 цм играо је и плеја у Црвеној звезди, док је тренер био Пешић). Капитен Радуљица је изјавио да му прија кад добије шансу да изађе из рекета, а на последњим мечевима је погађао и тројке.

Било би наивно веровати да Шпанија долази на шампионат с амбицијама мањим од финала, предвођена центром Марком Гасолом, шампионом НБА са Торонтом. Шпанци ће нам, по свему судећи, бити ривал у другом кругу такмичења, када се буду водиле борбе за пласман у четвртфинале. По два најбоља тима из Ц и Д групе улазе у нову групу у којој би требало да дође до окршаја ове две селекције, можда не пресудног за пласман међу осам најбољих, али сигурно важног за „одабир противника” у нокаут рунди. Било би огромно изненађење да се и Србија и Шпанија не нађу у четвртфиналу, што је почетни циљ свих већих репрезентација (првих седам из Кине одлазе на Олимпијске игре).

Француска после деценије и по долази на мундобаскет први пут без свог чувеног тандема Паркер – Дијао, али са никад бољим центром Гобером (Јута), великом надом Ниликином (21 година, Њујорк), једним од најбољих европских плејмејкера Де Колоом, искусним асовима Батумом, Фурнијеом и осталима. Французи су на генералној проби против нас показали колико су опасни.

Исто може да се каже и за Грчку, Литванију и Аустралију. За Грке би могао да буде проблем то што много зависе од једног играча (МВП НБА Ј. Адетокунбо), док Литванци и Аустралијанци – иако са НБА играчима, имају више играча који могу да погурају екипу у правом смеру.

Коментари4
1c9ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srdjan Loncar
Svako moze da pogodi 3. Bogdan to radi u nizu - zatvorenih ociju. Boban je tu da zasmeje. Njega mrzi da skache, utrpava u kos 1 rukom, dok hoda. Zamisli tim u kome se Jokic, najbolji centar u NBA, utapa, uopste ne strci. Onda imas Micica, plej majker, koji zakucava! U SR timu si mali ako ne predjes 2 m. Imas utisak da su svi rodjena braca. Najbolji mi je bio trener Filipina. SR vodi oko 60 a on ne prestaje da okupplja tim, crta plan na tabli! Ja bih prestao da crtam plan, kad razlika predje 55.
Beogradjanin Schwabenländle
Пре два дана је немачки Der Spiegel донео повећи чланак о СП у кошарци и направио анализу свих 32 тима који учествују, и њихова очекивања. Према Шпиглу највећу реалну шансу за прво месту има Србија, УСА су на другом месту, чланак је био дан пре победе над Анголом.
Dobro je
Uz vas smo! Tim je odlican
Зоран Матејић
Сачекајте мало са "златом", још нисмо ни у финалу. Тек је била прва утакмица и тек смо међу 32 тима. Пустите играче да играју, радујте се свакој победи, а маштања оставите слабима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља