петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 01.09.2019. у 19:00 Јелена Стевановић

Кад дечји бренд узгаја опијум

„Џонсон и Џонсон” мора да плати скоро 600 милиона долара глобе јер је лажно тврдио да његови лекови против болова не изазивају зависност
За „ок­си­кон­тин” ва­жи да је ле­га­ли­зо­ва­ни хе­ро­ин (Фото Бета/АП)

Кад се каже „Џонсон и Џонсон”, људима широм света су прва асоцијација бебе које се играју пеном од шампона, али кад би се фармацеутске куће истинито оглашавале, прва асоцијација на ову компанију био би зависник који умире од предозирања.

Фармацеутска компанија позната по шампонима, сапунима и лосионима за децу у уторак је пред судом у Оклахоми осуђена на казну од 572 милиона долара зато што је својим лековима против болова изазвала епидемију умирања од дроге. Произвођачи лекова више не успевају да сакрију своју улогу у изазивању и ширењу епидемије зависности у Америци, па је само дан касније највећи играч на тржишту лекова против болова, „Перду фарма”, понудио да плати обештећење у износу од 10 до 12 милијарди долара да би избегао суђења. „Перду фарму” је тужило око 2.000 савезних држава, градова, организација, жртава и породица настрадалих. Власници компаније, једна од најбогатијих америчких породица, фамилија Саклер, сагласили су се да плате три милијарде долара свог новца и да се одрекну власништва над „Перду фармом”. Ова фармацеутска кућа би онда прогласила банкрот, прешла у државно власништво и новац искористила за обештећења, јавио је „Њујорк тајмс”.

„Перду фарма” се већ била нагодила са тужилаштвом у Оклахоми и платила надокнаду, али „Џонсон и Џонсон” је хтео да иде на суђење. Тужилаштво је доказало да је „Џонсон и Џонсон” намерно обмањивао лекаре и грађане да су његови лекови против болова безбедни и да не изазивају зависност, преноси сајт Јавног националног радија. Реч је о тешким лековима на бази опијата (опиодима), који су се раније прописивали најтежим пацијентима попут болесника у последњим стадијумима рака. Последњих двадесет година, ови медикаменти масовно се прописују због агресивног маркетинга фармацеутских компанија.

Желећи да остваре што већи профит, у „Џонсон и Џонсону” су убедили лекаре да поменути медикаменти не могу да се злоупотребе и да слободно треба да се прописују и за најмање бољке. Пошто су тврдили да свако сме да пије њихов лек, сви су им били циљна група, а посебно су таргетирали мушкарце млађе од 40 година, знајући да је зависност најраспрострањенија у овој категорији становништва. Суд је утврдио да је „Џонсон и Џонсон” знао да његови опиоди изазивају зависност и да могу бити злоупотребљени, али да их је и даље безобзирно рекламирао.

У последње две деценије око 6.000 људи у Оклахоми је преминуло усред предозирања. Између 2015. и 2018. у Оклахоми је прописано 18 милиона опиоида, иако у овој савезној држави живи само 3,9 милиона становника.

Новац од одштете биће искоришћен за лечење зависника.

Компанија је најавила жалбу и тврди да се њен маркетинг заснивао на научним чињеницама. Пресуда је значајна због осталих 2.000 тужби које су подигнуте широм Америке против произвођача лекова, пре свега против „Перду фарме”, произвођача озлоглашеног „оксиконтина”, познатог као „легални хероин”. У свим овим тужбама наводи се да је „Перду фарма” лажним оглашавањем и агресивним маркетиншким тактикама изазивала зависност код огромног броја људи.

Сједињене Државе се суочавају с епидемијом умирања од дроге. У последње две деценије око 400.000 људи је преминуло због предозирања, при чему су многи умирали од предозирања лековима против болова попут „оксиконтина”. И међу онима који су настрадали од хероина, четворо од петоро прво је било навучено на лек против болова, па је прелазило на хероин јер је јефтинији. На врхунцу прописивања, у Америци су исписани рецепти за 250 милиона опиоида, што значи – за сваког одраслог Американца по један.

Најборбенија у ширењу тржишта била је „Перду фарма”, против које су и пре неколико година писане тужбе, тврдећи да је њен лек „оксиконтин” крив за изазивање адикције. После дуже употребе, лек је могао да изазове зависност, а било га је лако и злоупотребити јер се гутао, ушмркавао или убризгавао. Њујоршка породица Саклер стекла је богатство од 14 милијарди долара углавном на овом леку. Као и случају „Џонсон и Џонсона”, синоним за ову породицу досад није било навлачење на дрогу, већ – филантропија. Саклерови су међу највећим дародавцима универзитета и музеја, па су се у јавности дуго помињали као добротвори и њихово име се повезивало са Харвардом и Гугенхајмом, а не са једном од најгорих криза с којом се Америка суочава. Ипак, после упорног писања медија и бројних тужби, углед америчких Медичија почео је да опада.

Кад су се први пут нагодили са тужилаштвом, платили су 675 милиона долара одштете, али је то била незнатна сума у односу на њихову годишњу зараду на леку од око три милијарде долара. О банкроту „Перду фарме” се говорило и прошле године кад су почеле да стижу тужбе са свих страна, али тада се веровало да компанија банкротом жели да се заштити од обештећивања. Због тога су многе државе, градови и породице жртава тужиле и Саклерове лично, рачунајући на њихово приватно богатство.

„Џонсон и Џонсона” је продавао далеко мањи број лекова против болова на бази опијата од „Перду фарме”. Ипак, судија је сматрао да је на „Џонсон и Џонсону” огромна одговорност због тога што ова компанија узгаја опијум на Тасманији и продаје га осталим произвођаче опиода у САД, попут „Перду фарме”, држећи 60 одсто тржишта снабдевања опијумом. „Џонсон и Џонсон” није близу банкрота и вредност деоница ове компаније чак је и порасла после изрицања пресуде јер су инвеститори очекивали да казна буде макар милијарду долара (тужиоци су тражили 17 милијарди). Иако звучи чудно, пала је вредност деоница других произвођача лекова, а глоба од скоро 700 милиона долара за „Џонсон и Џонсон” је била добра вест јер су очекивања била много гора. Казна коју је изрекао судија из Оклахоме преблага је и ако се има у виду да је ова фармацеутска кућа прошле године продала робу вредну скоро 82 милијарде долара. Међутим, предвиђа се да ће се њен углед крњити и да више неће бити у сенци док се сва кривица сваљује на „Перду фарму”. Да нема бизниса са опијумом на Тасманији, не би било ни „оксиконтина”.

Коментари6
1bcda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kipreos
Jedan skandinavski vojnik mi je pre neki dan pricao o sluzbovanju u Avganistanu, i kako je njivoha baza bila na brdu iznad polja maka. Jednog dana su dobili naredjenje da izadju sa lokalnim vojnicima i krenu u paljenje maka. Sve je islo po planu dok se nije pojavio jedan americki oficir koji im je rekao im da je taj farmer u njivohoj juristrikciji. Paljenje je prestalo i do kraja njegovog roka tamo, niko ga nije dirao.
Пацијент
"Кад сам болестан, одем лекару. Треба да заради и да живи. Кад ми препише лекове, одем апотекару. Треба и он од нечега да живи. Кад купим лекове, ставим их у фиоку и заборавим. Треба и ја да живим."
Rade
Ako nekome sve ovo deluje poražavajuće sledeći put kada udjete u neku od naših apoteka pitajte koliko mesečno prodaju bensedina,bromazepana ili sličnih "lekova".Samo što u Americi bar možete da tužite nekog.
Зоран Маторац
За оне који би да сазнају нешто више о фармацеутској мафији, ГМО мафији, мафији трговаца органима... препоручујем књигу: Vračev šegrt - zeleni trojanski konj "održivog razvoja" - Mara Knežević-Kern. Мали извод са интернета: „Naša vrsta se pokazala kao najhalapljiviji predator koji je ikada hodao Zemljom. Naša nezajažljivost ne dozvoljava da postavimo kočnicu našim prohtevima, a u slučaju ekonomskog zaostajanja dolazi do frustracija, s kojima se homosapiens teško nosi.
Dragan Pik-lon
Stvati su jako povezane i da nismo oboleli od teorije zavere.U SAD-ma ne mozete uzeti bolovanje ni jedan dan ako ne osecate bol.Da biste bol dokazali trazicete od doktora tablete da vam bol smanje.Sto ce on rado uciniti,jer mu tako preporucuje farmaceuska industrija,koja ga placa.Istovremeno zeli da se resi problema-vas kao pacijenta koji se uporno zali.Ova firma ima farme opijuma u Tasmaniji.To im je samo pokrice za uvoz opijuma iz Kulumbije i Meksika.Cela Amerika je na receptu.Gazda je diler.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља