недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:19
ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Хитлеров поход на слободни свет

Нападом Немачке на Пољску, 1. септембра 1939, почео је Други светски рат, највећи војни сукоб у људској историји. Трајао је шест година и однео више од 75 милиона живота, а његове последице и данас се осећају
Аутор: Јован Гајићнедеља, 01.09.2019. у 17:29
У овом ра­ту и наш на­род је под­нео огром­не жр­тве и ма­сов­ним от­по­ром оку­па­то­ру до­при­нео по­бе­ди са­ве­зни­ка (Фото Википедија)

Прошло је тачно осамдесет година откако су, у петак 1. септембра 1939, становнике Вјелуња и других пољских градова близу границе с Немачком, око пет часова ујутру, пробудиле експлозије и звук бомбардера. „Изненада су се појавили немачки авиони. Чуле су се експлозије, ватра из митраљеза, било је мртвих”, сећао се Владислав Бартошевски, министар иностраних послова Пољске. Нападом на неколико пољских аеродрома, као и на складиште муниције на острву Вестерплате, у близини Гдањска у зору 1. септембра почео је напад нацистичке Немачке на Пољску. Уједно, овај догађај означио је и почетак Другог светског рата, највећег и најсуровијег сукоба у људској историји, који је трајао шест година и однео више од 75 милиона живота.

Инвазија на Пољску је почела без формалне објаве рата, а повод је био наводни напад пољске војске на немачке јединице и радио-станицу у близини града Глајвица: „Пољска је вечерас први пут напада нашу територију и њихова регуларна војска је отворила ватру. Од јутрос у 5.45 часова узвраћамо. На бомбе ћемо одговорити бомбама”, рекао је Адолф Хитлер у свом обраћању нацији. Касније ће се утврдити да је тај „напад” пољске војске у ствари било дело немачке обавештајне службе и да су га извели припадници СС јединца обучени у пољске униформе како би пронашли оправдање за почетак рата. Два дана касније – 3. септембра, као одговор на ову инвазију, Француска и Велика Британија објавиле су рат Немачкој, чиме је он прерастао у светски рат.

Али, сукоб је имао много дубље корене и предисторију. Његова основа лежала је у незадовољству Немаца исходом Првог светског рата и жељом за осветом због наводних „неправди” које су јој учињене. То је нарочито дошлo до изражаја после доласка Адолфа Хитлера на власт 1933. године. Он је отворено изигравао одредбе Версајског мира, јачао војску и почео да се агресивно понаша према суседима. Већ 1938. године, позивајући се на право народа на самоопредељење, Немачка је припојила Аустрију, чиме је ова држава престала да постоји. Исте године, позивајући се на наводну „угроженост” немачке мањине у Чехословачкој, Хитлер је најпре Немачкој припојио Судетску област, а потом и окупирао преостали део Чешке. Нажалост, велике силе у почетку су му попуштале верујући да ће тим уступцима задовољити Хитлера и спречити избијање новог рата. Тако су „Минхенским споразумом” из 1938. године Велика Британија и Француска практично жртвовале Чехословачку.

То је била погрешна и себична процена која је имала супротан ефекат. Већ следеће године, Хитлер је пажњу усмерио на Пољску. Повод су биле њене источне границе које су, по мишљењу нациста, повучене на штету Немачке и велика лука Гдањск, која је после 1919. била под покровитељством Лиге народа и у царинској унији с Пољском, а у којој су Немци чинили већину. У освит напада на ову државу, Немачка је са Совјетским Савезом склопила „Пакт о ненападању” (споразум Рибентроп–Молотов), чији је тајни део подразумевао и поделу Пољске између ове две државе. Већина историчара слаже се да је Хитлер овим споразумом желео да „купи време”, односно да осигура мир на истоку, док не „обави посао” у остатку Европе, док је остала непознаница да ли је и Стаљин „куповао време” или је заиста веровао да га Немачка неће напасти.

Кад је задовољио Стаљина и тестирао неодлучност западних сила, Хитлер је проценио да је наступио тренутак за напад. Немачка је с 1.500.000. војника напала Пољску, чија војска није била у могућности да пружи дуготрајан отпор. Ово тим пре што Велика Британија и Француска и поред објаве рата Немачкој нису предузеле одлучне акције и пружиле конкретну помоћ Пољској, већ се одлучиле на ограничену поморску блокаду. У складу са споразумом Рибентроп–Молотов, Совјетски Савез је 17. септембра с истока напао Пољску, чиме је судбина ове државе била запечаћена. Немачке трупе су већ 21. септембра ушле у Варшаву, а последњи отпор пољске војске утихнуо је 6. октобра.

Остало је углавном познато. Пошто су Велика Британија и Француска октобра 1939. одбиле Хитлерову понуду за мир, Немачка је следеће године напала и окупирала Данску, Белгију, Холандију, Луксембург и Норвешку, која је дуго пружала отпор, а на запрепашћење читавог света јуна 1940, после само месец дана отпора, окупирана је и подељена Француска.

Тако је почео рат који је однео више од 75 милиона живота и чије се последице до данас осећају. Рат је, коначно, завршен 2. септембра 1945. капитулацијом Јапана и победом антифашистичке коалиције коју су чинили СССР, САД и Велика Британија, као и њихови савезници. У овом рату и наш народ је поднео огромне жртве и масовним отпором окупатору допринео победи савезника.


Коментари7
5c4bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

natalija
SSSR invazija na Poljsku 17. 09. u skladu sa paktom Molotov – Ribentrop. Crvena armija je brzo napredovala jer je poljacima bilo naređeno da se ne sukobljavaju sa njima. Zarobljeno oko 400 000 poljskih vojnika i policajaca. Neki su oslobođeni ili pobegli, ali 125.000 je zatvoreno u logorima koje je upravljao NKVD. Što se tiče tri logora (Katinska šuma), Potvrđenih mrtvih je 21.768. pored vojnika: 1 admiral, 2 generala, 24 pukovnika, 79 potpukovnika, 258 majora, 654 kapetana, 17 kapetana mornarice, 85 narednika , 3.420 podoficira i 7 kaplara, 200 pilota, članovi vlade i kraljevske porodice (knez, 43-je) i civili (3 spahije, 131 izbeglica, 20 profesora fakulteta, 300 lekara; nekoliko stotina pravnika, inženjera i nastavnika; i više od 100 pisaca i novinara. U tim danima izvan Katina, sveukupno NKVD je pogubio skoro polovinu poljskog oficirskog kadra. Dokument NKVD od 5 marta 1940 "odluka o Katinu" u kome je naređena egzekucija zarobljenika, „Izveštaj Tartakova“ (Minsk) od 10. juna 1940
Саша
Наш народ? Ја бих лепо написао како јесте а тај народ су Срби! Доста увијања и те политичко коректног "изражавања".
Родион
...и тако је почео рат који, мање-више мирним средствима, још траје. Тешке борбе у Украјини и на југу, отимање оконбританског острва, Американци уздржани а западни део Европе, по старом добром обичају, као и и од 39-41-ве, је већ клекнуо..
Леон Давидович
Западне силе све су одобравале Хитлеру, без икаква користи за њих, а све у очекивању да ће Хитлер усмерити свој напад на СССР Али Хитлер се прво усмерио на Пољску и западне државе, а када је покорио скоро целу Европу и добро се наоружао кренуо је на СССР.
roso
Za jugonostalgicare i ustaske povjesnicare, ustase i boljsevici su u napadnutoj Kraljevini Jugoslaviji se drzali dogovora do rata SSSR i Nemacke. Ustase su ubijale i terale u logore Srbe, Jevreje, Rome proleca 1941, a komunisti su ubijali vidjene srbe u Hercegovini, Crnoj Gori, Dalmaciji, Lici, Kordunu, Slavoniji. Pokusaj srpskih rodoljuba iz Hercegovine da zastite ustaska zlodela u Lici, Popovom Polju, je rezultirao napadom komunistickih bandi s ledja. Otud Prebilovci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља