четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:37
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ, министар просвете, науке и технолошког развоја

Тражићу укидање забране запошљавања наставника

Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићнедеља, 01.09.2019. у 23:17
(Фото А. Васиљевић)

Пет пута више дигиталних учионица, пријемни испит за нови гимназијски смер ђака надарених за историју, географију и друштвене науке, као и масовно лиценцирање директора школа, новине су које ће дочекати ученике и наставнике у новој школској години, која почиње сутра. Последње дане ђачког распуста Младен Шарчевић, министар просвете, како открива у интервјуу за „Политику”, искористио је да посети Естонију и „завири” у школски план и програм земље чији су ученици најуспешнији на међународном ПИСА тестирању. Интензивније преквалификације одраслих и сарадња с Привредном комором Србије у формирању нових дуалних профила, првенствено у техничко-технолошким школама, само су неке од новина које први пут најављује у нашем листу. Поред сијасет већ започетих реформи, први пут ће у новој академској години увести и међународно вредновање рада српских истраживача, али и објавити позив за младе научнике који ће радити на истраживањима из области вештачке интелигенције.

Како коментаришете најаве једног синдиката образовања да ће део просветних радника да ступи у штрајк с првим школским звоном?

Просветни радници су имали два месеца одмора, и за то време нико није контактирао са мном, а сада најављују штрајк, три дана пред почетак школске године. Ја сам њих чешће звао него што су они заказивали састанке са мном. У сваком случају, био сам на путу, видећемо се од недеље.

Да ли од 1. септембра спремате још неку реформу?

Пре десетак дана направио сам тимове за увођење информатике од првог до четвртог разреда, као обавезног предмета. Садашњи програм „Од играчке до рачунара” је превазиђен. Обогатићемо наставу роботима и дроновима како би ђаци почели да програмирају у најмлађем узрасту.

Даћете првацима дронове?

Не баш дронове, они су за неки каснији разред, али ће добити „лего” роботе. Врло брзо, могуће је наредне школске године. Већ имамо и 25 одсто основних школа које користе роботе у петом разреду. Просвета значајно пробија билансе у буџету због дигитализације, ове године чак за две милијарде динара. А од наредне ћемо имати још једну ставку од близу деветсто милиона динара за обнављање свих кабинета за информатику у основним и средњим школама и модернизацију рачунара. У нову годину улазимо с дигитализацијом која ће обухватити све прваке и ђаке другог, петог и шестог разреда у 500 великих школа. Од 15. септембра ћемо, уместо прошлогодишњих 2.000 дигиталних учионица, имати 10.000. За две године све школе биће дигитализоване, с око 30.000 учионица, а нови Центар за образовне технологије пратиће детаљно успешност наставника и ђака.

Када ћете резултатима негирати оне који кажу да коренитим изменама кварите образовање?

Нису у праву. Постоји мишљење Европске комисије за образовање и комесара у Бриселу, који мере рад свих земаља у Европи, а по којем смо већ у јануару остварили 95 одсто циљева из Стратегије образовања до 2020. године. За то смо од њих добили највеће оцене. Сада радимо нову стратегију образовања до 2030. године, а најважније је да променимо модел наставе и учења. Настава се сводила на учење напамет и преношење садржаја, па је школа ђацима била досадна. Последица су били ниски резултати на међународним проверама знања, као што је ПИСА тестирање. То је национални проблем који реформом покушавам да решим. Пре две и по године смо направили нове планове и програме рада и примењујемо их брзим темпом. Када завршимо, могли бисмо да будемо у самом врху образовања на Старом континенту.

Естонија то ради од 1997, а Србија од 2017. Естонија је на ПИСА тестирању прва у Европи, међу првих четири-пет земаља у свету. Средином августа био сам код њих и видео да су потпуно дигитализовани. Образовање им је национална дика и победу на ПИСА тесту доживљавају као освајање олимпијског злата. Они имају 73 одсто ученика у гимназијама, па 70 одсто становника има факултетску диплому, а ми смо сад дошли до 27,8 одсто гимназијалаца. Циљ нам је, као њима, да се што више људи образује на универзитету и да постанемо земља заснована на знању.

А шта није ваљало и још не ваља?

Цео систем је попуштао, потребно је да подмажемо 1.000 шрафова. Када је последњи пут рађена селекција кадрова у просвети? Никада. И нико не зна да ли је изабран најбољи с конкурса да предаје у школи. Директор има ексклузивно право да прима кога хоће и ником не одговара што је одабрао 15, а не првог с листе. Биће селекције јер радимо јединствени информациони систем у просвети који ће дати увид и у запошљавање наставника и пратити да ли су најбољи изабрани. Зато је дигитализација битна. Сада смо, захваљујући електронском упису у први разред, открили да су неке школе покушале да пријаве већи број ђака него што имају, повлачили су их с база музичких школа. Опоменули смо те директоре да ако буду правили тако фаталне грешке, изгубиће лиценцу. Морају сви руководиоци школа да их стекну и баш у септембру почињу обуке за лиценцирање директора.

Шта значе директорске лиценце?

Привилегију да у два мандата чува то радно место, а не у једном, као досад. У платним разредима улазе у категорију руковођења и добијају високу плату. Примамљиво, али мораће да раде. И наставницима ће плата зависити од успешности директора. Ако директор унапреди рад школске установе, сви у њој ће имати много веће плате него колеге из неке друге школе. Примања ће бити подељена на четири категорије, а најуспешнији наставници имаће плату као ванредни професори универзитета.

Колике ће онда бити плате директора школе?

Знаћемо од 1. јануара, када закон о платама ступи на снагу. Министри Бранко Ружић и Синиша Мали требало би да одговоре да ли је предвиђено генерално повећање за све од десет одсто у просеку. А ако јесте, то би онда морало да значи увећање зарада у просвети за бар 12-13 одсто, јер ми каснимо у платама за осталима. Ја ћу ту бити бољи синдикалац од свих синдиката заједно.

Зашто се зараде васпитача у предшколским установама не изједначе с наставничким?

Инсистирам на томе, али, по садашњем закону, плаћају их локалне самоуправе. Посебном уредбом покушаћемо да то исправимо. Потребна је добра воља да се промене прописи и да имамо буџет и за њих. То може да се уради за непуну годину. Они ће догодине добити важно место у Министарству просвете, правим посебан сектор за предшколско.

Како држава намерава да нивелише пад за више од сто места на Шангајској листи Универзитета у Београду (УБ)?

Много је разлога за овакав пласман. Вукли смо добро место због цитираних математичара, који су сада завршили каријере. Има и тога да нам млади научници одлазе у иностранство. У оквиру УБ је 11 независних института који и те како треба да дају допринос за Шангајску листу. Ми ћемо имати састанке с Конференцијом универзитета Србије, а с Иванком Поповић, ректорком УБ, редовно и одлично сарађујемо. Веома поштујем аутономију универзитета и чекам да они кажу где су грешке. Већ знамо разлоге. Шангајска листа форсира богате универзитете који заврбују добитнике Нобелове награде, арче њихов рад годинама. То раде у Америци, а азијски универзитети прескачу места невероватном брзином јер улажу невиђене суме новца.

Проректор Петар Булат каже да је потребно само мало више новца и запошљавање стручњака...

Они који имају довољно студената добију и довољно новца да запосле људе на универзитету. Друга ствар је што се у академским установама води политика да истраживачи, који нису запослени на универзитету, раде посао асистента. Нема ни праве забране запошљавања јер кад оде професор у пензију, на то место долази други, али невоља је статус који добија – на одређено. Кад је држава била у финансијском колапсу, ММФ је увео забрану запошљавања, а проблем је што она није селективно урађена. Требало је да се односи на чиновнике, где се манипулисало, у просвети је та мера погрешна. Имамо много наставница које због тога чувају место, уместо да оду на породиљско боловање. То је невоља за њих, али и за државу. Ради се о најмање 20.000 жена које би требало да запослимо. Залажем се да се та забрана баш у просвети прво укине, што би била јака пронаталитетна мера. Заказао сам састанак с министарком Славицом Ђукић Дејановић да заједно поново потегнемо то питање.

Осећате ли одговорност за пад УБ, ако се зна да се место одређује на основу рада неколико година уназад, колико сте ви на челу просвете?

Осећам колико и сви грађани Србије. Не можемо то видети као минус ни власти, ни људи с универзитета. То је једноставно стање у коме држава нема пара да се такмичи с онима који имају. Наш УБ се и даље котира веома високо, међу два одсто академских установа у свету. Ово је исто као када се наш народ разочара јер Ђоковић падне на треће и четврто место. Замислите, један политичар је чак рекао да је пад последица спорних диплома Небојше Стефановића и Синише Малог. Нисам чуо већу глупост у животу. То није критеријум, већ наука на универзитету.

Да ли су све школе испоштовале рок и пре почетка школске године прешле на електронски дневник?

Мали број њих није, због слабог интернета. Родитељи и наставници су задовољни, можда је е-дневник за децу тужибаба, али имају 48 сати да поправе оцену, пре него што је маме и тате виде.

Зашто координаторима тог дневника није додатно плаћен посао, као у Словенији и Хрватској, на пример?

То им је обећао колега који је радио на пројекту, а није запослен у министарству. Ја сам информацију о додатном плаћању одмах демантовао. Сваки наставник треба да ради на томе јер сада с уџбеницима добијају и готову припрему за час, што им оставља време за дневник.

Да ли је тачна вест да Завод за вредновање квалитета образовања има капацитете да штампа тестове за малу матуру, али да им треба новца?

Нема шансе. Имају малу штампарију. Да сада почну да штампају тестове, не би завршили до наредног септембра. Извесна је дигитална матура 2021, а за 2020. немамо рачунаре, биће само пилот-пројекат. Инсистираћемо да држава на време за штампање резервише ковницу новца у Топчидеру.

Критиковали су вас што и последње тестове за малу матуру нисте штампали у топчидерском Заводу за израду новчаница и кованог новца. Како сад одједном може и тамо?

Ја сам ишао да их молим да се јаве на јавни позив. Нису могли. Ваљда ће, после свега што се догодило у јуну, цела држава да изврши притисак на њих да ову једну годину прихвате посао. Ако неће, ја ћу лично да одем у „Политику АД”, која се једина јавља, и дежурам у току штампања тестова. Повешћу своје директоре, наставнике, позваћу и медије да направим прави хепенинг, па да видим ко ће да се усуди да украде тестове.

Када кажете држава, на кога мислите?

На премијерку Ану Брнабић. Од ње ћу да тражим да притисне ковницу новца у Топчидеру.Антрфиле

Не може директора Винче да одређује ко хоће

Како коментаришете то што је у петак у Институту за нуклеарне науке „Винча” прекинута седница УО, а део истраживача је ступио у штрајк?

То је покушај бандитског понашања дела научника, њих 10–15 је покушало да реши проблем на улици. Не може директор „Винче” да буде ко хоће, нити они да одређују ко ће то да буде. Та прича је завршена. Они који су хтели, у министарству су одржали седницу УО, а био је присутан и в. д. директора.


Коментари20
36014
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

cigo
E baš može! pa vas izbor ministre to najbolje pokazuje.
cigo
Ko je veći bandit? Istrazivac koji upada na sednicu UO da bi sprecio pravno nasilje i imenovanje Djelicevog državnog sekretara za direktora Instituta ili Ministar šarcevic i njegov državni sekretar koji na ovaj položaj 'guraju' osobu moja je 17 godina potkradala svoju laboratoriju i sebi davala punu platu i direktorski dodatak iako je bila finansirana sa 70 %. na taj način je oštetila laboratoriju za oko 50 000 evra.
Mila
Uvedite licenciranje i evaluaciju direktora instituta. Tu je neakademska cestitist , neznanje, nerad...na delu. Ne bi bilo ovoliko afera po institutima i nezadovoljstva naucnika. Vladaju klanovi. Koji su sada kriterijumi za izbor direktora u instititima i kako ih proveravate ?
naučnik ovdašnji
Predsednik države najavljuje da polovina ministara neće ostati u novoj Vladi. Nadam se da je mislio na vas minister Šarčeviću.
Slavica
По мени сте Ви г. министре један каваљер широке руке.Никако министар који ће учинити све како би се повећао број на шангајској листи,спречио криминал и корупција бахатост и самовоља на факултетима.Ниједан глас против који су изнели многи професори се не узима у обзир те тако очитим јавашлуком наши се многи научници повлаче или одлазе из земље.Све док буде закон владавине вођа, биће још горе.Толико је утемељена бахатост безакоње корупција на многим факултетима али слабост према сопственом интересу увек је мењала људе.Највећи јавашлук је са запосленима у администрацији.Имате ли податак колики одлив сретстава за плате је био пре Правилника о систематизацији радних места који сте донели а колико више средстава сада шаљете за административне раднике.Брзином стеченихе диплома запослених на сопственим факултетима је ваше каваљерство да сада новчите сваки месец те дипломе без обзира што они раде исти посао.У свету се плаћа рад ви дипломе.Школована омладина одлази.Промене су неопходне из корена

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља